Adrenalin me šiba

Da vas neko pita sećate li se svoje poslednje žurke ili najboljeg dočeka Nove godine, da li bi mogli bez puno razmišljanja i demagogije da odgovorite gde i kada se to desilo i zbog čega je baš ta žurka ostavila na vas takav trag? Sada kada vrtim film i podsećam se svih onih dobrih žuraja koje smo pravili kao srednjoškolci i posle, neizostavnu radost mi pričinjava potsećanje na jedan neplaniran doček srpske Nove godine u Sremskoj Mitrovici i akademca.

Bila sam brucoš na fakultetu i bukvalno svaki vikend u decembru provela na nekoj brucošijadi, upoznavajući različite prilike sa drugih fakulteta. Kući sam ostavila momka sa objašnjenjem i sebi i njemu da čak i nakon tolikih lepih meseci provedenih zajedno, nisam spremna da se vezujem dalje. Znajući koliko njegovi insistiraju da se oženi i stvara porodicu, predajući mu u ruke porodičan posao; poželela sam mu sreću i pravdala se svojim početkom i osamostaljenjem i tome slično. U stvari, nisam želela obavezu i da se vraćam svaki vikend kući zbog njega; da nas tapšu po slavama i raspituju se za termin venčanja. Bila sam gladna svega većeg – ispunjenja ličnih snova i fantazija i slobode ličnog izbora.

Neko mi je jednom rekao:
„Sva filozofija života se svodi na to da li si jebač ili si jeben!“ I to mi se urezalo u vijuge, kao jedna od vizija da moram toliko da uspem i budem svoja i uspešna a ne samo jebena…

Kada me je moj drug Slađan pozvao da tu srpsku novu godinu dočekamo kod njega, odmah sam prihvatila i iskreno se obradovala viđenju. Naime, prethodne dve godine smo strahovali za Slađanovo „zdravlje“ – vojsku koju je odslužio na Kosovu i službu koju je već godinu dana odrađivao u Prištini. Tada, kada mi je javio da u stvari imamo duplo više razloga za slavlje jer je najzad dobio i premeštaj u Batajnicu – najiskrenije sam odahnula. Zaista je to moralo da se proslavi i zalije kako dolikuje. Na žurku sam povela i svoje dve najbolje drugarice i rekla im da ne očekuju previše i da će to verovatno biti obična sedeljka sa već dobro poznatim ljudima. Znale su Slađana od ranije, jedna od njih je bila potajno zaljubljena u njega a drugoj se sviđao njegov najbolji drug. Ostala sam zatečena već na samom ulasku u stan-bilo je mnogo više ljudi nego što sam očekivala, za muziku je bio zadužen neki DJ i sve je tutnjilo još od prilaza zgradi. Jedva sam se probila do domaćina vidno raspoloženog i već cvrcnutog. Dok smo se grlili – vikao mi je na uvo koliko mu je drago što sam došla i da ovo veče ne bi bilo najbolje bez mene, ko je zadužen i gde za piće, a onda i tiše
“Sofija je tu, ostavila je onog pajsera zbog mene!”
“Oooh nee”, pomislila sam i rastužila se zbog njega i tako omađijanog ljubavlju u koju sam sumnjala od početka.

Naime, Sofija je tzv. riba koju je stvorio i napravio takvom upravo moj drug Slađan u vezi koja je trajala dugih niz godina. Koliko se sećam iz priče, do prvog njegovog odsustva iz vojske ga je prevarila sa drugom iz društva a potom i redom sa mnogim drugima. Nije me simpatisala jer sam joj od početka davala do znanja da je Slađan mnogo bolji čovek od nje i da ona treba da se potrudi da ga zasluži. Sofija je na to reagovala tako što je Slađanu plasirala priču da je ja iz nepoznatog razloga ne volim i mora da sam ljubomorna na nju jer volim njega. Znajući koliko se posle drug trudio da nas ne dovodi u isto društvo i koliko je samo vremena uložio da ispravi izrečeno a nas pomiri, pravdajući se da smo mu obe u životu jako važne – folirala sam ludilo i sve više izbegavala da se viđam sa njima. Tek, kada ga je Sofija ponovo prevarila – Slađan mi je došao sa rečima,“Izvini!”
Tako da je ta informacija da je ona ponovo tu, donekle umanjila početnu euforoju što sam ponovo sa Slađanom i što slavimo.

