Još samo danas, samo danas… Dosada je očajna. Seminari su odvratni. Nikada nisam voleo ovakve skupove. Prva dva-tri dana su zanimljiva, svaki sledeći teška smaračina. Sedim u komfornoj sali, zavaljen u “direktorsku” fotelju, i kroz san slušam izlaganje nekog magistra, doktora… ili šta već. Samo da prođe ovaj dan. Uvaliću se u prostrani hotelski krevet i sutra ujutro brzom brzinom kući.
Šest dana odvojen od kuće i svoje “ženice”. U braku već sedam godina. Hej, već sedam godina! Kad samo pomislim da moji ortaci još uvek švrljaju tražeći onu pravu… Pomalo sam ljubomoran na njih. Ali kad pomislim da imam već 35. Dovoljno sam bio blesavi momak koji je jurio “suknje”.
Bogme i nisam bio tako loš u tom “lovu”. Bilo je tu svačega. A na kraju sam dobio i glavnu premiju. Jovana je bila izuzetna žena. Prelepa, prepametna, duhovita. Reklo bi se idealno. Jedino je u krevetu bila blaga. Daleko od toga da je bila loša, naprotiv. Ali kako je bračni život odmicao, nije bilo u njoj maštovitosti u toj meri da me iznenadi nečim novim. Ljubav prema njoj je i dalje bila tu. To nikada nije ni dolazilo u pitanje. Nisam mogao bez nje, ali mi je trebalo i novo uzbuđenje. Neka nova avantura koja će me malo prodrmati, i konačno dati i jedan novi impuls za ono što Jovana i ja imamo. Ali to su bila samo maštanja. Nikada je ne bih prevario. Pokušavao sam da tako nešto zamislim i nisam uspevao. Slike preljube mi nisu išle pred očima.
Duboko zavaljen u fotelju, padao sam u san. Opirem se ja, ali ne ide. Kakva bi to bila bruka da zaspim na konferenciji. Momentalno bi me šutnuli sa posla. U poslednjem trenutku se trgoh, protresoh glavom, mala pauza, uspravih se. Košmar! Sam pogled na prepunu salu doktora i onog smarača sa govornice me bacao u nesvest, a kamoli san. Još koliko, još koliko će ovaj da davi. Bar je dobro što sam seo u poslednji red. Kad više ne budem mogao da izdržim, pobeći ću.
Levo od mene nema nikoga, ali desno! Desno se pogled pružao na najduži par nogu koje sam video. Momentalno sam se probudio. Pet-šest sedišta dalje, sedela je crnka sa divljačkim razrezom na haljini. Da nevolja bude veća, mislim da kad bi zauzela bilo kakav položaj, ne bi joj vredelo. Razrez je bio preveliki i preširok da bi ga umirila. Primetila je da gledam. Na moje čuđenje, nisam povukao pogled kao svaki “kulturan” muškarac. Proždirao sam je. Meškoljila se, vidno nervozna.
Prekipelo joj je, nagnula se ka meni i pokazala mi srednji prst. Nasmešio sam joj se i nemo rekao “hvala, vrlo rado”. Zastala je za trenutak u neverici. Nije znala kako da reaguje. Potom se nasmejala i onako uz smešak pretila prstom. Nisam prestajao da je posmatram, čak sam i prišao ka njoj za par mesta. U mojim pantalonama bilo je sve manje mesta. Nabreklina je postajala sve vidnija. Kud sam i obukao ove pantalone, sve se ocrtavalo. I ona je primetila. Stavila je ruku na usta, a drugom pokazala na nabreklinu. Pogledao sam je sa odglumljenim čuđenjem i rekao “Pa šta?”
Gledala me je ispod oka. To je bio ključni trenutak. Ili će ustati da mi zvekne šamar, ili će vrišteći izleteti iz sale, ili će prihvatiti igru. Sačekala je par momenata, sklonila je razrez u stranu. Sevnule su gačice. Okrenula se malo u stranu, da bih bolje video. Pomerila je i njih, da bi otkrila urednu mačkicu. Nažalost, samo na tren. Pokrila se i prstom pokazala na mene, a da je pri tom i dalje “kao” pazila šta je davež sa govornice tručao.
