Pozovite Kupidon shop 062/695-596

Dobra džukelica

Za minut će biti 18h. A ja sam daleko od kuće. Izgubio sam ceo dan jureći neki glupavi deo za automobil ne bi li ga konačno popravio i potpuno sam izgubio pojam o vremenu. Ovaj deo grada poznajem solidno i znam da mi peške treba barem 40 minuta do kuće. Znam i da nema šanse da uhvatim taksi u ovim okolnostima. A gradski prevoz je tek misaona imenica. Super, zbog jebenog šetkanja po prodavnicama auto delova ne gine mi da me padnuri uhapse zbog kretanja u vreme policijskog časa. Mogu da izigravam ilegalca i šunjam se po uličicama, ali ću u nekom trenutku morati da izađem na neku veću ulicu i tu je izvesno da će me naći. A i ko mi garantuje da neću naleteti na pandure i u nekoj od sporednih uličica.

Jedina opcija koja bi mogla da me izvuče je da odem kod nekoga poznatog ko živi u blizini i da tu provedem noć. Sreća pa je četvrtak pa mogu da odem kući rano ujutru. Za petak su najavili policijski čas do ponedeljka ujutru, to bi tek bio haos, morao bih da se nekom uvalim ceo vikend. Samo, ko uopšte od meni poznatih ljudi živi u ovom kraju? I ko bi me prihvatio na gajbu u roku od odmah? Vreme je virusa i ljudi izbegavaju jedni druge, sigurno bi se oduševili da im ja provedem noć u stanu.

Koga uopše znam iz ovog kraja? Mare je bio ovde, ali se odselio na Senjak kad se oženio. Ona mala Jovana sa kojom sam bio nešto kratko bi me verovatno kastrirala kad bi samo čula da sam u blizini. A Marijana? Pa da, oduvek smo bili super na faksu, maltene nerazdvojni, bio sam mnogo puta kod nje, ona živi na dve ulice odavde. Nismo se doduše čuli ni videli par godina, ali kapiram da se nije udala i da nema sitnu decu pa da ću joj ja smetati. Ona nikad nije bila iz tog fazona, uvek je bila slobodna i malo otuđena od drugih. Ma da, ona mi je poslednja opcija, a i bolje da se njoj javim nego da rizikujem život sa Jovanom. Uostalom, ona ima prilično veliki stan, tako da joj sigurno neću biti smetnja. Nadam se samo da nije promenila broj u međuvremenu.

Telefon zvoni, to je dobar znak, broj bar još uvek nije izbrisan. Samo da se javi…

– Halo?

– Ćao Marijana!

– Hej ćao, otkud ti?

– Preduga priča, ali možda ću imati priliku da ti je detaljno ispričam. Da li bi htela da mi spasiš život?

– Hm, ne razumem baš na šta ciljaš?

– Da li još uvek živiš u onom stanu gde si stanovala kad smo studirali?

– Da, što pitaš?

Već mi je pao kamen sa srca, valjda me neće sad odbiti. Moram brzo da je ubedim da ne stigne ni da razmisli da li da me pusti ili ne.

– Odlično, tu sam za minut, pa ću ti sve objasniti.

– Molim? Otkud ti ovde? Uostalom, zar ne znaš da je policijski čas?

– Da, u tome i jeste stvar, zatekao sam se ovde i ne mogu nikako da se vratim kući… Neću ti smetati, obećavam.

Dok smo pričali, hodao sam ka njenom stanu kako bih smanjio mogućnost da me odbije. Ako joj se pojavim na vratima dok još pričamo, probudiće joj se valjda griža savesti da me otkači i kaže da se vratim odakle sam došao.

– Ali ja već imam isplanirano…

– Pa policijski je čas, sigurno nisi planirala da ideš u grad. Uostalom, evo me upravo ulazim u tvoju zgradu.

– Molim? Ti si već tu?

– Da, evo sad ću da ti pozvonim na vrata…

Spustio sam slušalicu da bih izbegao i teoretsku šansu da me otkači sad kad sam već ovde. Živela je u maloj zgradi koja je imala možda 5-6 stanova. Dobra stvar je da su vrata od zgrade bila otvorena, pa nisam morao još i preko interfona da je molim da me pusti. Stigao sam ispred njenih vrata i pozvonio.

