Jecala sam u transu…

Nije li svako od nas u potrazi za svojim komadićem koji nedostaje?
Pitanje je: Da li možemo da ga prepoznamo? Da li širom otvorenih očiju uspemo da vidimo, nazremo obrise tog savršeno uklapajućeg dela za koji smo ostavili skriveni prostor u sebi?
Ili… oni srećniji, mudriji, samo otvore srce, oslobode se straha, bojazni, prepuste i dopuste mu da se usadi tu gde mu je i mesto?

Tražimo se.. Celoga života.. U mimohodima okrznemo možda jedno drugo, a da nismo ni svesni, uljuljkani u svoje „Ja“. Učaureni u svoje teskobe, nadajući se da će nam se sreća osmehnuti i da će taj „neko“ pronaći nas, prepoznati nas slepe, zatvorene, nespremne na rizik, nespremne da izađemo iz sopstvene zone komfora….Nespremne na bol! Ne shvatajući da ni zvezde ne mogu da sijaju bez mraka.
Nije ovo erotska priča koju očekujete na ovome sajtu, da obeshrabrim i u samome startu uštedim vreme mnogima od vas.
Pričaću o, verovatno pomalo i vinom opijena…suštini. O traganju za onim drugim bićem, savršeno uklapajućim u pukotine duše i tela. O činjenici da tek kada potpuno damo sebe, oslobođeni strepnje, straha, sujete i ega, kada se ogolimo do samih kostiju, ranjivo i bolno, možemo da dotaknemo najviše visine, dodirnemo zvezde, na krilima dara kojim bivamo nagrađeni za uzvrat… spojivši i telo i dušu, u jedno. Dva tela i dve duše.. U jedno…. Veličanstveno… Božanstveno.

Da li sam ga tražila? Verovatno da.
Da li sam očekivala da ću ga pronaći na način na koji jesam? Zasigurno ne.
Ušao je u moj život tiho, gotovo neprimetno. Tek neznatno remeteći otkucaje srca. Trudila sam se da tome ne pridajem prevelik značaj. Zatvorena u sebe, okružena zidom koji sam sama podigla, štiteći se od rana koje bi prokrvarile ako se neko približi isuviše, pa odluči da ipak ode.
Ubrzo sam shvatila da bi on mogao biti taj, i ustuknula sam. Potpuno neočekivano, golim okom ničim izazvano, povukla se, osetivši mogući nemir i bol koji bi nenamerno mogao da mi izazove.
Nije me pratio, nije pošao za mnom. Objašnjavala sam to činjenicom da mu verovatno nisam dovoljno interesantna i nastavila sam dalje ne razmišljajući o njemu… Ali, vraćao se. Vraćao mi se u misli s vremena na vreme, bez ikakve najave. Ušetao bi i terao na razmišljanje, preispitivanje. Trajalo je to nekoliko meseci, kada sam konačno osetila, shvatila, da sam spremna za njega, spremna na rizik, na život u krajnjoj liniji, dovoljno snažna da podnesem eventualni pad (koji sam u dubini duše osećala kao neminovan).
Dočekao me je spremno, širom raširenih ruku. Tumačeći moj odlazak, na isti način na koji i ja njegovo nekretanje za mnom, bez mnogo reči, gotovo nemo, ćutke. Nastavili smo tamo gde smo i stali..da pletemo niti jedno oko drugog, obavijajući se njima, tananim, suptilnim i veštim poput filigranskog rada.
Nismo žurili.. Skidajući sloj po sloj sebe, otkrivali i ogoljavali. Žudeli lagano, što smo se više upoznavali… Osećali jedno drugo kao izdvojeni deo sebe koji je neophodno uklopiti u celinu.
Čekali smo se na mestu koje je odmah postalo naše…i više nije bilo potrebno govoriti gde, samo „Čekaj me“ ili „Čekam te“.
Ta malena klupa, ispod krošnje stoletnog platana, kao da je i sama znala da je predodređena za nas, uvek je bivala prazna… Doduše, nikada nas nije osetila zajedno jer je, čim bismo se spazili, neko od nas dvoje, ko je čekao, ustajao… A ja bih bila ta koja je trčala svaki put u zagrljaj, iako bi me on uvek smirivao i odlagao ga…želeći da me prvo upije pogledom…. I gledali smo se, ozarena lica, milovali se dužicama, zenicama oka, prodirali jedno u drugo, pre nego što bi se spojili u zagrljaju, dubokom, snažnom i nežnom u isti mah. Udisali smo se, ispunjavali nozdrve, pluća, jedno drugim, nakon čega bi spojili usne u drhtavom poljupcu….I usne su nam se, kao i sve ostalo, savršeno uklapale. Meke i nežne, milovale su se kao da im je svaki put prvi i poslednji, prenoseći strujanje kroz čitavo telo koje je žudelo za ovim drugim, upoznajući ga svaki put iznova.