Otkopčao sam pantalone i izvukao batinu. Neću da budem hvalisavac, ali alatka kojom sam raspolagao zaista je bila zavidna. Zadovoljno sam prošetao kožicu par puta. Kad sam se okrenuo, video sam da me gleda širom razrogačenih očiju. Zabezeknuto je sklonila pogled i prstima napravila pokret, kao onaj debeli kuvar sa vrećice za “vegetu”. Šta sad. Videlo se da je uzbuđena.
Čekao sam njen potez. Bio je njen red. Spakovao sam kitu nazad i čekao. Bacila je brz pogled na mene, naglo ustala i krenula ka izlazu, spretno se provlačeći između fotelja.
Sad je moj red. Šta da radim? Ako odmah ne ustanem, pobeći će mi. Ne mogu to da dozvolim. Učinio sam isto. Glupan, tek tad videh da nisam zakopčao šlic. Nespretno sam to uradio u pokretu, sapeo se (ipak nisam pao), i bučno sam otvorio i zatvorio vrata sale u kojoj je davež sa govornice ulazio u kulminaciju izlaganja.
Gde je? Nisam mogao da je vidim nigde u holu. Kako je samo stigla da tako nestane. Dodjavola. Vrteo sam se u neverici, izašao napolje, ali ništa.
Kakav gubitnik. Imao sam priliku, jedinstvenu priliku. Ispustio sam je. Čekao sam neko vreme, u nadi da će naići. Ništa. Sumorno krenuh nazad. Recepcionar je uljudno govorio sa nekim telefonom. Klimao je glavom, i pri tom sam razumeo da je rekao: „Da, čini mi se da je to on.“ Spustio je slušalicu i obratio mi se: „Gospodine, imam poruku za vas. Očekuju vas u sobi 401.“
Nije trebalo da mi to kaže dva puta. Odjurio sam kao bez glave, i u trenu se našao pred njenim vratima. Nisam kucao. Bilo je otvoreno. Navukla je roletne, tako da su samo mali talasi svetla ulazili, stvarajući prijatno okruženje u prostranoj sobi. Prijatni glas je dopirao iz kupatila: „Raskomoti se.“ Već sam to radio. Skinuo sam sako i otkopčao pantalone. Tada je ona izašla. Kao da me neko odalamio. Pantalone mi ispadoše iz ruku i skotrljaše se oko nogu.
„Prilično si bezobrazan,“ reče i pride. Mirisala je na jabuke. Onako u bade mantilu naslonila se na mene i utisnu mi težak poljubac. Samo to. Skinu mi ruke sa tela, spusti se i ispruži po krevetu. „Ovo nikada nisam radila, đavole. Šta će mi reći muž?“ Nasmejao sam se: „Isto što i moja žena.“
Otvorila se. Bila je razbacana. Imala je „razroke“ grudi. Svaka je vukla na svoju stranu. Telo, baš po mom ukusu. Mesnata, ali utegnuta. Butine oble i glatke, skrivale su pukotinu obraslu lakim dlačicama. Zabacila je ruke iznad glave, promeškoljila se.
„Hajde, pokaži šta znaš.“ Imala je jedno od onih lica koje ti ne ostavljaju ni trenutak za odbranu. Pune obrve iznad krupnih prodornih očiju. Nisu to one bezlične svakodnevne oči. To su jake, oštre oči. Male pune usne. Već sam video kako se obavijaju oko mene. Kada se smešila, na uglovima usana stvarale su se male rupice. Predivno slatke. Niska belih zuba i mali šiljati jezik. Kako sam ga samo želeo na sebi.
Skinuo sam sve sa sebe. „Dlakava muškarčina,“ promrmljala je. Uronio sam u nju jezikom. Imala je mesnate usnice, crvene, već jako raširene. Samo sam taknuo brežuljak iznad njih, uzdahnula je. Nisam žurio, iako sam je silno želeo. Preljuba? Šta je to? Nisam više mislio na Jovanu. Jedino što sam želeo sada je ova crnka. Uvijala se, tiho ječeći. JeČanje je prešlo u glasove, nerazumne glasove. Naposletku mi je odgurnula glavu: „Dosta, dosta je.“
Podigla se, držeći mi lice toplim rukama. „Polako, neću odmah.“ Izmakla se, puštajući me da legnem na stomak. Opkoračila me, sedeći mi na zadnjici. Osetio sam njene sokove kako klize po meni. Grickala mi je leđa, spuštajući se sve niže. Otvorila mi je guzove. Osetio sam neku čudnu nelagodnost. Hladan dašak me prožme. Čuo sam kako je ovlažila prst, a trenutak zatim i kako lako prevlaši preko mog otvora.