Otvorila je vrata odmah, naglo i vidno iznervirana. Ja sam, sa druge strane ostao zabezeknut prizorom pred sobom. Bila je obučena prilično izazovno i delovala je kao da se upravo spremila da krene negde. Imala je usku kožnu haljinu koja je prilično isticala njene solidno bujne grudi i lepu građu. Nosila je crne čarape, rekao bih samodržeće koliko se moglo naslutiti ispod haljine i na nogama je imala neke veoma seksi plitke čizmice sa nekoliko kaišića. Novost je bila da je kosu ofarbala u crveno i pustila je da se slobodno viori. Na faksu je imala smeđu kosu koja je gotovo uvek bila vezana u rep. Prekinula me je u moj zablenutosti oštrim tonom.

– Pa ti stvarno nisi normalan, odakle ti ideja da dođeš ovde.

– Izvini znam da upadam ovako nepozvan, ali sam se nešto zadržao i shvatio sam da nema teoretske šanse da stignem kući. Pomislio sam da je bolje da provedem noć ovde nego na mardelju.

– Jao koja patetika, pa si se od svih ljudi na svetu setio baš mene. A nisi našao za shodno da mi se javiš ko zna koliko godina.

– Pa da, kriv sam za to priznajem, nemam dobar izgovor što se nisam javio. Setio sam se u sekundi da sam na dve ulice od tebe, pa sam te odmah pozvao. Taman ćemo imati lepu priliku da se ispričamo i nadoknadimo propušteno vreme.

Ovo sam izgovorio sa blagim smeškom u pokušaju da je omekšam i oraspoložim.

– Ali rekla sam ti već da imam druge planove i da ne možeš da dolaziš ovako nenajavljen.

– Znam potpuno je seljački od mene i nisam hteo da ti ništa remetim. Haj’mo ovako, pusti me na 5 minuta da probam da dozovem taksi, pa ako ne uspem, smisliću već kako da se prebacim do mene.

Ovo je bio očajnički pokušaj, znam da će me taksi odjebati, pa će joj onda barem malo proraditi savest. A iskren da budem, videvši ovu novu Marijanu u neverovatno seksi izdanju, nimalo nisam imao želju da se vratim kući večeras.

– Okej, pozovi taksi, ali šta ako ga ne nađeš, šta ti je alternativa?

– Pa probaću da se probijem do mene kroz sporedne uličice, valjda me neće uhvatiti.

– Ma jesi li lud? Grad je pun pandura, a ti si na drugom kraju grada koliko se sećam… Znaš šta, ako te taksi odjebe ostaćeš ovde, a ja ću već otkazati svoje planove.

Ovo je rekla pomalo besno, ali je delovalo kao da u svojoj glavi u milisekundi pravi rekalkulaciju svih planova i da je došla do formule koja joj rešava problem. Rukom mi je pokazala da najzad uđem unutra. Zakoračio sam u njen stan i krenuo da uđem u veliku dnevnu sobu koja se nalazila odmah na ulazu.

– Čekaj, moram da te dezinfikujem, ko zna s kim si sve bio u kontaktu i gde si se smucao.

Izvukla je neku bočicu sa dezinfekcionim sredstvom i naprskala mi najpre patike i đonove, a zatim ruke.

– Okej, ovo će biti dovoljno za zvanje taksija, ako budeš ostajao moraću detaljno da te dezinfikujem.

Sad se prvi put osmehnula, pomalo bahato i sa čvrstim stavom da ona gospodari ovom situacijom, a da sam ja samo nesretni putnik namernik koji će morati da igra po njenim pravilima. Pogledao sam je sa blagim smeškom i bacio se na zvanje taksija. Naravno, minuti su prolazili, a samo sam bio na čekanju kod operatera. Na kraju, uvek isti scenario – žao nam je nemamo slobodnih vozila, uostalom policijski je čas, gde ste se uopšte namerili.

– Jebiga, izgleda da nema ništa od taksija.

– Da, mogla sam da pretpostavim. Ništa, onda ću te udomiti do jutra. Hajde ovako, prvo se izuj i dobro operi ruke, a ja odoh da telefoniram, pa ćeš onda na detaljnu dezinfekciju. Kupatilo je tamo pravo pa desno, za slučaj da si zaboravio.

Kad je to rekla, obuzela me je neviđena sreća. Em sam se izvukao za ovu noć, em ću je provesti u društvu Marijne koja je očigledno stasala iz onog fakultetskog devojčurka u ozbiljnu i opasnu ribu. Za tako nešto čovek će pristati i da se okupa u asepsolu ako treba.