I kao na svakoj drugoj žurci – igrate, zezate se i pričate gluposti sa poznanicima koje više ne viđate tako često; pijete i smejete se dobro poznatim forama.

Ne znam odakle se stvorio i pokušala sam da se setim da li se iz nekog ranijeg perioda poznajemo. Jednostavno mi je prišao, rekao zdravo, predstavio se i zamolio me za ples. Bilo je nemoguće ne primetiti Dušana u toj masi, ako ništa drugo zbog visine. Međutim, ono što je mene iznenadilo je lakoća njegovih pokreta dok je plesao i takva gracioznost sa kojom me je vodio da sam ga odmah pohvalila očarana.

„Gde si naučio tako dobro da plešeš?“- pitala sam i dodala kako je retko videti muškaarca takve građe da nije statičan. Slatko se nasmejao i objasnio mi da je to bilo pod moranje na prvoj godini Vojno tehničke akademije.
“Opaaa, Akademac, odakle si, mislim da te nisam viđala ranije u Slađanovom društvu” – nastavila sam sa pitanjima, zainteresovano.
„Ana“, pogledao me je ispitivački u oči i rekao kako je Slađanov komšija tj. baba i deda mu žive sprat niže. Da je tri godine stariji od Slađana, ali da su se našli na basketu i izlazili bi redovno zajedno kad god bi se Dušan pojavio u gradu. Da je između ostalog slušao Slađanove hvalospeve o meni i da je imao želju da me upozna, ali se ta prilika nije desila do sada. Slušala sam ga pažljivo, sve vreme pokušavajući da pročitam govori li istinu u njegovim bademastim očima koje su odavale neki utisak sete i dok sam bila oslonjena rukama na njegova široka ramena i upijala miris muškarca, koji tako dobro pleše. Ono što mi je bilo najsimpatičnije u celoj toj bukom isprekidanoj tek nekoj komunikaciji, što je Dušan pričao sa bosanskim akcentom i kako smo plesali uz Čolu nametnulo mi se pitanje:

„Ti, nisi odavde?“
„Ne, iz Bratunca sam ali sam poslednje tri godine u Žarkovu a moji su kupili kuću i preselili se od babe i dede u Laćarak“ To mi je mnogo toga objašnjavalo…

Dočekali smo i Novu godinu po drugi put, izljubili se. DJ je menjao muziku od Silvane do Nirvane zadovoljavajući ukuse mnogih. Neki su nastavili dalje i na neke druge žurke a neki drugi su upadali. Drugarice sam videla vidno raspoložene – jednu u njoj dobro poznatom i očekivanom krilu Slađanovog najboljeg druga, a drugu kako uživa u đuskanju sa nekim likom koji se svojski trudio da joj bude zabavan i parira u hot dance-u. Poželela sam da izađem na vazduh, ali sam osetila ili sam bar to dobro umislila kako me neko posmatra. Dok mi je još Dušanov miris u nozdrvama i dok se pitam i dalje ko je on i šta je to tako setno u njegovom pogledu – on mi prilazi samozadovoljno i gotovo osvajački a srce počinje da mi brže kuca od tog skoro nadmenog stava. Upijam ga celog i sklapajuči pojedinosti – visok, vitak, crne kratko podšišane kose sa jež frizurom, u crnoj košulji i izbledelim farmerkama, čvrstih i izdefinisanih kontura mišičavog tela. Shvatam da sam upecana i pre nego što mi priđe. I pre nego shvatam na šta pristajem, u svom umu sebi objašnjavam kako je on upravo oličenje one moje seksualne fantazije sa potpunim strancem. Verujem da znate o čemu govorim i da ste ikada okusili i sebi priznali želju da se tucate sa nekim incognito. Neka je i puki izgovor koji je moj mozak registrovao, tek ja sam prihvatila pruženu ruku i pošla za njim u nepoznatom pravcu.

Nalazimo se u stanu sprat niže i muzika tutnji od gore, ali Dušan ne obraća pažnju na to. Smešta me u ogromnu fotelju, pali lampice na ogromnoj jelki na susednom kraju sobe i tek jednu lampu paralelno ali daleko od mene. Ambijent treperi nestvarno.
Pušta mi Leonarda Cohen-a i nudi pićem sa stola, sve vreme me zagonetno osmatrajući. Još jedna čaša crnog vina i mogu slobodno da pevam posle – Sve je to zbog lošeg vina!

