Susret u Bolničkoj Ordinaciji: Neplanirana Strast

Čekala sam u dugom, bolničkom hodniku, prepunom starijih ljudi, uglavnom gospođa. Potpuno sama u uglu, stajala sam i posmatrala lica koja prolaze, nasmejane medicinske sestre u belim mantilima koji im lelujaju oko nogu i slušala topot medicinskih klompi, koje su tako neumorno taparale po podu.

Monotonija me je polako, ali sigurno obuzimala, stežući me sve jače. Raspoloženje mi se spuštalo do poslednjeg podeljka, primoravajući me da šetam levo desno, ne bih li u nečemu pronašla zanimaciju. Red je bio stvarno dug, dosta ljudi je čekalo. Činilo mi se da sam knjižicu predala pre milion godina, vreme je sporo teklo, a moj pogled je bio prikovan za sat.

Polako, red se smanjivao. Čitave horde starica su jurile ka izlazu, oslobađajući mi prostor. Nakon ovog gospodina sam ja. Prozvali su moje ime. Napokon -pomislih u trenutku kada je sva energija išćilela iz mene i bezvoljno sam spustila ruku na bravu, da bih otvorila vrata ordinacije.

Iščekivanje novog doktora

Očekivala sam svog doktora, sedog, simpatičnog dekicu, uvek spremnog za razgovor. Imao je primetan smisao za humor, pa sam očekivala da će me oraspoložiti. Međutim, zatvorivši vrata za sobom, ugledala sam mladog, tamnoputog doktora u beloj košulji i belom mantilu, sa sve osmehom od uva do uva. Delovala sam iznenađeno…

“Dobar dan, ja sam vaš novi doktor, čast mi je.”-brzo je rekao, pružajući mi ruku u znak pozdrava. Automatski sam ispružila ruku, ne progovorivši ni reč. Pitala sam se gde je moj stari doktor.

“Sigurno se pitate gde je stariji kolega, ali je on juče otvorio bolovanje. Ne znamo kada će se vratiti.”-slegnuo je ramenima, preduhitrivši me odgovorom.

“U redu je.” -rekoh sedajući na stolicu kraj stola.

“Uzgred, ja sam Antonio.”-rekao je brzo, otvarajući moj karton.

“Moje ime već znate, pretpostavljam.”

“Tako je, Olja. Proučio sam vaš karton i jedino u čemu se ne slažem sa kolegom je ovaj lek, vidite? Njega bih izbacio i prepisao bih vam terapiju vitaminom C, dakle, uzimali bi ste po dve šumeće tablete dnevno.”-pričao mi je, a ja sam pogled prikovala za njegovu bradavicu koja se ocrtavala ispod košulje, pošto je malo pomerio mantil.

Nehotice sam klimnula glavom, što je on shvatio kao znak da se slažem sa ispričanim. Pružio mi je hemijsku olovku, preko stola.

Promena terapije

“Izvolite potpišite ovde.”-rekao mi je i prstom pokazao na crticu na koju bih trebalo da se potpišem. Uradila sam to.

“E, tako. Sada vam je terapija promenjena i sve će biti u najboljem redu. Nema potrebe za vađenjem krvi. Mada, izmerio bih vam pritisak. Raskomotite se.”

Skinula sam tanku, kožnu jaknicu i podigla rukav bele bluze. Lagano mi je obmotavao aparat oko ruke, smešeći se. Gledala sam ga u oči, dok je on gledao u aparat, držeći me za ruku.

“Hm, dobro…Malčice vam je krvni pritisak povišen. Kako se osećate?”

“Sasvim dobro, mada mi je malo vruće.”-odgovorila sam, direktno ga gledajući u oči.

Sa stola sam podigla par papira, koji su mi poslužili kao imitacija lepeze, koja mi je bila i više nego neophodna.

“Baš vam je vruće?”-upitao me je, na šta sam klimnula glavom, a on je nastavio-

“U pravu ste, ovde i jeste malo vruće, niste jedini.”-rekao je dok je skidao mantil, ostajući samo u košulji, na kojoj je otkopčao jedno dugme tako da su se mogle primetiti crne malje koje su se prostirale njegovim grudima.

Rashladjivanje

Sasvim mahinalno, još više neplanirano sam dohvatila svoju flašicu vode koja je virila iz torbe, otvorila je i nasula par kapi sebi u ruku, koje su završile na njegovom licu, klizeći lagano niz njegovo lice i rastvarale se na njegovoj košulji, obrazujući tamne tragove.