Dok sam išao ka kupatilu čuo sam je kako odlazi u drugi deo stana. Šta god da je imala planirano i za koga god da se skockala, drago mi je da je otkazala zbog mene.

Temeljno sam prao ruke i počeo da se prisećam našeg druženja sa faksa. Bili smo prilično bliski u tom periodu. Delili smo dosta toga jedno s drugim. Ona je povremeno izlazila sa momcima, ali je nekako odavala utisak da je ne interesuje ništa sem prolaznih avantura. O seksu je umela da priča prilično otvoreno i delovalo mi je da je vrlo otvorenog uma. Ni ja se nisam libio da joj prepričavam svoje avanture i da joj odajem svoje male prljave tajne. Na kraju krajeva, ona je prva ženska osoba koja mi nije bila devojka kojoj sam priznao da me nenormalno privlače ženska stopala. Čak nijednom ortaku to nisam rekao. Ona je to primila prilično opušteno, rekla je da je bila sa par momaka koji imaju sličan fetiš i da je njoj to bilo simpatično. Ložilo je koliku moć možeš da imaš nad muškarcem kome pružiš ono što želi i koji se stidi čak i da prizna drugima koliko ga to loži. Posle te priče nisam mogao a da ne razmišljam o njenim stopalima i o tome kakav bi bio osećaj probati ih. Imala je vrlo lepa i nežna stopala, broj 37. Jednom sam sa njom išao u kupovinu sandala i prilično lako sam zapamtio svaki detalj vezan za njena prelepa stopala. U tom šopingu smo se zadesili možda mesec dana nakon mog priznanja, pa iako smo se potpuno spontano našli u obućarskoj radnji, nisam mogao da odagnam misao da je ovo namerno udesila kako bi me provocirala. Ipak, nikada se ništa nije desilo između nas, isuviše mi je bila dobra drugarica i nisam hteo da rizikujem naše prijateljstvo. A večeras, otkad sam je video na vratima nisam mogao da prestanem da razmišljam o njoj, o mojoj davnašnjoj opsesiji njenim stopalima i o tome zašto li je bila tako seksi obučena.

Izašao sam iz kupatila i zaputio se ka dnevnoj sobi. Ona je još uvek bila u drugom delu stana. Vođen nekom čudnom znatiželjom krenuo sam da vidim šta radi. Čuo sam njen glas koji dopire iz sobe koja se nalazila na kraju uzanog hodnika. Hodnik je bio u mraku, a iz te sobe isijavalo je neko pomalo neobicno, gotovo ljubičasto svetlo. Približio sam se vratima. Sa nekim je razgovarala odlučnim tonom.

– Da, planovi su promenjeni i nema večerašnje seanse. Ne interesuju me tvoja očekivanja. Gospodarica se sluša i njene reči se ne dovode u pitanje. Je li to jasno?

Nisam mogao da verujem da ovo čujem. Seansa? Gospodarica? Moja Marijana je zapravo domina? Možda postoji i neko drugo logično objašnjenje, ali ovaj način razgovora ne ostavlja previše prostora za drugačije tumačenje.

– Očekujem da svoj zadatak ispuniš do ponoći i da mi pošalješ sliku. Da li je to jasno?

Ponešto ipak znam o BDSM svetu i prilično sam siguran da ovaj razgovor ukazuje na odnos domine i roba. Može da ispadne vrlo neprijatno ako me Marijana uhvati da je prisluškujem, tako da je najbolje da se izgubim što pre. Otišao sam nazad u dnevnu sobu i pokušao da se što je moguće više iskuliram, kako Marijana ne bi ništa posumnjala. Posle par minuta ušla je noseći u rukama peškir, bade mantil i muški gel za tuširanje.

– Izvini, na čekanju, morala sam da nešto ispomeram. Skapirala sam da ako ćeš već da prenoćiš ovde, onda moraš da se temeljno dezinfikuješ. Evo ti ovi peškiri, mantil i gel, tu odeću sa sebe baci ispred vrata kupatila, pa ću je ja dezinfikovati, čekaće te na komodi ispred vrata.

– Hej, pa nije da dolazim iz kovid bolnice pa da moramo tolike predostrožnosti da imamo.

Pokušao sam da relaksiram sebe pre svega ovom neslanom šalom, ali sam se onda ugrizao za jezik i shvatio da ipak napolju hara virus i ljudi se sa punim pravom plaše. Na kraju, ona me je pustila da prespavam kod nje uprkos svemu tome, čak je i zbog mene otkazala svoju malu prljavu seansu, tako da najmanje što mogu da učinim je da se ponašam kao dobar gost.

