Pod prstima tattoo majstora

Moji bajkeri. Kada ih čovek pogleda, možda se i naježi na trenutak. Prvo što ugleda jesu kožni prsluci bez rukava i ruke gole, išarane bezbrojnim slikama.

Neke od tih slika za njih imaju posebno značenje. Neke su simboli teških vremena, neke uspomene na drage osobe, a neke predstavljaju bitne prekretnice u njihovim životima. Ima i onih koje ne znače baš ništa, ali su tu – da popune preostalo mesto na ruci. Čisto da ne bude „rupe“.

Heheh, slatki su moji drugari. Ja ih nikada ne vidim kao nakaze i frikove, već kao vrlo srčane i dobre ljude, kakvi zapravo i jesu. A to što se šaraju? Pa neka im je! Šta fali.

Verujem da svet oni vide kroz slike, boje i umetnost. Upravo im ta osobina budi onu ljudskost i čovečnost koju mnogi nemaju. Volim svoje bajkere.

Slika koja me obeležila

U našem klubu, na jednom zidu, stoji slika koja se meni oduvek dopadala. Na slici je točak motora, a oko njega plamen. Zapaljena guma i malo traga otopljene gume na asfaltu.

Slika nije ništa posebno, ali kad god uđem u klub – prvo nju vidim. Nekako je postala deo mene. Kada drugima pričam o klubu, o drugarima ili nekom dešavanju, prvo mi je pred očima ta slika. Tek onda sve ostalo.

Možete već pretpostaviti da mi se javila želja da ta slika bude na mom telu.

Jedne kišne večeri prolazila sam ulicom gde su sami dućani i tezge. Primetila sam da iz jednog lokala još bije svetlo. Tattoo shop je bio otvoren i to je bilo to.

Rešila sam da uđem i zatražim da mi urade baš tu sliku.

Prvi susret sa njim

Uđoh, a još ne rekoh ni „dobro veče“, kad momak iza pulta, brišući ruke o peškir, viknu:
„Ne radimo više, dođite sutra.“

Stajala sam par trenutaka kao u vakuumu. Ko zna kako sam ga gledala, jer je ponovo progovorio:
„Ah, ne gledaj me tako, slamaš mi srce. Dođi i reci šta si htela, mlada damo.“

Razvukao je lep osmeh na još lepšem licu. Osmehnuh se i ja, pa kroz zube promrmljah da želim jednu malu slikicu. Nije komplikovana, čak sasvim prosta.

„Reci, curo, šta želiš.“
Izvadih iz zadnjeg džepa presavijen papir, na kome sam sama nacrtala onu sliku sa zida moto kluba – onako kako sam najbolje umela. Pokazala sam mu je.

„Evo… Točak, plamen i malo traga od gume na putu. Ništa više.“
Pogledao je sliku, pa mene. Pogled mu je sada bio drugačiji, nekako ispitivački.

Gde želiš tu tetovažu?

„A gde želiš da istetoviraš točak?“, pitao je.

Blagi sram mi je protutnjao kroz telo, pa udario u glavu i obraze. Oborih pogled, ali ipak izustih:
„Na donji deo stomaka, ispod pupka, desno.“

Počeh rukom da pokazujem mesto.

„Dobro, ne moraš sutra dolaziti za tu malu slikicu. Možemo sad.“
Srećna što ću dobiti tetovažu odmah, pojurih ka stolu. Ali opet me neka stega uhvati – moram skinuti farmerice.
No, kad sam već tu, nema nazad.

Skinuh farmerice i odložih ih na stolicu. Ležem na krevet prekriven narandžastim čaršafom. Ubrzo prilazi i on, sa rukavicama na rukama i montira pištolj za tetoviranje.

Razgovor za opuštanje

Primetio je da sam napeta. Verovatno su ovi ljudi delom i psiholozi. Poče da me zapitkuje o svemu i svačemu, da me makar malo opusti.

Tako saznade da sam deo bajkerskog tima, da volim vožnju, miris benzina, kožne jakne i teksas farmerice. Rekla sam mu i da želim malu sliku na skrivenom mestu, da je niko ne vidi. Samo ja.

Na to se samo osmehnuo i rekao da kreće sa crtanjem. Mora prvo olovkom – posle nema ispravki.
„Ok, kako god smatraš da treba“, rekoh.

Mala prepreka – velike varnice

Poče da crta, ali primetih da se muči. Izvrtao je ruku, krivio glavu, mrštio se. Ćutala sam i čekala.

Na kraju me pogleda i reče:
„Znaš šta, dušo, moraćeš da skineš gaćice. Jbg, smetaju mi. Ne mogu prići kako treba.“

Skupih usne u znak ljutnje. Nisam htela da skinem gaćice.

„Opusti se, malena. Profesionalac sam, hiljadu puta sam crtao i na gorim mestima. Devojke i žene se nisu bunile. Ili skini, ili menjaj mesto. Hoćeš na rame? Na plećku?“

„Ne, ne! Tu ćemo“, izlete iz mene.
„Skiniću ih, ali nemoj da gledaš.“

Nasmejao se slatko. To izmamilo i meni neki lud smeh. I skinuh ja gaćice, pa opet legoh.

Blizina i uzbuđenje

„Pusti muziku i zamišljaj da voziš dok ja crtam. Ne obraćaj pažnju na mene“, reče i pusti neki CD. Muzika se prosu po studiju. Mirna i romantična.

Zurila sam u plafon i slušala te mile tonove, dok je on crtao. I crtao.

Njegova ruka oslonjena na moju butinu svaki put kada bi trebalo da zategne kožu, budila je nešto u meni. Vrelina, podrhtavanje mišića. Maca mi je vlažila od dodira njegovih ruku i daha koji sam osećala na butini.

Grizla sam usnu, gledala u plafon i pokušavala da budem mirna. Oči su mi se punile onim nemoćnim suzama.

Bol, užitak i blizina

Završio je sa olovkom i rekao da sada kreće s mašinicom. Samo sam tiho promrmljala „Mhm“ i stegla usne.

Zujanje pištolja nadjačalo je muziku. Krvnički sam zažmurila dok su me sitne iglice bolele. Povremeno je zastajao da dođem do daha. Više puta sam ispustila ono „mmmh“.

Svaki put me pogledao u oči, osmehnuo se i klimnuo glavom. Njegova nežna ruka svaki put obrisala višak boje. Prsti, dah, muzika – sve je postalo jedno.

Završena slika i osećaj koji ostaje

Na kraju se uspravio i pogledao svoj rad. Onda je, primetila sam, pogledao mene – onako bez gaćica, kako ležim.

Sagledavao je celu sliku. Uzeo je pumpicu, istisnuo neku tečnost i obrisao tetovažu. Duboko sam disala, upijala svaki njegov pokret.

Nisam očekivala… ali sam potajno želela.