Tog leta na selu

Obično nisam raspoložen da idem na selo, sada kao srednjoškolac. Nekada k’o klinac, to sam obožavao, ali sada mi je mnogo draže da zujim sa društvom po gradu nego da me baba kljuka “zdravom” hranom. Dobro, ponekad, naročito leti, stvarno je uživanje otići iz one gradske saune i provesti par danan na reci. Inače reka prolazi u blizini kuće, a seljaci i vikendaši, pregradili reku, baš tu u blizini, kamenjem i džakovima sa peskom.

Pa sada imamo pristojan seoski bazen, sa jedno 15-ak metara u širinu i jedno 10-ak u dužinu. Dubina, ne veća od 1.5 na najdubljem delu. Ovo leto je baš bilo pakleno, pa sam se zadržao neplanirano dugo. Već sam 5-6 dana bio na “tretmanu” kod babe.
– Joj sine, nešto si mi mršav. Da se nisi štogod razboleo.
– Nisam bako, sve je u redu.

Ali Baba Maricu je teško odbiti. Još malo i sama bi me kljukala. Neverovatno je kolko je bilo mlađarije tih dana. Stigli svi oni koji godinama nisu dolazili. Celo selo vrvi od graje raznih generacija. Stigli Božovići ig BGD-a, stigli Milojevići iz Novog Sada, Ružići iz Kragujevca… ma nema koga nije bilo. A sa njima i neki lepi pejsaži. Sa Milojevićima stigla i Jelena. Puslica. Slatkiš koji se ne sme preskočiti. Perovići doveli bliznakinje Sandru i Nevenku. Nisu bili baš kalibar Jelene, ali mi je bilo simpatično to dupliranje, k’o da sam pijan. Od ranog jutra, svi su bili na “bazenu”. Brčkanje i graja. Ja sam se držao po strani, leškario na grani obližnje lipe i snimao razvoj događaja. Jelena se pojavila u crnom dvodelnom kostimu. ‘Mal se nisam srušio s’ drveta kad se skinula. Kasnije saznam da trenira odbojku. Bogme, onoliko duge noge, a tako skladne nije mogla “groznije” da pokazuje. Sve što je bilo muškog sveta, blenulo je u nju. Ona se samo!
na kratko bućne u vodu, a potom dugo leži na obali. Nogom se igra kamenčićima i neke gura u vodu. Kadkad se izvije, protegne se, a svi muškarci uzdahnu i izdahnu jedno veliko “O”. Niko od muških, živ nije smeo da joj priđe. Izgledala je k’o visoke peći u čeličani. Neko bi se možda napravio hrabar, pa i prišao do nje na dva-tri metra, a onda odmah nazad. Njena vrelina je bila nepodnošljiva. Mali Petar se kune da je gledao pre neko veče kako se skida u njenoj sobi, pa smo svi ,kao, slučajno naišli to veče pod izgovorom nesanice. Nije je bilo, a nama je mašta radila i bez nje. U nedostatku Jelene, bavio sam se bliznakinjama. Malo vrelog petinga i dugo ljubakanje, i to je sve. Nevenka bi možda htela i nešto više, ali onu priraslicu od njene sestre nisam mogao da odvojim. Sandra je bila hladna, i držala se po strani, čim bih pokušao nešto više. Međutim nisu njih dve ono što sam zapamtio tog leta. Jednom se desilo da Jelene nije bilo na “bazenu”!