Odlazili bismo potom od našeg mesta u dan, u noć….srećni što smo jedno kraj drugog, stisnuti, pripijeni, dopuštajući da se kože stapaju jedna uz drugu, ili bar osete preko odeće.
I vraćali bismo mu se ponovo na isti načim… I iznova i iznova i plovili u dane okupane suncem, orošene kišom ili obavijene snegom, u noći obojene mesečinom…. Sve do jednog dana….

Čekala sam ga ustreptala. Drhtavog tela, napete kože, željne njegovog dodira…
Došao je, kao i uvek smiren i odmeren u svojoj želji za mnom, dopuštajući da je tek naslućujem kroz naelektrisan prostor između naših tela koji je postajao sve zbijeniji.
Samo smo ispustili duboki uzdah prijanja, stegnuti u zagrljaju, ne želeći da se odvojimo jedno od drugog, kao sijamski blizanci nesposobni za odvajanje. Čudesan je taj zagrljaj kad uz telo, prigrlite, obuhvatite i primite u sebe i čitavu dušu koja se u tom trenutku stopi s vašom. Poljupca se ni ne sećam, jer sam već klizila kroz njegove šake, prolazila mu kroz pore na koži, upijala se u njega polusvesna svega oko sebe…
„Krenimo“, samo je kratko, tiho mi na uvo rekao nakon što je usne odvojio od mojih.
I krenuli smo, do njegovog stana. Ćutke. Ja, suzdržavajući svoju govorljivost… on, osmehujući se, znajući koliki je to napor za mene… oboje, uživajući u tišini koja je dopuštala da osećamo jedno drugo izvan realnog…kao i obično.
Namerno me je puštao da se uz stepenice penjem ispred njega. Znala sam da svaki put pogledom klizi niz moja leđa, do oble zadnjice, duž čitavih nogu, koje sa svakim korakom zanjišu tu istu guzu, bezobrazno izazivačku…
Ovaj put, nije se zadovoljio pogledom…
Spustio je dlanove na moje bokove i u sred koraka me zaustavio…ostao tako jedan tren, a onda me privukao sebi.
Samo sam zatvorila oči, opustila telo koje se potpuno uklopilo u njegovo, izvivši malo leđa tako da mi se vrat sljubio uz njegov. Osetila sam pulsiranje vene na njegovom vratu, kroz svoju…kao da mi je prolazio kroz krvotok, sve više se pripijajući uz mene, dalje od mogućeg. Obgrlivši me rukama, stegao me je jako uz sebe, a usne spustio na levu stranu izvijenog vrata.
Nisam mogla da suzbijem duboki uzdah, nakon što je dodirnuo najosetljiviju tačku na mome telu. Kolena su mi klecnula, butine počele da se tresu kada je vlažnim jezikom počeo da prodire u njega, da ga raspolućuje, nežno kida zubima, prateći ugibanje moga tela….
U tom trenutku nisam marila za okruženje, na činjenicu da neko vrlo lako može naići i zateći nas, u tom iznenadnom zanosu strasti koju nismo sposobni da iskontrolišemo.
Bila sam spremna da mu se dam, prepustim bez pogovora na tom stubištu, u to doba dana prilično prometnom, pretvorena u užarenu, goruću žudnju, koja mi se razlila za tren čitavim telom, i njim, koji mi je strujio krvotokom, grejao iznutra, pribijajući svoje telo od nazad.
Ipak, kao i uvek, više trezvenosti je imao on i u trenutku kada sam pomislila da ću početi da ga molim da me oslobodi, rasplamsavši još više tu vatru koja tinja u meni do tačke, vrhunca, kada sagori, pojede samu sebe, odvojio se od mene i pogurao ka napred.
Nesigurnim korakom, nošena drhtavim nogama, nastavila sam ka stanu, smirujući dah, vraćajući kontrolu nad sobom, iščekujući da me pusti u mir i sigurnost svoga stana….i tada uzme lagano.