Posle par momenata, gde sam bio zapanjen osećajima koje mi je donela, stisnu prst unutra. Nikada nisam mislio da će neko da mi rovari po zadnjici, ali u trenutku ludila, sve mi je prijalo. Uhvatila mi je kukove, želela je da se podignem.
Čim sam oslobodio kitu, koja je u punoj erekciji čekala akciju, uhvati je i protrese. Ritmično ga je stezala, snažno povlačeći. Dodavola, ova žena zna radnju. Ako ovako nastavi, gotov sam. Muzla me je nemajući nameru da stane. Kad me je uzela u usta, već sam bio stizao do kraja. Desilo se snažno, bio sam nemoćan. Nije me ispustila.
I dalje je sisala, sve do poslednje kapi. Svalio sam se kraj nje. Trebao joj je trenutak da dođe do daha. „Nevaljalče, nisi me sačekao.“ Kroz zatvorene oči joj rekoh: „Bez brige, daj mi samo trenutak, dobićeš ti svoje.“ Obrisala se rukavom bade mantila. Stavila mi je glavu na grudi i igrala se poludignutom kitom.
Nismo govorili, nije bilo potrebe. Ubrzo se sagla i uzela me usnama. Kako je bila dobra. Za tren sam bio opet u punoj veličini. Čaklele su joj oči. Oblizivala ga je od vrha do korena, svlačeći ga. „Da li može da stane?“ pitala je gledajući me ispod oka. Nisam joj ništa rekao. Skinuo sam je golu i namestio ispod. Podigla je guzu i sama se natakla. Vrela je. Stvarno je bila vrela. Kao pećnica. Progutala me je celog, lako bez napora.
Uvijala se, stenjala. Nikada nisam imao ženu koja je bila tako aktivna kada je dole. Sve su čekale mene, ona ne. Vodila je igru. Odjednom se okrenula. Uzjahala me je divljački. Nabijala se snažno. Uhvatio sam je za sise koje su se klatile ispred mene. Samo je jeknula: „Jače,“ i ubrzala. Stezala me u ritmu. Lako me je dovela do kraja i već sam osetio da neću moći još dugo da izdržim. Nisam ni morao.
Kada je došla do vrhunca, ludački je poskakivala i uzela ceo paket koji sam izručio u nju. Svalila se na mene duboko dišući. Nije ustajala sa mene. Ispao sam sam. Ljubila me onim njenim mekim usnama. Skliznula je sa mene. „Nikada nisam ovo uradila od kada sam u braku,“ reče. „Nisam ni ja. Nadam se da se ne kaješ.“ Onako opružena kraj mene, mazila je sebi stomak, usustala i otišla u kupatilo. Ubrzo je izašla, mokra, sveža. Privila se kraj mene i zaspala. Pratio sam je.
Obećanje je obećanje. Stigli smo u Opatiju, na vikend, u sjajan apartman na plaži. Preskočiću dešavanja tokom samog puta, a bilo je interesantnih situacija. Kako smo stigli pred veče, na brzinu smo se spremili i
Bio je oktobar.Nakon godinu dana mog samačkog života u Srbiji, tokom kojeg sam se postepeno sve češće i češće oblačila u krpice u kojima se osećam mnogo bolje i prijatnije spram onoga što napolju moram
Imao sam devetnaest godina. Sama pomisao na ponovno letovanje u kampu me je nervirala. Morao sam da stisnem zube i izdržim te tri, četiri nedelje sa mojima kako bih nakon toga mogao na more sa
Generala Petra Aračića 2b/1
(u pasažu između Yettel-a i Komercijalne banke)
26000 Pančevo