„Živeli! Za nas i najbolji način da se započne Nova godina!“ – govori Dušan dok se kucamo i nakon otpijenog gutljaja mi uzima čašu iz ruke i vraća na sto, a potom kleči ispred mene privlačeći me sebi bliže.

Ljubimo se isprva smotano, kao neki srednjoškolci kojima nije baš najjasnije šta im je činiti. Ali onda uz baršunasti glas Leonarda, kao da vreme staje i naši jezici se prepoznaju i utapaju u milozvučnu simfoniju poljubaca koji postaju sve intenzivniji i dublji. Gricka mi gornju, pa sisa i razvlači donju usnu, pa me grize i usisava mi jezik u svoja usta kao da želi da ga pojede. Istražujem I ja njegova usta sve do ždrela i pali me što ume i što se tako lepo ljubi.

Stavlja mi ruke oko njegovog vrata i prelazim mu dugim noktima po vratu i kratkoj kosi, dok mi on poljupcima prekriva lice vrat i uho. Osećam njegov dah na uhu i ježim se. Dobijam želju i ja da ga ljubim tako i svuda po licu i posebno se zadržavši na bradi i predelu jabučice, a potom i do timusa, udišući ga i fantazirajući na temu šta se još tu krije ispod pokrivača.

Kao odgovor na moje pitanje, Dušan se podiže i počinje da skida košulju polako sve vreme gledajući me pravo u oči. Ne govori ništa i vidim samu želju i očekivanje i to me dovoljno pali da želim isto. Prebacuje mi noge preko rukohvata i spušta guzu do same ivice sedišta. Dopada mi se što vidim da se sjaj u njegovim očima pojačao pri samom pogledu na moje međunožje. Za tu priliku sam obukla novi crni čipkani komplet i bila sebi posebno lepa samo u korsetu i samodržečim čarapama, obavijena mirisom Lady Million na svim pulsnim tačkama. Takav veš mi je davao dovoljno samopouzdanja i zaista sam se osećala kao million dolara, da bi me jednostavna crna košulja i crveno crna mini suknja na fazon škotske navučene preko od školarke i pomalo darkerke pretvorile u više nego poželjnu Lady. Čizmice sam navukla do kolena i one su visokom petom isticale moje već duge i lepo zategnute noge i sada su samo pojačavale moj utisak moći nad otvorenim pogledom ovog muškarca. Držala sam se za njegove ruke i snažna ramena, dok mi je otkopčavao košulju i navodio me da se podignem pred njim u svoj svojoj veličini dok mi on prstima prelazi po unutrašnjoj strani butina, obigrava oko međunožja i najnežnije moguće mi skida gaćice.

Pod suknjom mi je, moji prsti u njegovoj kosi i na ušima štipkajući ga i već omamljeno zatvaram oči dok me on me on začikuje i miriše. Noge počinju da mi klecaju i vraćam se u fotelju, a Dušan nasrće na moj korset vadeći mi sise iz njega da štrče sa sve napupelim bradavicama. Istovremeno ih gnječi, stiska, pa uzima ustima i grize jednu po jednu. Hoću da vrištim od miline i neznatnog bola. Što ih više pritiska i uvrće, bivam sve vlažnija i pohotnija da ga osetim u sebi što pre.

Vrpoljim se i ponovo i pre nego što shvatim šta se dešava, Dušan mi dodiruje pičkicu i usmine razdvaja palcem i kažiprstom. Pica mi je već vlažna i lepljiva. Osećam njegov jezik kako lapće dugačkim, ujednačenim, potezima. Nosem mi pritiska klitoris pa ga povlači napred – nazad dok me obrađuje usnama, liže, palaca, sisa. Osećam kako mi Dušan gura jezik u rupicu i bocka me i osećaj je jebeno dobar. Ječim i isturam kukove kako bih se nasadila na njegov jezik ali se on u tom trenutku povlači, zadirkujući me. Spušta mi ruke na noge i steže ih jednu uz drugu i podižući ih čvrsto. U potpunosti sam mu izložena a moja pica čeka tako mokra, debeljuškasta i isturena. Obavijam ruke oko čizmica da se bolje držim u mestu.

