Priča o Djoletu

Tog hladnog decembarskog jutra stajao sam na autobuskoj stanici čekajući ga da dođe. Ugasio sam drugu cigaretu u zadnjih petnaest minuta, prebacujući se s noge na nogu, pokušavajući da prokrvim donje ekstremitete koliko je moguće u ovim uslovima. Ledeni vetar je duvao i nije planirao da stane, dodatno pojačavajući osećaj hladnoće.

“Šta mi je ovo trebalo,” pitao sam se. Umesto da uživam u toploti stana uz neki film ili knjigu, ja cupkam i smrzavam se čekajući bus da naiđe. Ako ne dođe u narednih pet minuta, ja odlazim. Obećao sam čika Đoletu da ću doći na kafu, ali ako je cena da zaradim upalu pluća, jeb’o ti takvu kafu.

Upoznavanje sa čika Đoletom

Čika Đoleta sam upoznao na chatu, iako nije voleo da ga oslovljavam sa “čiko”, nije se ni bunio. A ja sam voleo da ga ložim. Posle čika Milana sam napravio kratku pauzu, malo ganjao ribe, malo vršnjake, ali ni jedno ni drugo mi nije pružalo preterano zadovoljstvo. Bilo je lepo, ali nikako nisam uspevao da osetim onu strast koju sam osetio u čika Milanovom autu.

Đole je delovao ok. Dugo smo neobavezno kuckali i osećao sam kao da ga poznajem odavno, takav utisak je stvarao kod mene. Mogao je da priča o svemu, nije bio napaljeni drkadžija iako mu ni hotovanje nije bilo strano. Obično sam ja navodio priču u tom pravcu. Opisivao sam mu kako zamišljam naše “druženje”, šta bih voleo da mi kaže, šta da uradi…

Želja i strahovi

Naravno, nisam planirao da se “samo” družimo, hteo sam da me pojebe. Da, ta želja postoji u meni već neko vreme i kada sam priznao samom sebi da bih probao pasivnu ulogu, bilo mi je za nijansu lakše. Problem je bio u tome kome dati da mi skine mrak. Vršnjaci mi nisu ulivali poverenje iako je bilo par dobrih momaka. Stvar je u tome što sam uvek ganjao pasivce jer sam hteo da jebem, a kada bih predložio da probamo obrnute uloge, svi su se izvlačili na ovaj ili onaj način.

Đole je u startu rekao da je isključivo aktivan. Probao je pasivnu ulogu, ali je zbog jakog bola u anusu brzo odustao. Iz njegove priče sam zaključio da je jebač gerilac, “pojebi i beži”, klasičan udarač recki. Čovek bi pomislio, zašto takvom tipu dati da ti bude prvi, pokloniti mu nešto najvrednije što muškarac ima od rođenja. I meni su takve misli kružile po glavi, ali dva ključna razloga su presudila u Đoletovu korist.

Zašto baš Đole?

Prvi je, da ja nisam tražio vezu ili nešto na duže. Želeo sam seks, da vidim kakav je osećaj primiti muškarca u sebe, osetiti kurac u sebi i biti uzet kao žena, jer svi mi imamo deo ženske ličnosti duboko u sebi, samo se plašimo da priznamo. Iz tog razloga je Đole delovao kao odlična prilika. Ako bude lepo, ostaće u lepoj uspomeni i uvek možemo ponoviti; ako ne, neće me smarati pozivima, porukama…

Drugi razlog je bio taj što je za svojih 45+ godina izgledao odlično. Bavio se sportom i to je ostavilo traga na njegovom telu, bio je vitak, zategnut i zgodan. A lice je odavalo utisak opuštenog, ali odlučnog frajera. Kosa prošarana sedim, brada od nedelju dana sa pokojom belom dlakom, pogled koji prodire duboko u dušu i tajanstven šmekerski osmeh koji poziva na blud.

Nije ni čudno što su žene, a i dobar deo muškaraca, širili noge pred njim i puštali ga da im otkrije tajne svog seksualnog umeća. Imao je i čime. Kita mu nije bila velika, ali je lepo oblikovana. Prosečan kurac sa kožicom, lepim glavićem i punim mudima.

Susret sa Đoletom

Dok sam bio obuzet mislima o Đoletu, konačno je naišao autobus. Prijatna toplina koja je zapljusnula kada je vozač otvorio vrata nagovestila je da će barem vožnja biti uživanje. Poluprazan bus me je još više obradovao, pa sam se smestio pored prozora da bih mogao da uživam u pogledu, ali više radi grejanja, da malo zagrejem ukočena stopala. Ako Đoletu kurac bude krut kao moja stopala, biće ovo dan za pamćenje.