– Ma šalim se naravno, nema problema, tvoja kuća – tvoja pravila. A i ja sam nezvan gost.

– Hvala, kod ovog sranja nema mesta improvizaciji. Ne histerišem, ali ako možemo zašto da ne izbegnemo rizike.

Klimnuo sam glavom i uputio se u pravcu kupatila. Čim sam ušao u kupatilo, brzo sam svukao stvari sa sebe i kroz jedva odškrinuta vrata ih ostavio ispred kupatila. Zatvorio sam vrata i duboko udahnuo. Jebote, Marijana je domina. Odjednom hiljade pitanja mi se stvorilo u glavi. Da li se time bavila i dok smo se družili na faksu? Da li je zato gotovo blagonaklono gledala na moj foot fetish? Da li me je zato onomad čikala u obućarskoj radnji? I da li me je maločas provalila da sam čuo deo njenog razgovora?

Iako sva ova pitanja bude zbunjenost, kod mene su probudila nestvarno jaku erekciju. Ušao sam u tuš kabinu, upalio tuš i dok se voda slivala po meni krenuo sam jako da drkam. Kao neko sa izraženim foot fetish-om, BDSM i domine mi nisu bile nepoznanica, toliko sam pornića pogledao gde je obožavanje ženskih stopala povezano sa muškom potčinjenošću. Ipak, za sebe ne bih rekao da sam sub, u vezama sam normalno funkcionisao i ponekad igrao igrice dominacije gde bismo menjali uloge. Moj fetiš mi je otvorio mnoge vidike i preko njega sam otkrivao svakakve stvari pa i mnoge primere muške potčinjenosti koji su me jako ložili. Da li to znači da bih voleo da Marijana dominira nada mnom? Mislim da se odgovor na to pitanje nametao prostim pogledom nadole. Moj kurac je bio toliko nabubreo da sam hteo da poludim od naloženosti. Da li da joj otvoreno kažem da znam šta radi i da predložim da mi pokaže kako to izgleda u stvarnosti? Da li da joj kažem da sam godinama hteo da probam njena stopala? Počeo sam da zamišljam kako bi to izgledalo i nisam više mogao da izdržim počeo sam da svršavam toliko jako da sam se uplašio da će me Marijana čuti uprkos vodi iz tuša. Velike količine sperme slivale su se sa mog glavića u slivnik, a ja sam drhtao od posledica orgazma toliko jakog da nisam mogao da se setim kada sam poslednji put tako nešto osetio.

Završio sam sa tuširanjem, obrisao se i navukao bade mantil. Dok sam vezivao pojas na mantilu razmišljao sam ponovo o svojoj fantaziji. Moraću nekako večeras da dođem sa njom do ove teme, sigurno je glupo da joj kažem da sam je provalio, tako da ću probati sa suptilnijim pristupom.

Otvorio sam vrata od kupatila sa namerom da uzmem svoje stvari sa komode ali njih tamo nije bilo. Stajala je samo kožna ogrlica sa metalnim nitnama, slična ogrlici za kučiće. Uzeo sam je u ruku i zbunjeno opipavao, telo je ponovo počelo lagano da mi podrhtava. Onda sam se okrenuo i video sam Marijanu na nekih 2 metra od mene i dalje odevenu u onu seksi kombinaciju. U rukama je drzala dugačak metalni lanac nalik povocu.

– Šta je ovo?

Pitao sam je zbunjeno.

– Tvoje odelo.

– Molim?

– Skloni taj bade mantil i obuci se.

– U ovo?

– Da!

Rekla je ovo prekornim glasom kao da nema strpljenja za moju zatečenost i kao da mi je uputila najobičniju svakodnevnu rečenicu.

– Da li bi bilo suvišno da zatražim objašnjenje?

– Tvoja radoznalost ti je već sve objasnila. Oblači se!

Sada sam potpuno zadrhtao od uzbuđenja. Provalila me je da sam uhvatio deo njenog razgovora. Očigledno je rešila da me za to kazni na njoj svojstven način. Osetio sam se potpuno razoružano i jedino što mi je preostalo je da igram njenu igru. Skinuo sam bade mantil, odložio ga sa strane i stajao sam potluno go pred njom. Ponovo sam osetio da mi je krv prostrujila dole. Pogledala me je prodorno, sa bezobraznim smeškom i glavom mi pokazala na ogrlicu koju sam bio spustio na komodu. Uzeo sam je ponovo u ruke i stavio je oko vrata. Osetio sam kako me steže. Verujem da je to upravo osećaj koji i treba da izazove.