Spremio sam se i došao do reke tek oko podneva, ali nje nije bilo. Kažu da nije ni dolazila. Onako razočaran, okrenem se i nervozno krenem da lutam, da ubijem vreme. Pokupim poneku pečurku, koje su tada po livadama rasle k’o korov. Nisam ni primetio kada sam zašao u zabran dede Duška. Tu su uvek bile najbolje “bukovače”. Najveće i najsočnije. Taman kad sam se približio do centra, gde je jedan veliki hrast dominirao, primetim da nekoga ima. Iza žbunja se neko kretao. Bešumno se približih, na bezbednu udaljenost. Videh Jovana. Moj prvi komšija. Kuća mu je odmah do naše. Matori momak, od nekih 30-ak godina. Taman kad pomislih da je i on u branju, kad ustade i skinu majicu. Čučnuh iza hrasta, a ono njegovo masivno stablo i duge debele žile korena koje su virile iz zemlje, pružale su odličan zaklon. Otkopča i skinu pantalone.Nije nosio gaće, i ona njegova alatka visila je okembešena u polumekanom stanju. Na šta sam to naleteo? Koju li ovaj cicu riba. Kladio sam se sam sa sobom da je Milena. Odavno kruže priče o njoj da se daje svima. A kada sam čuo glas dotične cice, ko da me grom pogodio. Jelena se pridiže u sedeći položaj da bi mu lakše uzela kitu u ruke. Već je bila gola, i vragolasto se smeškala. Čim ga je dotakla, Jovanova kita naraste do pune dužine. Bila je to poprilično dugačka strvarčica, mada jako tanka. Jeleni to izgleda nije smetalo. Već ja je strpala u usta i lagano obrađivala. Stvarno je bila savršena. Klečala je držeći stopala ispod zadnjice. Kakvo dupence. Kao stvoreno za nekog perverznjaka kao što sam ja. Strukić mali i razvijena leđa. Kad bi samo htela da se okrene, da je vidim i spreda. Kao da me je čuo, Jovan se lagano odvoji od nje i okrenu je. Nije imala neko poprsje, ali su joj grudi bile čvrste. Šumarak obrastao dlačicama. kroz koje je Jovan sada provlačio prste. Zavuče u nju dva prsta, i podiže joj zadnjicu. Lako ga uvuče, još dok su mu stopala bila na zemlji. Jelena poče da cvili, d!
ržeći glavu nisko. Dobila ga je u punoj dužini. Jovan je ra!
dio brzo
i snažno. Zajapurio se i drndao po njoj. Kako se drmusala, rekao bi da će se svakog momenta raspasti, ali Jelena je bila čvrsta. Cvilela je glasno, i pokušavala da prati ritam. Nije dugo trebalo Jovanu da se prospe po njenim leđima. Odalamio je po guzi, i strovalio se kraj nje. Brzo mu onaj crvuljak pade, iako je Jelena pokušavala da ga održi u dignutom stanju. Nije išlo.
– Čekaj mala, daj mi par minuta. Neće on odmah.
Ispružio se, i stavio ruke iza glave. Jelena je bila vidno nezadovoljna, ali nije ništa govorila. Uvijala je nogama, kao da će da se upiški. Napokon se podiže i opkorači ga.
– Hajde bre seljačino, zar samo toliko možeš!
Podviknu i jako ga cimnu za kitu. Jovan jauknu uz smešak. Obori je na leđa, i spusti se do njene mačkice. Raširi je prstima i uroni jezik. Uvijala se Jelena, ječala. Bila je jako blizu. Jovan je znao igru. Prestade, i tada se matori ugursuz izvali na leđa, povlačeći Jelenu na sebe. Ona se dobro trudila da se namesti, uzimajući ga i centrirajući u sebe. Ubaci ga brzo i odmah poče da se njiše. Njihala se sporo, nije želela da brzo dođe do kraja. Samo par trenutaka… zastade. Napravila je grimasu, uzdahnula i potpuno se prepustila. Ogazam je obuzeo i brzim snažnim pokretima dovela je i sebe, a i Jovana do kraja. Spustila mu je glavu na grudi. Odmarali su. Nisam mogao da se odvojim od njih. Jovan je bio preplanuo, radio je po ceo dan u polju. Jelena i pored svog onog sunčanja, nije uspevala da uhvati boju. Beloputo stvorenje. Podigla se i na brzinu obukla.
– Kad ću ponovo da te vidim? Može večeras?
– Neće moći, matori me vode u goste. Ko zna kada ću se vratiti.
Jovan je bučno negodovao. Kita mu je ponovo rasla. Matori momak je imao jaka pluća, i očigledno bi mogao još koji put, ali Jeleni je bilo dosta. Prekorači ga i odšeta. Dok je nestajala u zelenišu žbunja i drveća, okrenu se i baci Jovanu poljubac. Jovan se ubrzo pridigao i otišao na drugu stranu, ostavljjući me samog sa burnim mislima. Ceo dan sam potom prespavao. Borio se sa snovima, k’o sa životom. Budio sam se često obliven znojem, a potom opet padao u san. Negde oko 20 časova, baba Marica me pozva.
– Joj sine, dođi da vidiš ko ti je došao.