Zatvorio je vrata za sobom, a onda, potpuno neočekivano i njemu nesvojstveno, pribio me uz zid, levom šakom obuhvativši mi vrat, dok je desnom klizio mojim telom do međunožja koje je oslobodio, razmakavši mi butine svojim kolenom.
Usne su nam treperavo podrhtavale, samo na dah udaljene jedne od drugih. Kontrolisao je moju žudnju, ne dopuštajući da ih dodirnem, uzmem svojima…pomerajući šaku, tako da je vrhom kažiprsta prelazio preko njih, dodirujući ga svojim. Taj vlažni kažiprst, vlažan s jedne strane od mojih a s druge od njegovih usana je bio jedina prepreka i veza između njih.

Upijala sam mu dah, uvlačila nozdrvama, usnama.. Uvijala se, koliko sam mogla, pritisnuta njegovim telom, žudela da celo telo prekrijem njim, da me ispuni iznutra celim sobom… što pre, bez zadrške.
Istovremeno, druga ruka mu se sasvim lagano podvlačila pod moju kratku suknju, dozvoljavajući mi da osetim i proživim svaki milimetar kojim prolazi po mojoj goloj koži, naježenoj od toplih dodira duž unutrašnje strane butina, naviše…
Izvijala sam se, podmetala i uzmicala… željna da osetim taj slatki dodir upravo na mestu gde će izazvati popuštanje brane pod naletom bujice mednih sokova strasti….ali i željna da se tenzija održi i dalje, da tupi bol u dnu stomaka traje do samoga neizdrža.
Kružio je svojim prstima oko ruba gaćica, mileo po preponama… dražio me, izazivao… Terao da molećivo cvilim, pre nego što je, konačno, zavukao šaku u njih, tanane , uzimajući mi dah sa usana svojim.
Oooohhh.. Brana je popustila… Razlivala sam se po njegovim prstima… Toplo, vlažno, sluzavo, slatko…. Natapala ih svojim sokovima dok su nežno klizili po njoj, mekoj i sočnoj, šireći joj glatke, presijavajuće latice.
Razlivao je po meni tople talase strasti i žudnje, dok sam se ja razlivala po njemu…
Noge su mi gubile oslonac… Drhtale su, kao i celo telo koje je bilo na korak do orgazma u trenutku kada je počeo da miluje užareno, ukrućeno dugmence.
Grozničavo sam mu otkopčala pantalone… i oslobodila ga, čvrstog i nabreklog… Kako sam samo uživala osećajući ga u šaci, prevlačeći prstima preko svake ispunjene vene kroz koju je dobovala vrela krv, i pulsirala… zbog mene… za mene.. zbog nas…za nas.
Želela sam ga istog trenutka, bez odlaganja. Nije bilo potrebe da govorim, znao je, osetio i sam.
Uzeo me je za bokove i podigao. Obuhvatajući ga nogama oko struka obavila sam mu ruke oko vrata, leđima i dalje oslonjena o zid. Pomerio mi je gaćice u stranu i prislonio usijani glavić na moju vrelinu. Kružila sam kukovima na njemu, vlažeći ga, kupajući svojim sokovima, obavijala svojom glatkom mekoćom.
A onda ga je stavio na sam uski ulaz. Šakama stiskajući bokove, spečavao me je da napravim nagli pokret, mada, nisam to ni želela.
Ulazio je postepeno u mene, do pola, dok sam ga primala, lagano mu se prilagođavajući, osećala svaki njegov milimetar, obuhvatala, stiskala. Klizio je uz moje zidove, milujući ih vrelinom…
Gledali smo se, uranjali jedno u drugo pogledom, uživajući u ispunjavanju… Uzimanju i davanju.
Moj je ubrzo izgubio fokus… Gubeći se u vrtlogu orgazma koji me je obuzimao.
Svršavala sam, grčila se na njemu, zarivajući mu nokte u ramena.
I sam je bio na ivici ali se nadljudskim naporom suzdržao… I dalje u meni, preneo me je do sobe i spustio na krevet.
Gledao me je sa neskrivenim smeškom,
„Kako si samo lepa…. takva…“
„Kakva?“, upitah, meškoljeći se po mirisnoj posteljini.
„Zadovoljna.. Zadovoljena… Moja!“
Samo je stajao i kao hipnotisan me gledao. Moj!
Moja sreća…moja žudnja..moja želja…moja strast… Moja ljubav!
Pridigla sam se i uzela ga u šake, onako vlažnog od mene i prislonila na usne.
Razmazivala sam se njime po licu, milovala ga njim, usnama, pre nego što sam spustila jezik na glatku kožicu, vlažnu i mirisnu od mene.
Uživala u osećaju pod jezikom, pod usnama. Klizila od korena do vrha,i nazad. Oblizivala ga celog, zaustavljajući se na glaviću, tako nežnom i čvrstom u isto vreme. Obožavala sam da ga dodirujem vrhom jezika, kružim po njemu, pa ga onda obujmim celom površinom opuštenog, mekog jezika, pre nego ga usnama uvučem, klizeći po njemu njihovom sočnom unutrašnjošću.

