Jelenina planinska avantura

Ja sam Nenad, a moja supruga se zove Jelena. Živimo u malom gradiću u zapadnoj Srbiji i porodični smo ljudi. Ja sam zapošljen, a moja supruga je od pre desetak godina bez posla. Radila je kao građ. tehničar u jednoj građ. firmi, koja je nažalost otišla u stečaj. Imamo decu i oni su sada takoreći svoji ljudi. Naš seksualan život je vrlo dinamičan. Imamo ga često i uvek nam je lepo. Po prirodi smo vrlo tihi i skromni ljudi. Ali po meni, trebalo je malo da se osveži naš seksualni život.

Prva neuspešna avantura sa Jeleninom koleginicom

Pošto sam ja malo slobodnijih shvatanja, predlagao sam Jeleni da se povežemo sa nekim parom sličnih godina i da malo eksperimentišemo. Ona je pristala, ali nekako stidljivo, bojažljivo. Pitala je kako će to ona sa drugim. I tako smo pre petnaestak godina pozvali njenu koleginicu sa mužem da čekamo novu godinu kod nas i da to probamo sa njima. Jelenina koleginica je bila ‘za’, ali za njenog supruga nije bila sigurna. Računali smo da kad malo popijemo, opustimo se, doći će i to. Međutim, ja i njena koleginica smo kuvali kafu u kuhinji, krenuli spontano u akciju, i to želeli da prenesemo na Jelenu i našeg gosta. Njen suprug je dosta burno reagovao kada je Jelena pokušala da mu priđe, i to je bio kraj. Bio je ljut i pozvao je suprugu da krenu kući. Od tada Jelena ne želi da čuje za to.

Strasti u prirodi i planinarski beg od rutine

U međuvremenu ja sam imao par avantura, o kojima nisam pričao Jeleni. I život je išao dalje. Ja i Jelena imamo strast da pešačimo po prirodi, kad god imamo slobodnog vremena, i to po planinama u okruženju. Dosta dobro poznajemo planinarske staze. Volimo to. Tu punimo baterije za svakodnevni život. Pogotovo nam je strast kad idemo nekim novim putem. I tako smo ove godine u oktobru pošli na dugo planiran put. Ovim planinskim putem dosad nismo išli, pa smo rešili da ponesemo topografsku kartu tog kraja. Jutro je bilo pomalo tmurno, ali bez padavina. Trebalo je preći 18 km u jednom pravcu do našeg odredišta. Na tom mestu ima mala planinska kućica, opremljena, gde može da se prenoći. Odlučili smo da tu stignemo pre mraka i tu prenoćimo. Kada smo stigli, bili smo umorni, ali zadovoljni. Počela je da pada kiša, a i dan se bližio kraju.

Neočekivani gosti u planinskoj kućici

Taman smo skuvali kafu i počeli veselo da se zezamo, neko je zakucao na vrata. Pogledali smo se i ja sam ustao da vidim ko je. Na vratima su stajala dva pokisla muškarca. Jedan visok skoro dva metra, a drugi nizak rastom i mršav. Rekoše nam da su tu u neposrednoj blizini spremali drva i da čekaju kamion na utovar. Videli su dim iz kolibe, pa su nas zamolili da se ugreju dok ne dođe kamion. I tako smo čavrljali neobavezno. Onaj višlji momak koji je bio i zgodniji je pričao, dok je onaj nižim rastom samo ćutao. Retko bi progovorio. Onda je zazvonio mob. telefon. Javljaju im da se kamion zaglavio na prilazu, na nekih 5 km od njih, i da mu treba pomoć.

Odluka da jedan ostane – i sve se menja

Oni ustaju da krenu, a ja pitam da pođem sa njima da im pomognem. Oni odmahuju. Ja uporan da krenem, da pomognem, a Jelena kaže da ne sme sama da ostane u planini. Bilo mi je žao nižeg momka, jer je onako sitan i pokisao izgledao krhko, pa odlučno rekoh da on ostane, a ja ću da pođem. Jelena se složila. Mi smo nakon sat vremena stigli do kamiona, pogledali situaciju, ali pomoći nije bilo. Kamion je potonuo, trebalo je ići u selo po pomoć, a ja sam se vraćao ka planinskoj kućici.

