Mala fuksa

Nije uopšte razmišljao koliko je dugo vec preko okeana. Pet, šest, godina kao milion vekova. Stotine žena i stotine ljubavi merenih kilometarskim krevetima. Eh, sada je došlo vreme da opet, kao i mnogo puta pre, kasnih i toplih jeseni, razmišlja o njoj. Pustinja…

A gde je ljubav i dali ce je opet doživeti? Šta je to merilo uspeha? Kancelarija na dvadesetom spratu i gomila ljudi koji ti govore “mister”? Pamucne košulje i raznobojne kravate ili desetine matorki koje žele da budu sa njim, a on sa njima samo kada popije? Eh, ni kafane nisu kao onamo, neprolazno je prošao jedan deo mladosti i nikada, do sada, mu nije bilo žao. U ušima i danas zvoni Haris: “Ja bih nocas samo s tobom, kasno mi je za druge………”
Ovde je stigao sa dva prenatrpana kofera nepotrebnih stvari. Gomila krpe natopljene njenim suzama prema kojima ipak nije bio ravnodušan, ali hteo je da bude taugh-boy, uvek ledeno plavih ociju i nemilosrdan prema ženama. Ona ga je zbunjivala maštajuci o zajednickom životu i deci… Deci? Deci???!!! Hahahahaha…..
Glupa pomisao svih junfera toga doba. Koje glupe vrednosti iz vremena kada je jedan pogled terao devojke da se rumene i ovlaže pamucne gacice, majcinim rukama u robnim kucama vešto odabrane. Milion krugova tamo – ovamo po korzou i neizmerna ljubav sa njene strane pravile su diverziju njegovom planu da je kresne i da joj bude prvi.
Uuuuuuuuuh…… Samo da joj ga umoci i da je razdjevici, da joj skine mrak i razbije poslednju liniju odbrane…

Dosta mu je vlažnih pickica uvek spremnih radodajki po raznim bircuzima i diskoklubovima, znojavih i masnih komšinica koje i ne osecaju kad im ga stavi, ili prosto-proširenih matorki, ali ipak zahvalnih, asistenkinja i profesorki nataknutih na njegovo mlado meso.Jednostavni dani zahvalnosti. A ona? Ona je bila mala i nežna. Grudi kao da su joj se tek razvile i osmeh koji odaje neku tajanstvenost. Pune usne, kao kod šiparice, kratka crna kosa i veseo osmeh.
Znao je da je imala nekih problema u porodici pre, ali pokušavao je da je teši imajuci u glavi samo jedan cilj… Da je kresne i da ga ona pamti kao prvog! Ona bi njega pamtila, a on bi nju brzo zaboravio. Brucošica. Sama u velikom gradu. Lak plen koji ne zna šta je kurac pred kojim je gašen televizor kada se na njemu neko poljubi. I… Desilo se…

Desilo se jedne prohladne kasnojesenske veceri, kada je ledenosiva magla padala na ulice grada i zaledene lokvice na sred ulice. Desilo se kada ju je vracao u tetkin stan, u kojem je živela ne placajuci kiriju, samo praveci društvo suhopizdoj tetki, staroj usedelici, koja je vec iz ko zna kojeg razloga, odavno zamrzila muškarce. Desilo se onda kad je osetio da više nema cekanja i kada je granica strpljenja ostala tamo negde dole u zadimljenom haustoru pored vrata odavno pokvarenih liftova. Ona je šaptala, a on nije mogao da razume… Ona je gurala toplim rucicama, a on nije mogao da razume… Ona je plakala a on je svojim grubim poljubcima poništavao vrele suze i nije mogao da je razume… “Ne… Ne… Ne… Nemoj molim te…. Nemoj i ti…. ” Bile su reci koje nije razumeo ili samo u nastupu strasti nije hteo da razume. Imponiralo mu je mišljenje drugova koji su mu govorili da sve one kažu “ne”, a misle “da”.

Nikada pre ni sa jednom to nije doživeo kao sa njom. Ona je rekla “ne”, a on je mislio kaže “da”… Koji afrodizijak i sirovi poziv na surovo prodiranje. Nikada pre nije imao osecaj da cemu kurac puci svom silinom… Samo da mu je svježe, mlade, picke, da mu je mirisnih tek propupalih usmina, da mu je da zaroni duboko i da probljuje vatru života…Okrenuo ju je prema zidu i podigao njene ruke gore prema plafonu, cvrsto ih pritisnuvši na zidove, poklopivši svojim dlanovima i ljubio je u vrat, u kosu i lice otraga, pokušavajuci da ude nogama izmedu njenih… Osetio je otpor i ukocenost guznih mišica uz neprestano:”Ne… Nemoj…” On je to slušao kao poziv jednom rukom tražeci rub haljine ušavši vec jednom nogom medu njene… “Glupe dugacke suknje…” pomislio je, pokušavajuci da joj zadigne suknju iznad bokova… A ona ? Ona se cudno predala stojeci tako podignutih ruku uza zid i jecala. Ušao je i drugom nogom, vešto rukom podižuci suknju preko ramena i obgrlivši je oko pasa primicuci joj guzu ka svojim preponama. Kada je osetio cvrstinu njene guze na svom boku približi usne vratu i poljubi je nekoliko puta, samo ovlaš joj suhim usnama doticuci usnu resicu: “Ne boj se, samo malo, molim te…. Pusti me samo malo…”
Gde da ode? Gde da pobegne? I kako? Ne može… Bože, da li ga je zaista volela? Njega. Njega ciju ruku oseca na svom medunožju i kome je malopre rekla ‘ne’. Kako zaustaviti ono što se neumitno približava? On je vec došao do guze prislonivši se uz nju, desnom rukom pokušavajuci da otkopca pantalone, a levom da strgne gacice. Rezak zvuk cepanja platna prolomio je vazduh i ona je osetila toplo meso na svojoj guzi, a njegove ruke su vec našle prolaz ispod, maminim rukama pletenog, džempera do malih , a ipak lepo oblikovanih cvrstih grudi. Prvi dodir i neverovatan bol stiska prstiju propupalim bradavicama.