Nasmejao sam se na tu misao, ali ostatak putnika nije delovao zainteresovano. Poslao sam SMS domaćinu da krećem. Odgovorio je da javim kad stignem i još jednom ponovio adresu.

Kolebanje tokom puta

Tokom vožnje osetio sam kolebanje: da li mi ovo baš treba, da li zaista želim da radim ono što samo pederi rade, da li sam ja peder, šta ću posle, šta ako je on samo dobar glumac, a uživo neki ludak… Iz ovih misli me je trgnula vibracija mobilnog telefona. Poruka od njega:

“Lepi, jedva čekam da te upoznam. Makar samo kafu pili…”

Jednom se živi, pomislih. Odgovorio sam: “Ako budeš dobar domaćin, možda… 😉 ”

Dolazak kod Đoleta

Njegova kuća je bila na pet minuta od autobuskog stajališta. Pripalio sam jednu cigaretu na izlasku iz busa i krenuo. Posmatrao sam ljude na ulici i pitao se da li oni znaju da idem na dejt sa frajerom koji bi po godinama mogao ćale da mi bude. Da li se po mom pogledu ili hodu može zaključiti da ću biti tucan? Sada možda ne, ali u povratku… Opet sam se nasmejao i pomislio da se svi ti ljudi takođe jebu, da imaju možda neke perverzne želje koje niko ne zna osim njihovih partnera, a možda čak ni oni.

Tužno je to kad te niko ne razume, kad nemaš istomišljenika u svojoj blizini, kad iz straha ne smeš sa svojim partnerom da podeliš svoje najskrivenije želje i maštanja i time poboljšaš kvalitet seksualnog života i sebi i partneru. Ja sam na dobrom putu da to ostvarim. Pozvao sam ga po dogovoru kad sam bio ispred kuće.

“Halo Đole, stigao sam.”

“E super, uđi u dvorište i navuci rezu kad uđeš.”

Dok sam obavljao zadatak po njegovim instrukcijama, on je izašao na stepenište ispred vrata da me dočeka.

“Jebo te, kako je hladno. Dobro mi došao.”

“Meni kažeš, smrzao sam se k’o pička.”

“Zagrejaće tebe Đole…” prošaputao je kroz smeh.

Prvi utisci

Ušli smo u predsoblje i, kao pravi domaćin, Đole je preuzeo moju jaknu i pokazao mi put ka dnevnoj sobi. Dnevna soba je bila 3u1: kuhinja, trpezarija i dnevna soba. Iako je živeo sam, sem kreveta, ništa nije odavalo “momački” izgled sobe.

“Da stavim kafu?” pitao je.

“Može.”

“Hoćeš i rakiju, da se malo zagrejemo i opustimo? Ja hoću.”

“Sipaj i meni, jednom se živi,” odgovorih kroz smeh.

Zbližavanje uz razgovor

Pili smo kafu i uživali u rakiji. Ćaskali smo o raznim temama: politici, istoriji, a onda prešli na temu zbog koje smo se i upoznali. Priča o seksu sa istomišljenicima je u meni uvek budila želju za njim. Prepričavanje iskustava, upoređivanje fetiša, omiljene poze… Sve to je uticalo da mi se puls ubrza, a u stomaku krene osećaj leptirića.

Razgovor sa njim bio je prijatan. Polako sam se opuštao u domaćoj atmosferi i njegovom društvu, ali ipak, činjenica da smo se tek upoznali nije mi dopuštala da se potpuno opustim. Još su mi se ruke pomalo tresle, što veštom oku mog domaćina nije moglo da promakne.

Opusti se, mali

“Imaš tremu?”

“Ma ne, samo mi je hladno. Dobro, ako ćemo iskreno, imam malo.”

“Ma opusti se, nisam vampir. Ali rado bih te gricnuo…” reče Đole kroz smeh, pokušavajući da opusti i mene i atmosferu.

Da bi to postigao, nalio nam je još jednu. Ovu sam iskapio na belo. Prijala mi je da dođem sebi.

“Opa, mali zna znanje,” komentarisao je moje alkoholičarske sposobnosti.

“Zna mali svašta, ali mu je hladno.”

“Ugrejaće tebe Đole, ali moramo da promenimo lokaciju. Dođi, ne boj se.”