Avantura koja počinje na aerodromu 1.deo

Zovem se Tanja, imam 47 godina, rođena sam i odrasla u Pančevu. Udala sam se sa 23 godine i iste godine postala mama. Vreme leti, posao postaje dosadan, a muž se okrenuo flaši, zapostavljajući i ono malo što je bilo među nama. Na poziv daleke familije, ja i ćerka smo krenule za Tivat. Četiri dana pauze i begstvo od rutine.

Susret na aerodromu

Sestra nas doveze na aerodrom, jer se vratila na posao, pošto nije mogla da čeka. Ulazimo, a na tabli informacija stoji da let za Tivat kasni 90 minuta. Pomislim, bolje ne može da počne. Vreme je prijatno, nije previše toplo. Sedim i prelistavam Facebook, Instagram – ništa posebno. Nedaleko od nas, primetim jednog gospodina, lepo obučenog, u stilu klasika-sport. Oko 58-60 godina, prijatnog osmeha, proseđ, ne mnogo visok, posmatra me. Malo se osmehnem, primećujem da svi drugi pilje u telefone. Jedan osmeh i te kako prija.

Razgovor sa neznancem

Posle nekoliko minuta, približi se i započne neobavezan razgovor. Ide kod ćerke u Herceg Novi. Kažem da putujem sa ćerkom. Pričamo o vremenu i putovanjima. Kaže mi: „Vi ste veoma lepa žena.“ Pocrvenim, nisam navikla na komplimente. Osećam kako mi pažnja raste. Obučena sam klasično, suknja, košulja, jakna, šminka jedva primetna. Počinjem da ga posmatram sa malo više interesovanja. Ima lepe ruke i veoma topao glas.

Let i dolazak u Tivat

Najava za let stiže, sat i po je proletelo. Sedamo u avion i sletimo u Tivat. Dočeka nas sunce, miris mora i lepo raspoloženje. Dok čekamo prtljag, ćerka još nije našla svoj kofer. Nikola, taj gospodin, prolazi pored nas. Pozdravimo se, i u trenutku nespretno, umesto da me poljubi u obraz, poljubi me u vrat. Osetim da mi je nešto stavio u džep jakne. Dolazi ćerka sa koferima, a on odlazi. Kad stavim ruku u džep, pronađem papirić. Pisalo je: „Nikola 0641.45.2XXX.“ Samo se nasmehnem u sebi.

Povratak i kontakt

Četiri dana su proletela, vratile smo se kući. Svakodnevica, jedna nedelja, pa druga. Setim se putovanja i broja. Pošaljem mu poruku: „Nadam se da ste lepo putovali, pozdrav, Tanja.“ Posle 10 minuta stiže odgovor: „Nedopustivo je da jedna tako lepa žena persira običnom čoveku kao što sam ja. Vratio sam se i u Beogradu sam, ali nisam sam. Čekam vas sutra u 17:00 u Ruzveltovoj sa čajem i kolačem koji je napravila moja ćerka.“

Prvi susret

Ostajem malo zbunjena. Ništa napadno, ništa provokativno u poruci. Prija mi. I onako ne izlazim nigde mesecima. Malo razmislim i odgovorim: „Nadam se da čaj neće da se ohladi do 18:00.“ Kaže: „Neće, čekam te.“ Malo uzbuđenje raste, priznajem. Završim sa poslom, kažem mužu da izlazim sa kumom. Taksijem idem za Beograd.

Veče sa Nikolom

Nikola me čeka ispred restorana. Njegov parfem me oduševljava (kasnije sam saznala da je Mont Blanc). Ulazimo, stvarno je doneo kolač. Provedemo prijatno veče uz šale i priče o bivšim ljubavima. Pita kako sam došla, rekoh taksijem. Kaže: „Nema problema, vratiću te ja do Pančeva.“ Već je mrak i pristajem.

Put nazad

Sednemo u njegov Peugeot i krenemo. Čim smo prešli Pančevački most, dok pričamo, stavi mi ruku na koleno. Priznajem, prija mi. Ruka mu je topla. Nosim samodržeće čarape i gaćice Lisca. Vozimo se, njegova ruka polako ide uz moju butinu. Crvenim, ali mi se sviđa. Gužva je, ne idemo brzo. Njegova ruka sada je na rubu mojih gaćica, koje su već malo ovlažene. Stavi mi dva prsta unutra, prelazi preko već skroz mokre mačkice. Ipak, stigli smo. Kažem: „Ja živim na Kotežu.“ On se malo trgne, zagrli me i poljubi ovlaš u usta. Kaže: „Videćemo se uskoro.“