– Eto, vidiš da nije teško biti poslušan.

Rekla je likujući. Prišla mi je i svoj metalni povodac je zakačila za moju ogrlicu.

– Taako. Sad si moja džukelica.

Instiktivno sam uzeo kurac u desnu ruku i krenuo da ga mazim. Kada je to videla, opalila mi je jak šamar.

– Da li sam ti dala dozvolu da se diraš?

– Ne, Marijana, izvini.

Ponovo mi je opalila šamar.

– Ko ti je rekao da možeš da me zoveš tim imenom? Odsada ćeś me zvati Gospodarice. Da li je to jasno?

Pogledao sam je zbunjeno. Uhvatila mi je vilicu, unela mi se u lice i pogledala me prodorno u oči.

– Da li je to jasno?

– Da, Gospodarice!

To je bio trenutak mog potpunog potčinjenja. Ovom verbalnom potvrdom dao sam joj za pravo da moze sa mnom da radi šta god poželi. I ona je to vrlo dobro znala. Moj odgovor je dočekala sa neskrivenim smeškom.

– Dobro, to je već bolje. E sad, pošto si moja džukelica, ne priliči ti da tako stojiš. Lepo se spusti na sve četri kao pravi pas.

Odmah sam postupio po njenom naređenju. Kleknuo sam na kolena i ruke stavio na pod. Kako sam stao u taj četvoronoške položaj osetio sam kako mi je erekcija postala još jača. Ma šta mislio o svemu ovome, evidentno je da uživam do krajnjih granica. Neizvesnost u kojoj me je moja nova Gospodarica držala me je tako ložila. Nisam mogao ni da pretpostavim koja će sledeća stvar da joj padne na pamet. Odjednom osetio sam oštar bol u desnoj šaci. To je bila njena tanka štikla koja se zarila u moju ruku. Iako je bol bio prilično jak, nikada mi u životu Marijanino stopalo nije bilo bliže očima i ustima. Sa zadovoljstvom sam pognuo glavu i uživao u prizoru njene čizmice koja me gazi. Tada sam primetio jedan vrlo seksi detalj na njenoj čizmici. Imala je otvorenu petu kroz koju je provejavalo njeno savršeno stopalo upakovano u crnu najlon čarapu.

– Mnogo si se zamislio. Polazi za mnom.

Povukla je povodac i krenula ispred mene. Ja sam poput kučeta četvoronoške puzao za njom i uživao u pogledu ispred sebe. Njeno istrćeno dupe savršeno se ocrtavalo u kožnoj haljini, a noge umotane u crne najlon čarape izgedale su savršeno izvajano. Odvela me je u dnevnu sobu, sela je na kauč, a mene je ostavila na sve četiri na metar od nje.

– Okreni se četvornoške ka zidu i pogni glavu do poda! Gledaj u pod!

Odlučno je rekla, a ja sam je bez pogovora poslušao. Okrenuo sam se ka zidu tako da se ona sada nalazila iza mene na kauču i spustio sam glavu skroz do poda. Na ovaj način sam se natrćio i moje dupe je bilo visoko podignuto, a glava duboko zaronjena u pod. Osećao sam se potpuno izloženo i iako nisam mogao da vidim šta radi nešto mi je govorilo da analizira moju muškost i analni otvor. Bio sam srećan što sam se pre neki dan detaljno obrijao pa je moja intima bila uredna i nisam barem zbog toga morao da se osećam nelagodno.

Ona je ćutala. Nisam osetio da se pomera sa kauča, tako da sam zaključio da me posmatra. Ovo je budilo neku uzbudljivu strepnju kod mene jer nisam znao šta sledeće može da mi uradi. Bio sam potpuno izložen i mogla je da mi nabije nešto u dupe koje se u ovom položaju širilo ili da me udari po testisima koji su visili. Međutim ništa se nije događalo. Trenuci su prolazili a i dalje je bila potpuna tišina. Nisam želeo da ništa kažem jer bi to sigurno izazvalo da me udari i tako prekine ovu neizvesnost. Pored toga, shvatio sam da me loži ovo iščekivanje. Moj kurac i moj razjapljeni čmar stajali su joj na izvol’te i osećao sam se kao kurvica koja bez i malo stida daje svoju najdublju intimu. Kako je vreme odmicalo moj kurac je postajao sve tvrđi, a ja sam zamišljao sve luđe scenarije šta bi sledeće mogla da uradi sa mnom.

