Luda vožnja i još luđe želje

Anja je sedela na trosedu i listala neki časopis. Zavaljena na jastuke, nogu podvijenih ispod sebe, uživala je u sopstvenom miru. Sa računara se čula tiha opuštajuća muzika, a Anja je sve više imala utisak da joj nešto nedostaje. Spustila je časopis na sto, postavila ruke iznad glave i protegnula se… Njene grudi se isprsiše i ona bi vrlo svesna toga. Ispod majice, bez brushaltera, grudi su bile kao dve poveće jabuke, koje samo čekaju da ih neko zagrize. Niz kičmu joj se spusti fina jeza, a kroz misli prolete Dejanov lik.
– Ne, ne smem da mislim na njega! Nije fer prema Goranu!

Pokušala je da usredsredi misli na Gorana, ali joj đavo nije dao mira i stalno joj je u glavi bila Dejanova slika. Znala je da voli Gorana, ali je za nju ipak Dejan bio sinonim strasti i uzbuđenja. Opasan teren, opsesivno – posesivno, konstruktivno – destruktivno, jing i jang. Sa njim je bila kraljica i robinja istovremeno. Uzdizao je i uništavao. Nedostajala su joj ta stalna previranja, bacanja na dno i penjanja na pijedestal…

Glad za uzbudjenjem

Goran je voleo, imali su strastan seks, ali joj to nije bilo dovoljno. Želela je igru, nadmudrivanje, naizmenično skrivanje i pokazivanje… To joj je pružao Dejan. Duboko u sebi je patila zbog takvih želja, osećala da to možda nije sasvim „normalno“, da podseća na teški mazohizam, ali nije mogla protiv toga.
Polako je iz sedećeg skliznula u ležeći položaj.

Dok je levom rukom štipala desnu bradavicu, desnom je preko pantalona trljala svoju već vlažnu mačkicu. U glavi joj je bio Dejan, njegova široka ramena, onaj strogi pogled ispod obrva od kog se jezila i zbog kog je često vlažila. Zamišljala ga je kako je ljubi, kako joj zavlači jezik u usta, kako sisa njen jezik ne dopuštajući joj da dođe do daha. U glavi joj se mutilo i sve je teže disala. Osećala je ogromnu glad za njim i pokušavala da se makar delimično zadovolji. Potpuno se opustila i već počela da prede kao mačka.

Neočekivani poziv

Tada, tako idiličnu atmosferu prekide neprijatni zvuk telefona. Anja se prenu i poskoči.
– Ko li je sad? – nezadovoljno promrmlja u sebi. Još je osećala vrelinu svog tela, a bacivši pogled na ogledalo u hodniku, vide svoje zajapureno lice. Ipak, požuri da se javi:
– Molim?
– Anja, ja sam – taj duboki muški bariton zbog koga joj je žmarac prostrujao celim telom mogao je da pripada samo jednom čoveku, Dejanu. Osetila je kako joj se grlo suši i kako ostaje bez daha.
– Anja, jesi li tu?

Jedva je skupila snage da mu odgovori.
– Tu sam. Reci…
– Pomislio sam da sam pogrešio broj. Šta radiš?
Anja se trže na to njegovo pitanje i priseti se šta je do malopre radila. Rumenilo joj obli obraze.
– Ništa. Kući sam, odmaram. A ti? – Nije mogla da veruje da ga sad pita šta on radi, da sa njim ponovo razgovara opušteno, kao nekada…
– Ja mislim na tebe. I mislim da je krajnje vreme da ti i ja porazgovaramo.

Novo koškanje sa emocijama

U tom momentu, Anja se samo spusti na krevet. Nije očekivala ovaj poziv. Rekla mu je da, ako je ne pozove u narednih nedelju dana, više nikad ne okrene njen broj. Od tada su prošla dva meseca. Davno je prestala da se nada. I sad se on opet pojavljuje i tera je da razgovaraju. Nije to želela. Taman je verovala da će on ostati samo lik iz njene mašte, a on se opet pojavljuje.

U tom trenutku poče da je grize savest.
– Dejane, već sam ti rekla. Trebao si da me zoveš pre dva meseca. Sad zaista nemamo šta jedno drugom da kažemo.
Znala je da mu njene reči ne zvuče iskreno, ali je i dalje pokušavala da ubedi sebe kako je to što govori istina.
– Mala, ne zezaj me. Ti i ja ćemo uvek imati o čemu da razgovaramo i to je oduvek bilo jasno. Hajde, nemoj da se raspravljaš sa mnom, nego se spremi, dolazim po tebe.
– Nemoj da dolaziš! Neću! – ali kao da te očajničke krike nije ni čuo, on samo reče:
– Kod tebe sam za pola sata.