Lagano, uzimala sam ga celog, jezikom prelazeći po njemu dok mi je tako ukrućen ispunjavao usta, a onda sam ih stisla i nastavila da ga usisavam, da ga uvlačim u sebe, gutam sve dublje, u ritmičkim pokretima. Sve do momenta kada sam se zagrcnula, nakon što je kliznuo duboko u moje grlo, ušavši gotovo do samog korena. U tom trenutku sam se odvojila od njega i pustila sluzavu nit da se tegli i povezuje nas, pa je razmazivala po svom licu trljajući ga o njega… balava i ulepljena od nas…. Obožavala sam to…
Dok ga gledam užarenih, napupelih usana, sa licem koje se presijava umazano… pogleda i zamagljenog i fokusiranog podjednako… Bezobraznog pogleda zaljubljene, požudne žene, gladne njegovog tela, njega, naše strasti.
„Stani!… Još jedan pokret i biće kraj… Ne želimo valjda… da se sve svrši a da si ti i dalje obučena?“
Spustio se do moga lica i polizao ga, pokupio svaku lepljivu kap moje pljuvačke, ostavljajući sopstveni vlažni trag, nakon čega su nam se jezici spojili u divljoj i nežnoj igri preplitanja, dok su se tela poput zmija uvijala i plela. Skidali smo jedno drugo, u pomamnoj gladi. Njegova vrela koža uz moju, telo koje se tako prirodno uklapalo u moje, strast i žudnja među nama koja je cepala vazduh, nagonila me je da poželim njegovu krv, njegovo meso pod jezikom, pod zubima, po celoj sebi. Želela sam da budem u njemu, da mu se uvučem kroz stomak i obavijem njime, da uđe u mene kroz vrat koji je tako divlje parčao i kidao svojim jezikom, uzimao komade zubima i sladio se njima. Želela sam da ispuni svaki otvor moga tela, da svaki slobodan prostor popuni svojim postojanjem.
Želela sam ga beskrajno… želelaaa….
„Želim da…. Želim te u….“ nesigurno, isprekidano od uzdaha koji su ga raspomamljivali, pokušavala sam da izgovorim, nešto što je iz mog pogleda i sam shvatio. Samo me je nežno, očima punim ljubavi pogledao, i blago dao znak da me je razumeo….
Stišao je u momentu divlju strast, pretvarajući je u neopisivu sladostrasnu nežnost…. spuštajući šaku ka malenoj, stisnutoj rupici koja je toliko želela da mu se konačno preda, da poklekne pred njim osvojena. Nežno je masirao prstom natapajući je sokovima koji su mi vlažili čitave butine. Zatvorila sam oči, pretvorila se u tu jednu tačku koju je svojim veštim prstima milovao, nežno masirao i opuštao.
Disanje mi se usporilo, produbilo i čitavo telo je počelo da mi se pretvara u meku glinu koju je mogao svojom umešnošću da oblikuje kako je želeo…
Topila sam se pod njegovim dodirima, postepeno mu se otvarajući.
Prstom me je lagano širio, prodirući u mene dok sam ga stezala, željna svega što može, što želi da mi radi.
Prebacio mi je nogu, tako da sam ostala da ležim na poluboku. Celo telo je preklopio preko mog i spustio duboki poljubac, a zatim, sve vreme fokusiran na moje lice, moj pogled (zbog toga me je i postavio u taj položaj) naslonio vrh svoje krutosti na još uvek, njime, neosvojenu teritoriju i započeo lagano, nežno prodiranje.
Neopisiv osećaj tupe, blage, prigušene toplote se raširio mojim telom, dok sam mu se prepuštala sve više i više.
Začudo, nisam osetila bol, čak ni neprijatnost, skoncentrisana na njegove oči kojima me je nežno milovao u zanosu.
Nikada se nisam osećala ispunjenije, nikada se nisam osećala više njegovom. Potpuno mu prepuštena, podatna… kroz tu malenu rupicu, ušao je u čitavo moje biće načinom na koji je u tom trenutku vodio ljubav sa mnom. Nikada nežnije. Gotovo nikada povezanije.
Rukama sam mu obuhvatila lice, i netremice ga gledala, ne želeći ni na tren da zažmurim, da prekinem taj ljubavni ples pogleda. Stiskala sam ga sobom, stiskala ga dlanovima dok su mi suze klizile niz lice… suze čiste sreće.
Pogledi su počeli da nam se mute, da se slivaju i postaju jedno, dok smo se osmehivali jedno drugom, stapali u celinu.
Čitav univerzum se skupio u tu jednu tačku…zenicu našeg oka i raspršio se po našem telu kao veliki prasak.