Povratak i prizor koji oduzima dah

Kada sam došao do kolibe, reših da odem iza nje da ponesem drva. Unutra je gorela plinska svetiljka i ja bacih pogled. Imao sam šta da vidim. Jelena je bila u zagrljaju onog malog drvoseče. Nekako su se oboje stidljivo mazili. Odlučih da budem voajer. Da ih ne prekidam. Začudio sam se da Jelena ima inicijativu i da je nekako napaljenija.

Onda su počeli u toj predigri da se svlače obostrano. Jelena je prava lepotica. Ima sve. Ima zategnute noge, zadnjicu, lepe grudi i uzan strukić. Kada se svukla i pokazala mu obline, omanji drvoseča je gledao sa nevericom. Odmah se pribrao i počeo da je obrađuje. Ušao je glavom među njene noge i predigra je počela.

Iznenađenje među nogama drvoseče

Meni se kita toliko digla da sam mogao da eksplodiram. On je i dalje bio u donjem vešu. Počeo je na brzinu da se svlači. Kada je skinuo bokserice, iz njih je izletela takva kurčina da ja to nisam video ni u porno filmovima. Jelena se pridigla sa kreveta i gledala. Verovatno u čudu. Malo se zbunila, ali on joj ga dade da ga pomazi rukama. To je stvarno bilo ogromno. Dugačka i debela batina, a on tako mali, mršav i sav nežan.

Bio sam siguran da će Jelena odustati. Što je veliko, veliko je. A ja sam gledao sliku svog života i navijao u sebi da Jelena ne odustane. I onda se desilo. Blago je legla na krevet, raširila noge i očekivala ga. On je polako prišao i krenuo da prodire. Jelena je vrisnula tako jako, da sam mislio da se onesvestila. Trgnuo se i on i izvadio ga iz nje.

Seksualna hrabrost moje supruge

Jelena je ustala, i mislio sam da je kraj. Ali nije. Ona je nešto tražila u rancu. Izvadila je peškir i oko one velike kite, do samog korena, vezala čvor. Legla je ponovo i očekivala ga. Sada je on polako ulazio u njenu uspaljenu ribicu, ali do graničnika. Čuli su se samo Jelenini uzdasi. Uživala je. Tako se uvijala, mešala. Jednostavno, koristila je ovo prirodno blago. Složio sam se sa tim – nema ovakvih kita svaki dan.

Potpuno prepuštanje – Jelena uzima sve

A onda u vrelini njihovog seksa, ona odgurnu drvoseču i ponovo ustade. Blago povijena priđe kiti i odveza peškir. Bravo, rekoh sebi, to je moja devojčica – primiće ga celog. Naguzila se i čekala. A meni srce bije, usta mi suva, čekam da vidim tog pitona kako razvaljuje ribicu moje žene. Kreće on. Nabiva polako, ali sigurno. Ulazi do pola, ne dalje. Mokar mu je, vidi se. A Jelena mrda guzovima i stenje. Lepo joj je. A onda mali neugledni drvoseča zastenja, nabi ga do kraja i poče da svršava. Divlje je to bilo za gledati. Sperma curi kad ga je izvadio, vidi se. Božanstveno.

Diskretni oproštaj i tišina razumevanja

Iscrpljeni, leže jedno pored drugog. Ustaju polako i oblače se. Ja onda ukapiram da sam sav mokar. Sačekao sam još neki trenutak da se srede i zakucao na vrata. Jelena otvara vrata i odmah pita šta je bilo. Ništa, odgovaram, javiće se kad stigne pomoć iz sela. Drvoseča je sedeo mirno, onako nezainteresovan, ćutao je. Presvukao sam se. Stigao je i topli čaj. A onda zvoni telefon drvoseče. Zovu ga da dođe. On lenjo ustaje, pozdravlja se sa nama i odlazi u mokru noć.

Noć bez reči, ali sa osmehom

Jelena ćuti. Očekivao sam da će reći šta je bilo. Ne, ćutala je. Odlazim u krevet, pod izgovorom da sam umoran i da mi je hladno. Pravim se da spavam. Jelena greje vodu da opere neko suđe. Ja ispod ćebeta gledam. Zadovoljna je. Osmeh joj ne silazi sa lica. Uskoro dolazi u krevet. Osećam da nešto gura u gaćice. Pretpostavljam tampon – ribica je još puna sokova.

Ujutru smo popili kafu, doručkovali i krenuli kući. Pričali smo uz put i divili se lepotama. Naravno, svako svojim…