Istog trenutka, krv mi je silovito jurnula u obraze i širila se čitavim licem, čineći da ono naglo pocrveni što je bio fizički odraz moje postiđenosti. I dalje sam sedela preko puta njega, ne skidajući pogled sa njega. Bila sam postiđena i iznenađena sopstvenim postupcima te sam u jednoj sekundi svog razmišljanja pomislila da ludim.

“Vi ste bukvalista, Olja. Hvala vam na ovom iznenadnom rashlađivanju, mada bih se, sasvim sigurno, rashladio i bez njega.”-smejao se,-“Dobro je da niste čitavu flašicu izručili na mene. Tada bih već bio u problemu.”-rekao mi je i ustao, ne skidajući osmeh sa lica.

“Ja…izvinite…ja…htela sam sebe, potpuno mahinalno…”-mucala sam, birala reči, gledajući po ordinaciji, samo da bih izbegla njegov pogled, kojim me je proždirao.

“U redu je Oljice, htela si da pomogneš.”

Čari tepanja

To “Oljice” sam prečula, a ono je značilo nešto lično, nešto na osnovu čega sam mogla da zaključim da se naš odnos doktor -pacijent lagano gubi i pretvara u nešto sasvim drugo, potpuno neplanirano sa primesama spontanosti.

Pravio je lagane korake po ordinaciji, zastajući kod prozora.

“Divno je vreme napolju, vidite? Šta mislite, hoću li da se osušim ukoliko budem stajao ovde, na jakom suncu?”

“Bolje je da se raskopčate.”-odgovorila sam.

Reči su iz mene izlazile poput erupcije lave, nisam mogla da utičem na njih niti da sprečim njihovo izlaganje. Shvatila sam da moja podsvest upravlja mnome, a da se u njoj krije jaka, neobuzdana želja, koju nisam mogla da odložim. Došla je tiho, a onda se razbuktala u meni samoj, preteći da pojede sve pred sobom. Sva sam gorela.

Na moj odgovor, doktor nije ni odgovorio niti postavio novo pitanje. Samo je nonšalatno odšetao do ulaznih vrata i okrenuo ključ u bravi. Pošto sam bila okrenuta leđima, shvatila sam da je to uradio na osnovu kratkog zvuka koji je ključ proizveo.

Ključ u bravu

Naglo sam se okrenula, a on je već bio u raskopčanoj košulji, spuštenih pantalona i u boksericama iz kojih se nazirao njegov ukrućeni ponos, čineći ih nadutim. Išao je ka meni.

“Olja, do ovoga je moralo doći. Slušaj svog doktora i skini mi bokserice. Dalje znaš sama.”

Nisam znala da li je to molba ili naredba, ali sam je bespogovorno izvršila. Nisam ni razmišljala o tome dok sam mu vadila nabrekli kurac iz crnih, uskih bokserica i lagano otvarala usta da ga tamo smestim. Nežno sam spustila svoj vrh jezika na njegov vrh kurca, dodirujući ga i izazivajući njegovo ubrzano disanje. Spuštala sam se sve do samog korena, a onda brzo išla gore, pa ponavljala postupak.

Njegov glavić mi je bio zanimljiv, krupan i ružičast. Prosto je mamio, te sam shodno tome, njemu davala najviše poljubaca. Opet sam se jezikom spustila do korena i tamo malo duže ostala, usisavajući mu jaja, jedno po jedno, poput usisivača. Nakon kratkog sisanja, pustila bih jedno, okupano mojom pljuvačkom, pa uzimala drugo, dok je on sav u zanosu, dahtao poput umornog psa.

Opet sam otišla do glavića, a on me je čvrstim potezom nabio na njega, čineći da mi usta postanu puna njegovog kurca. Pušila sam mu jako dugo, uživajući dok to radim.

“Arghhhhhhh” -iz mene je proisticalo mucanje i isprekidane reči, koje bih uspela da izgovorim u pauzama, veoma kratkim.

“Hoću da te jebem u pičku!”-viknuo je sasvim oznojen i poslušno sam ustala, spuštajući helanke.

Nemilosrdna jebačina

Od siline želje koju je osetio u tom trenutku, strgao ih je sa mene i bacio ih negde kraj prozora, pored njegovih pantalona. Bez ikakvog lizanja, bez imalo priprema na taj čin, nabio se u mene, tako pohotno i silovito da me je zabolelo, a opet to je bila najslađa bol koju sam osetila.