Hvata me za golu butinu čvrsto je stisnuvši prstima, dok me drugom rukom iznenada i mnogo nežnije udara po pičkici. Ciknula sam od iznenađenja i uzbuđenja, pomešanih osećanja i tuđih nepoznatih navika. Njega to još više potstiče da me pljeska i moj klitoris pulsira. Tako prejako nadraženog, Dušan ponovo stavlja u usta i sada ga snažno sisa pa jezikom mu palace po glavi, prevlači ga preko poklopca, duva na njega, pa ponovo liže ujednačenim dugim pokretima. Još više me izluđuje, odnosno uzbuđuje što ne mogu da mu odredim redosled sisanja, duvanja, lizanja i grickanja. Toliko je dobro da isprekidano dišem i ječim, zadovoljno. Dok to radi, prstima mi pronalazi otvor toliko mokar da mi se sokovi razmazuju i razlivaju i po guzi.

Gura prste unutra, istražujući meki mesnati brežuljak iza klitorisa. I dalje mi sisajući klitoris uvlači mi prvo jedan, pa dva prsta u picu i razvlači je. Blizu sam orgazma. Nervi mi bruje i šalju toplotne udare svuda po telu. Strujim i pretvaram se u plamen, nesvesno se propinjem uz njegova usta da osetim još jednom te zube, jezik i usne koje mi pritiskaju klitoris i da eksplodiram. Umesto toga, tražim da promenimo mesta.

Sada je on u fotelji, a ja oslanjajući se na rukohvate, polako spuštam na njegov kurac. Pica mi je toliko vlažna da se nasađujem lako do samog korena. Želim da ga gledam dok ga zadovoljavam i mamim od njega uzdahe. Gust, kremast, beli sok je sada naš najbolji lubricant i afrodizijak. Na trenutak mu uzimam kurac u ruku, razmazujem celu beličastu tvorevinu po njemu pa stavljam u svoja usta i probam naš ukus strasti, pa ljubim Dušana da i on oseti isto.

Drugom rukom mu pumpam kurčinu. Kada ga vidim neodoljivog i sad već izbrazdanog od vena i snage, polako se natičem na njega. Šake su mi isprepletane sa njegovim i sada me čvrsto drži sa rukama na grudima i podstiče da ga zajašim slobodnije. Guzu sam iskrivila pod uglom koji mi povlači kitu na gore. Naizmenično kružim kukovima, pa se polako povlačim napred – nazad. Iz njega izlazi zadovoljno ječanje. Klizim napred – nazad podstaknuta i nabijam mu se na kurčinu. Hvata me za grudi i štipka i uvrće bradavice. Dahćem raspojasana, vlažna, voljna, preko mere uzbuđena. Dok me prvi orgazam preplavljuje i počinjem da se nekontrolisano trzam i poskakujem. Dušan me čvrsto hvata rukama oko struka i izdužići kukovima sad nabija do samog korena, jednom polako kao da meri granicu moje uskosti i izdržljivosti i dok se osvestim tako ga jako ugura da smo oboje vrisnuli a potom i zadovoljno izdahnuli. Svršili smo u istom trenutku. Preplavljena sam njime i sokovima koji se razlivaju po mom stomaku, između nogu.

Adrenalin me šiba i nemam blagu pretstavu o vremenu koje sam provela u jebanju sa ovim strancem, ali znam da bih mogla još. Stimulisana sam na najbolji mogući način, jer kako bolje početi Novu godinu nego ostvarujući svoje lične seksualne fantazije…

Oceni
[Total: 2 Average: 4]
Ostvarenje želje

Sa dečkom sex, tu i tamo, sve ok, sasvim normalan, nekoliko poza, tuširanje, spavanje. A onda, pre neko veče, desilo se nešto o čemu sanjam duži vermenski period. Nešto se zove Marija. Ima veoma duge

Izjebana kučka

Bilo je proleće,kraj maja meseca. Tada sam imala samo 17 godina i bila sam u vezi sa 7 godina starijim momkom po imenu miloš u koga sam bila ludo zaljubljena ali on izgleda nije baš

Da li bi to ponovo učinio? Pa naravno

Negde polovinom maja u penziju je otišao naš šef Radovan, kojeg smo svi zvali Raša i ispratili smo ga iz firme kako dolikuje. Bio je dobar drugar, pun razumevnja, stručan u svom poslu i uvek