Panični strah

Veza se prekide, a Anja osta šokirana držeći slušalicu u ruci, ne shvatajući tačno šta joj je rekao. Već u sledećem trenutku uhvati je panični strah. On dolazi!
Nije znala šta da radi. Da ne otvori vrata? Razvaliće ih. Da pobegne? Naći će je kad-tad. Znala je da mora da se suoči sa njim, ali se nije plašila njega, već svoje želje za njim. Plašila se onoga što on provocira u njoj, onoga što ona želi da joj uradi. Plašila se da neće izdržati njegove nalete. Želela ga je toliko da bi se najradije sama nasadila na njega, ali je istovremeno znala da bi tako prevarila Gorana, a on to nije zaslužio. Kao što Dejan nije zaslužio da ga voli i da ludi za njim toliko.

Priprema za susret

Pogledala je sebe u ogledalu… Crvena kosa bila je puštena i rasula se po ramenima, licu, leđima… Lice joj je bilo crveno, a oči još mutne od malopređašnjeg seksualnog zanosa. Na sebi je imala donji deo trenerke i majicu bez brushaltera. Požurila je prvo da se umije i pokuša sa lica da spere svoju želju za njim. Potom se svuče i uđe u kadu. Tuširala se brzo, jer nije želela da on namiriše njenu želju.

Za vreme tuširanja je razmišljala šta da obuče a da ga ne izaziva previše, da je ne poželi dovoljno, da joj olakša izbor. U tom momentu je zažalila što nema neku „domaćinsku“ odeću ili nešto slično, ali na kraju obuče bordo kompletić veša. Čipkaste gaćice i grudnjak. Brzo navuče na sebe crne, čipkaste helanke i preko glave prebaci dugačku usku tuniku. Na noge navuče crne sjajne baletanke. Stavila je malo parfema iza uha, a onda u vazduh štrcnula parfem i prošla kroz oblak mirisa.

***

Dugu kosu je samo prebacila na jednu stranu i pričvrstila je šnalom. Iako se trudila da izgleda što manje izazovno, morala je sebi da prizna da izgleda odlično, čak i bez štikli i šminke. Tako je želela… Tako je želela da ga vidi… I da ga oseti. Osećala je kako joj raste želja, kako joj se budi seksualnost i kako njena koža već počinje da luči miris čežnje za njim. Glas razuma više nije razgovetno čula. U trenutku zastade kraj ogledala, dohvati neseser sa šminkom i nanese maskaru i crveni karmin. Nije mogla da odoli. Pomalo se stidela što su joj oči toliko sijale, a lice bilo tako rumeno. Imala je osećaj da svako ko je vidi odmah može da uoči koliko misli na seks i koliko je gladna uzbuđenja. I dalje se trudila da tu svoju silnu želju suzbije i da se ne vidi na prvi pogled.

Prvi pogledi i dodiri

U tom trenutku, zazvoni mobilni i ona pođe napolje. Odmah ispred zgrade, kraj sivog „mercedesa“ luksuzne klase, stajao je Dejan i čekao je. Anja zadrhta. Zadrhta od želje i sećanja. Videla je kako ju je odmerio od glave do pete. Usne mu se izvise u jedva primetan osmeh, a ona je znala šta to znači. Znala je da je prozreo njenu nameru da mu se ne dopadne, da pokuša samo da razgovara. Isto tako je znala da joj je pokušaj propao. U trenutku kada je prišla blizu auta, Dejan prihvati njenu ruku i gledajući je pravo u oči, poljubi je, kao stari kavaljer. Ona se strese od tog dodira i njegovog pogleda. On pusti njenu ruku, otvori vrata suvozača i pomože joj da se smesti na sedište.

Da… i to je bila ona njegova kontradiktornost koja je njoj palila maštu i činila da joj vri krv. Koliko je uživao da joj naređuje i da je uzima kad i kako poželi, toliko je umeo da bude kavaljer, da joj poljubi ruku, otvori vrata, pridrži kaput, ponese torbu… Dok je on obišao oko kola i seo na mesto vozača, ona se već udobno zavalila, vezala pojas i prekrstila svoje duge noge. Samo njegovo prisustvo činilo je da joj krv još jače struji, da između nogu počne da vlaži sve više. Njegov vreli pogled na butinama nije mogla sasvim da ignoriše.

***

Tada se okrete potpuno prema njoj, kao da proveri da li je lepo vezala pojas, a ruka mu se nađe na njenoj sisi. Anja zadrhta ali ništa ne reče. Znala je da nema svrhe raspravljati se s njim. Njegov dodir je doživela kao strujni udar, ali to nije mogla da mu kaže.
– Mala, nismo se ni pozdravili kao ljudi. Nije lepo da se ponašamo kao dva stranca, a toliko dugo smo bili zajedno!
Iako joj je grlo bilo potpuno suvo, Anja smogne snage da izgovori samo jedno tiho:
– Zdravo…
– Pa nećemo tako – već je osećala njegov dah na svom licu i on na njene usne spusti jedan mek i nežan poljubac.