Ni bol nije osecala kao bol, vec kao poniženje. Poniženje? Najdublje i najmocnije osecanje od osobe za koju ocekujete da vas voli, a ipak samo je strast vodi do krajnjeg cilja. Zašto? Niko ne može da nade odgovor na vecito pitanje dozvoljene strasti, koja se, evo, dešava na najprizemnijem mestu: upišanom i punomracnom haustoru prastare zgrade koja miriše na samocu i bud. Poražavajuca istina je ona koju oseca na svom slatkom ružicastom dupencetu i koja ce za koji trenutak u punoj snazi biti i pulsirati u njoj. Ipak, volja da se brani i odbrani bila je savladana nemoci i bestrašcem i blokadom koja se ponovo aktivirala prema muškom svetu. Mislila je o tetkinim recima: “Hoce samo picke…” Neumitna i istinita, bolna kao krik, logika kurca nasrtala je na ulaz njene pickice.

Vođen nekom cudnom snagom strasti pokušavao je da nade put do nevinog picica kojeg je namjeravao razdjeviciti. Uzeti joj poštenje. Poniziti je. Pricati o njoj kao o buducoj drolji koja se njemu, eto, prvi put dala u noci u kojoj je potekla krv njenog himena. Od ovog trenutka ona ce uci u sve price o bordelima kao Šeherezada u hiljadu i jednoj noci. Jebace je na stotine posle njega, ali on ce biti taj koji je pustio krv himena njenog.
Pomislivši na to osetio je kako ona lagano širi noge, pokušavajuci da da dozvolu i propusnicu nabreklom udu medu drhtave noge oslonjene na nožne prste i ruke koje su kao prikovane bile, raširenih prstiju, naslonjene na zid.Obadve ruke spustio je na bokove. Znao je…

Pustila ga je da što pre završi sa onim što je mislila da je ljubav, u noci, kada je shvatila da su, u stvari, svi oni isti. Shvatila je da se vodilja svakog muškarca upravo ustremila izmedu njenih nogu pripremljena da prodre i da je grubo povredi. Zacutala je i mirno cekala olakšavajuci prilaz… “Hoce samo picke… Hoce samo picke… Hoce samo picke….” Pomislio je:”Naravno. Popušta. Baš kao i mnoge pre nje.” Pronašavši put do cilja grubo se zabio, ceo i neoprezno.
Ušao je u uski tunel, razocarano ne naišavši na prepreku. Znao je da treba da bude nežan, ali nije mogao izdržati. Cudno. Ušao je bez otpora. Bila je uska, ali nije bila nevina… Nije bila nevina! Zacudio se, ali nije mogao da stane, a njena cutljivost ga je još više mamila da se nastavi nabijati… Misli su mu letile na sve strane, a najviše ka tome da on ipak nije bio taj koji je prvi prodro u nju. Kurac… Taj nije umeo da razmišlja… Taj je udarao i zahuktano se pripremao za funkciju za koju je namenjen… U jednom trenutku ona, suznog lica, sagne glavu i jednom rukom, provucenom izmedu nogu, pocne da ga milje po mudima. Odlucila je da pomogne kurcu. Ne njemu nego toj njegovoj nemilosrdnoj alatki da što pre obavi svoj posao. Neverovatan osecaj topline koju su prouzrokovali njeni prstici teraju ga da svrši.

Nije mogao više. “Drolja! Kurva! Fuksa!” Svršavao je u nju. Duboko, sklopljenih ociju i kratkih nesvesnih trzaja. Pustila ga je da je napuni. Nije se izmakla sve dok njegov kurac nije, izgubivši snagu, sam ispao iz nje… Pokušao je da je zagrli. Izmigoljila se. Sramota ga je…. Nije mogao da veruje da je ucinio nešto ovako, a ona je mirno spustila suknju i ne okrenuvši se krenula ka stanu uz stepenice. Lift nije radio.. Iscrpljen je seo na pod pored lifta i iz džinsa izvukao paklo cigareta, izvadio jednu i zapalio. Nije osecao ništa… Baš kao sada, daleko od stepeništa i lifta, cak na drugom kontinentu…
Još uvek razmišlja o njenim recima u prostranoj i udobnoj kancelariji medunarodnog savetnika. U istoj onoj kancelariji u kojoj mu se ona i dalje javlja kao neki daleki san. Video ju je u hiljadu snova. Vidio ju je u stotinu žena… Ona se tiho pojavila iz mraka, sišavši niz stepenice i rekla tiho, prethodno ga pomilovavši po obraz: “Nisi bio prvi… Moj ocuh te preduhitrio… I on me zove malom fuksom!”