Dobar razlog da napokon ustanem iz kreveta. U prostranoj sobi u kojoj su baba i deda dočekivali goste za slavu, stajali su Milojevići, sa sve Jelenom u sredini. Uzgredno pozdravljanje, ona prosta šablonska pitanja i neizbežni pogledi. Jelena se smeškala, pričajući živo o svojoj prvoj godini studija. Nisam ni čuo kad se priča okrenula na mene. Baba Marica me naravno sramotila. Pričala je kako sam kao klinac krao kruške od deda Vasilija i kako me je njegov pas Šaronja dobro potegao za zadnjicu. Dok su se matorci zabavljali, Jelena zatraži album sa slikama. Nekada smo se kao deca slikali zajedno. I ja sam bio radoznao da ih ponovo vidim. Krenusmo u sobu na spratu. Pustio sam je da ide napred. Znao sam da će me hipnotisati onim njenim dupencetom kako se njiše ispred mene. Listali smo album, i smejali se njenim kikama k’o u čobanice, i mojim kvrgavim kolenima. Nismo imali više od 6 godina na tim slikama. Sretno vreme. Pričala mi je kako je na studijama, kako j!
e studentski život sjajan. Kako ima dečka koji je apsolvent, i sjajan student. Neki mi đavo nije dao da držim jezik za zubima, pa mi izlete.
– Pa šta onda radiš sa Jovanom?
Prvo zsatade u neverici, a potom joj se usne razvukoše u veliki smešak.
– A, to si bio ti danas. Učinilo mi se da sam videla nekoga.
Zastala je netremice me gledajući. Ćutala je i ona, i ja.
– Još mi nisi odgovorila?
Smešak mi je još titrao u uglovima usana.
– Kako si ti samo bezobrazan. Još i smeš da me pitaš.
Jelena se smešila onim njenim đavolskim usnama. Provukoh joj ruku kroz kosu i nežno povukoh ka sebi. Taman da je poljubim okrete glavu i odlučno me odgurnu. Htela je da ustane, ali sam je snažno uhvatio za ruku i povukao nazad. Privukoh je i poljubih. Taman kad sam očekivao jednu šamarčinu, osetio sam kako mi uzvraća. Sisala mi je jezik i rukama obuhvatila lice. Odgurnu me na sredinu kreveta i prući se preko mene. Bio sam napaljen kao nikada do tada. Divljački sam je okretao, zavlačio ruke u tanani šorc. Više nije mogla da izdrži. Posegla je za izuzetno vidljivim naborom. Neću da se hvalim, ali moja batina nije kao kod ostalih. Jelena se zagrcnu kada ga je izvukla. Za trenutak se premišljala, a potom ga uze u ruku. Posmatrala ga je kao da nikada ranije nije videla ništa slično. Video sam da se nećka, pa je zapitah.
– Ne prihvataš izazov? Razočaraćeš me.
Kako sam to izgovorio, samo se podiže, lako svuče šorc i opkorači me. Centrirala ga je pravo na mačkicu, ali još uvek sa dozom nesigurnosti. Na kraju je skupila hrabrost i malo po malo primila ga celog. Videlo se da joj ne prija baš previše. Imala je bolnu grimasu i trgla bi se svaki put kada bih ušao do kraja. Nije se pradavala tako lako. Već posle nekoliko trenutaka, osetio sam da je mokra od sokova, i da mnogo lakše klizim u nju. Njihala se brzo, prigušujući uzdahe. Kako je samo bila uska. Osećao sam svaki nabor unjoj. Vrtela je onom njenom čvrstom guzom, uvijala se i stenjala. Pustio sam je da vodi igru, radila je to više nego sjajno. Ubrzala je, savila glavu ka meni i ljubila me. Kladim se da je to uradila da ne bi vrisnula kada je doživela orgazam. Ipak su u prizelju bili njeni matori i moja baba. Svalila se na mene. Ja još nisam bio gotov. Samo sam je okrenuo na leđa. Pustila me je da svršim kako znam. Odvojio sam se od nje, a ona je ostala u položaju u kom me je i primila. Široko rastvorenih nogu sa široko otvorenom ribicom. U tom baba iz prizemlja viče.
– Deco, pones’te album. I mi da vidimo.
Jelena se na to nasmeja. Podiže se i brzo obuče. Poljubila me sočno. Kao jagoda na vrhu šlaga, za kraj. Podiže album sa natkasne pored kreveta i krenu dole. Ja sam ostao jos koji trenutak. Gledao sam fotografije mog dede, ćaleta ubačene u starinske ramove i okačene na zid. Izgledali su puni snage i zdravlja. Matori momci jakih ruku. I svi su mi namigivali, i davali mi smeškom ocene za uradjeno. Jesam li vam već rekao. To valjanje po dedinom krevetu sa Jelenom. To mi je bio prvi put. Požutelim fotografijama uzvratih osmeh i namignuh i krenuh za Jelenom. Biće ovo jedno dugo toplo leto na selu!