“Oh,ooh…Olja…jel bolii, ohh.”-pitao me je u trenucima izlaženja njegovog kurca iz moje pičke, koji su postajali sve brži, stapajući se sa ulazima.

“Boliii, boliii!” -vikala sam, potpuno opijena tim slatkim mučenjem kojim me je čašćavao, s obzirom da je zaista obdaren i da se u meni, tog trenutka nalazila izuzetno duga i debela kurčina.

“I treba do boli, i boleće, pičkice!” Ja…sam…ja…sam tvoj doktor! Moraš da me slušaš, da..da…mmm…mmmm Olja.”-stenjao je.

“Oh…oooooh! Aaaauuh, aaaaaaaa!”-ubrzala sam tok disanja kada se iz moje pičke preselio u uži, skučeniji prostor. Cepao mi je guzu.

“Ahh, nee u guzuuu…guzuuu..nee!” “Jebaću te gde hoću, jesi čula!”

Jesam čula, bez obzira na svoje vriske. Bili smo u ordinaciji, jedan zid nas je delio od hodnika u kojem se neko konstantno smenjivao, počevši od osoblja pa sve do pacijenata. A on me je tako silovito jebao u guzu, primoravajući me da se poprilično glasno oglašavam, što je samo podsticalo tempo njegovog prodiranja. Postalo je brže, bolnije, sa isprekidanim uzdasima koji su se opet graničili sa vriscima.

Tišina u ordinaciji

Nastavio je da me jebe, skidajući svoju košulju, koja je završila na meni, dok je rukav visio prebačen preko mog ramena, ljuljajući se u tempu njegovog jebanja. Zastao je, ne vadeći ga. Naslonio se na mene, dok je podizao košulju, a zatim mi je polovinu stavio u usta, vežući je rukavima oko mojih ramena.

“Previše vrištiš, novi sam ovde, nije red.”-rekao je podsmešljivo, dok sam mumlala, pokušavajući da se oslobodim.

Nastavio je da prodire u mene, istovremeno mi gurajući kažiprst i srednji prst u pičku, bacajući me u potpuni delirijum. Odjednom me je uhvatio i prebacio na leđa i silovito jako se zabio u moju pičku, ušavši do kraja. Gledala sam ga odozdole, imao je najlepši mogući osmeh i najtvrđi mogući kurac, u isto vreme. Podigao mi je bluzu, i pokidao brus, tako da su ga moje grudi, spremno dočekale, podignutih bradavica.

Gladio je desnu dojku palcem, a drugu šamarao, pridržavajući se samo za njih dok me jebe. Njegova košulja mi je još uvek bila u ustima, mada su podvriskivanja i dalje bila čujna. Još jednom je ušao do kraja i ostao par sekundi u tom položaju, a zatim se vratio u pređašnji, izvlačeći mi košulju iz usta. Stavio ju je na sto, pored prevrnute čaše sa olovkama.

“Neću na svoju košulju da svršim, ali hoću na tvoj stomak.”-rekao je i izvadio ga.

Gledao me je u oči dok ga je drkao brzo, velikom jačinom tako da je nakon par sekundi sperma izletela iz njegovog ukrućenog kurca, formirajući malu fontanu čiji su se tokovi razlivali mojim stomakom. Bio je okupan znojem dok je lagano odšetao do svoje stolice, sedajući. Ostala sam na stolu, raširenih nogu, razmazujući spermu svuda po stomaku.

Nežan kraj

“Ovo je bilo neverovatno…Hvala ti.”-rekao je, brišući se vlažnim maramicama,-

“Hoćeš da ti obrišem svoje seme ili ćeš takva da ostaneš?”

“Nemoj ga brisati.”-rekoh dok sam ustajala ,u potrazi za njegovim usnama na koje ću staviti svoje, kao šlag na čitavu, prelepu tortu.
Obukli smo se brzo, već čitav sat smo bili unutra. Neko je dva puta pokušao da uđe, ali srećom, nije bio niko uporan.

Moje helanke su, za najdivnije čudo, bile u jednom komadu, tako da sam ih brzo navukla na sebe.J edino je brushalter morao da ostane tu, u ordinaciji, sakriven u fioci, među brojnim medikamentima. Zakopčao se do kraja i vlažnu košulju prekrio mantilom. Poljubili smo se strasno.

Uzeo je moj karton, pišući nešto. Otključao je vrata i kada smo se uverili da hodnik nije toliko prometan, brzo sam izašla napolje. Ostao je na vratima, gledajući dok sam odlazila. Moj karton je ostao na njegovom stolu, sa dopisanim “xxx”, pored imena.