Najzad tišinu je prekinuo zvuk upaljača i povlačenja dima cigarete. Izgleda da i ona uživa u prizoru i lagano me krčka na svojoj vatri. Odjednom osetio sam nešto poput laganog vetrića na mom čmaru. Ona je dunula dim cigarete na moje dupe. Ovo je sve bilo toliko perverzno da nisam mogao da se smirim od naloženosti. Celo telo mi je podrhtavalo od uzbuđenja, a kurac mi je već bio toliko nabubreo da sam bio siguran da bih od jednog jedinog dodira svršio. Izgleda da je toga bila svesna i Marijana i odjednom sam umesto nabubrelosti osetio snažan bol u jajima. Šutnula me je špicem čizmice sa namerom da me podseti da ona gospodari mojim orgazmom i da ako ne budem pratio njena pravila lagodni osećaj će se zameniti bolom. Nakon ovoga ponovo je nastao tajac i samo bi se povremeno čula ona kako uvlači dim cigarete. A ja sam i dalje bio na podu potpuno izložen njenoj volji.

– Sedi!

Naredila mi je i najzad prekinula tišinu. Podigao sam se iz četvoronožnog položaja i seo na pod pored nje.

– Lepo, razumeš da ti je mesto na podu, a ne na kauču pored mene. Kaži mi, dok si sada bio na podu šta ti je prolazilo kroz glavu?

– Razmišljao sam o tome šta bi moglo sledeće da me čeka.

Pogledala me je i nasmešila se.

– Vidiš da razumeš. Neizvesnost je najveći afrodizijak.

Dok sam sedeo na podu podigla je jednu nogu i lagano stopalom prošla tik ispred mog lica. Prolazila je toliko sporo da sam maltene bio hipnotisan njenim prelepim stopalom uvijenim u najlon čarapicu i upakovanim u čizmicu.

– Misliš da sam zaboravila da te lože stopala? Sigurno si oduvek hteo da ih probaš. Sećam se kako si se izbezumio onda kada sam te odvela u obućarsku radnju, mogu da se kladim da si danima nakon toga drkao na moja stopala.

– Godinama bi bilo tačnije. I dalje kad se setim tog dana u glavi su mi tvoja bosa stopala koja probaju najseksipilnije sandalice.

Namrštila se i naglo me je udarila stopalom po glavi.

– Sa Gospodaricom nisi na ti! Je l to jasno?

– Jasno Gospodarice, izvinjavam Vam se!

– To je već bolje. Dakle, jedan odlazak u obućarsku radnju je bio dovoljan da te doživotno vežem za svoja stopala? Dobro, nije da ne razumem, mnogi su zbog njih izgubili pamet.

Dok je ovo pričala svoje stopalo je namestila tako da stoji tačno iznad moje muškosti, kao da je htela da me upozori da jedna pogrešna reč i od njega neće ništa ostati.

– I? Da li misliš da je ovo tvoje srećno veče? Da li misliš da ćeš ih večeras probati?

– Voleo bih to više od bilo čega na svetu!

– Onda ćeš morati da se potrudiš! Šta si spreman da uradiš da bi došao do cilja?

– Sve!

– Baš sve?

– Da!

Sada se slatko nasmejala, povukla povodac tako da me je privukla sebi, a onom nogom koja je stajala iznad moje muškosti me je snažno zgazila i spljoštila mi kurac i jaja. Poljubila me je u čelo i kroz osmeh rekla:

-Izgleda da ćeš ti biti baš dobra džukelica.

Oceni
[Total: 0 Average: 0]
Maksimalna posvećenost

 Ja imam 62 god. a supruga 43. U braku smo već 21godinu, koliko ima i naša ćerka jedinica. Nikada nam nije smetala ta razlika u godinama. Suprugu sam upoznao kada je po preporuci jednog prijatelja

Žestoko prskanje

Moj kolega Lazar je bio zgodan tip, visok, duže crne kose i pravi zavodnik.Kad god bi dolazio da završavamo promocije, a inače u našoj firmi je zadužen za marketing, ostao bi da spava u našem

Tvrdi primerak

Sa društvom već duže vreme igram basket u obližnjoj školi, u sportskoj sali. Termin koji svima odgovara, 21h.. Tri puta nedeljno… Koristili smo i svlačionicu, mušku naravno, a posle treninga i tuševe. Par puta sam