Nije to bio običan vrhunac. Bio je to duhovni orgazam.. Razneo nam je i um i telo i spojio duše kao nikada do tada.
Jecala sam u transu, dok su nam grčevi potresali telo, ne želeći da se ikada odvojim od njega. Dotakli smo kapije raja, otvorili ih, bez namere da ikada napustimo to mesto čiste sreće.
Smirivali smo naša tela dok mi je usnama skupljao suze sa lica…
Držeći me stisnutu u zagrljaju samo je kratko, nakon nekog vremena, rekao,
„Ostani… Ne idi večeras… Želim da dočekam jutro i sve nakon njega s tobom“
I ostala sam..
Sklupčana uz njega, sklopila sam oči, slušajući reči pesme…
„Ti i ja, zrak na nas miriše,
Ti i ja, između oblaka,
Poslije kiše, ti ostani.
Budi dio mene… sol u znoju.
Šapći, tugu nikad da ne probudiš,
Tajne čuvaj.
Svojim očima si moje sve obojila,
Sav sam tvoj…..“
I dočekali smo jutro, i sve nakon njega.. I sledeće, i ono nakon njega i….

Malenu klupu smo nastavili da posećujemo, ali zajedno, a nakon par godina, upoznali smo je i sa našom decom.
I… I dalje „šapćem, tugu da ne probudim…“ i polazi mi za rukom.
A suze… suze radosti su postala mora naše ljubavi.