U glavi joj se zamračilo, i ona taman otvori usne da mu uzvrati poljubac, on se odmače i samo se nasmeja. Bila je ljuta na sebe što je tako instinktivno reagovala na njegov dodir, što mu je dozvolila da vidi koliko je slaba na njega. Prekoravala je sebe i podsećala da ima dečka koji je voli i koji bi sve učinio za nju. Ipak, u Dejanovoj blizini, njen razum nije mogao da kontroliše emocije. Držala je ruke na kolenima, čvrsto ih stežući jer prosto nije znala šta bi sa njima.

Luda vožnja

Dejan pokrenu motor i auto polako krenu.
– Mala, idemo prvo da se malo provozamo. Znam koliko voliš ludu vožnju. Košutnjak, recimo.
Anja se ujede za usnu. On to vide, ali ništa ne reče.
Oboje su znali koliko takva vožnja može biti opasna i koliko će im dići adrenalin. Oboje su uživali da hodaju po ivici. Što je rizik veći, adrenalin je više skakao. Pojacao je muziku do daske i već u gradu počeo da pravi vratolomije, uleće u raskrsnice, „makazice“. Par puta su se izvukli za dlaku.

Umesto da je to plaši, Anja je samo primećivala kako joj osmeh postaje sve širi, a između nogu sve vlažnije. Dok su svi ostali izbegavali da sednu sa njim u auto, ona je uživala. Uživala je u tim manijačkim vratolomijama, u tim igrama života i smrti, u tom blaženom osećaju opasnosti. Neko bi premirao od straha, ali ne i ona. Ne sa njim. Kraj njega je sve bilo savršeno i oduvek je verovala da joj se s njim ništa loše ne može desiti.

Izazivanje

Posmatrala je njegovo lice dok je vozio, koncentrisan na put, a tek povremeno bacao pogled ka njoj.
– Još uvek se ne plašiš?
– Ne. Uživam. Volim ovo.
– Mala, izazivaš me. Sad ćeš da moliš Boga da ti poštedi život!

Dodavao je gas. Već su bili van grada i on je vozio 220 km/h. Anja je znala da će sad uslediti pokušaji da je prestravi i radovala se tome. Volela je te njegove izlive ludila i hrabrosti. Kako je povećavao brzinu, tako je ona prestala da se opterećuje mislima i počela da uživa u opasnosti. Krivine, šuma, s desne strane brdo, s leve ambis. Oni u „makazama“, izvlače se uspešno. Ljudi koje sreću verovatno se čude i krste, ali to njima ne znači mnogo.

***

Anja je potpuno zavaljena u udobno kožno sedište i potpuno opuštena, sa blaženim osmehom na usnama. U njoj raste želja za njim. Razmišlja kako bi mu rado „pomogla“ tokom te lude vožnje, ali odbacuje tu pomisao. Ne sme da mu pokaže koliko ga zapravo želi, koliko je manijakalno privlači. Baca pogled na njegovo međunožje i vidi kako mu se već „napelo“. Tako bi ga rado oslobodila napetosti, ali ne sme. Ne sme da mu pokaže koliko je željna. Nesvesno je jezikom oblizala usne.

On je to krajičkom oka uhvatio i samo dodao gas, kao da želi da joj pokaže da i dalje ima svu moć.
– Želiš da mi ga popušiš, a, Mala?
Anja ga iznenađeno pogleda i vide njegov đavolski osmeh dok je pratio belu liniju i ulazio u tešku krivinu.
– Ne! – progovori najzad i proguta pljuvačku.
– Zašto to ne učiniš? Hajde, vidi kako se „napeo“. Jedva čeka da ga diraš. – u tom momentu se put ispravio i Dejan stavi desnu ruku na njenu butinu i poče da zavlači ruku prema njenom međunožju. Ona instinktivno raširi noge, ali ih brzo ponovo prekrsti i steže, pokazujući mu koliko je slaba na njega.

Opasna krivina

Dok joj je lice gorelo od stida, a utroba ključala od želje, Dejan joj je svejedno izazivao neverovatnu uzbuđenost. Ali u sekundi, naišli su na oštru krivinu i Dejan izgubio potpunu kontrolu nad automobilom u punoj brzini. Već su jurili ka provaliji! Anja vrisnu, Dejan počne da mota volan i za dlaku izbegnu sigurnu smrt iako je zadnji levi točak već visio sa litice.

Dejan uspori i stade kraj puta. Njegove ruke na volanu su se tresle, a Anji su se niz lice nekontrolisano slivale suze. Čitavo njeno telo se treslo. Neko vreme su tako sedeli, ćutali i pokušavali da se smire.
Dejan prvi progovori:
– Mala… Jesi li dobro? Izvini, nisam namerno…