Bila je to obična subota, ali s osećajem nečeg neizrecivo uzbudljivog u vazduhu. Ana je dugo birala šta će obući – želela je da izgleda zanosno, ali i elegantno. Odabrala je crnu, usku haljinu sa dubokim dekolteom i čipkastim rubovima koji su nežno padali niz njene butine. Ispod je nosila crveni čipkani donji veš koji je kupila specijalno za ovu priliku.
Marko ju je posmatrao dok se spremala, ne skrivajući divljenje. Bio je obučen u ležernu košulju, ali oči su mu već sijale od želje. Kada su konačno izašli iz stana, osećala je kako joj srce ubrzano lupa – ne samo od uzbuđenja, već i od nečega dubljeg, nečega neizvesnog što je očekivalo.
Stigli su u klub gde su ih dočekali prijatelji. Atmosfera je bila električna – lagana muzika u pozadini, polumrak ispunjen obrisima tela koja su se preklapala u igri pogleda i dodira. Ana je osetila kako je Markova ruka lagano prelazila po njenim leđima, spuštajući se do bokova. Na trenutak se okrenula i uhvatila poglede dvoje nepoznatih muškaraca koji su je odmeravali s divljenjem.
Marko je to primetio i nagnuo se bliže. „Izgledaš neverovatno večeras,“ prošaptao joj je na uvo dok su mu usne jedva dodirnule njenu kožu. Blagi drhtaj prošao je njenim telom dok je osećala kako između njih raste neizdrživa tenzija.
Dok su plesali, Markove ruke su bile sve smelije. Klizile su niz njena leđa, povremeno se zadržavajući na njenim bokovima, nežno pritiskajući njeno telo uz njegovo. Ana je osećala vrelinu njegovog daha na vratu, a njegova muškost pritisnuta uz njen stomak činila je da joj telo gori.
„Večeras si moja,“ šapnuo joj je. Bila je to rečenica koja je pokrenula lavinu u njoj. Rukama je obavila njegov vrat, zabacujući glavu dok su im se usne spajale u strastven poljubac. Ljudi oko njih su nestajali – postojali su samo njih dvoje.
Nije prošlo dugo pre nego što su se našli u hotelskoj sobi, daleko od znatiželjnih pogleda. Čim su se vrata zatvorila, Marko ju je pritisnuo uz zid, ljubeci je divlje, bez zadrške. Njegove ruke su klizile niz njene bokove, povlačeći haljinu nagore dok su prsti istraživali njeno vrelo telo.
Ana je uzdahnula dok su joj usne tražile njegov vrat, zubi lagano ostavljali tragove na njegovoj koži. Njegove ruke su bile nemilosrdne, oslobađajući je odeće u nekoliko pokreta. Njeno telo je bilo meko i podatno pod njegovim prstima, a svaki dodir izazivao je talase zadovoljstva.
Spustili su se na krevet, tela im se stapala u jedno. Njeni nokti su ostavljali tragove na njegovim leđima dok su se njihova tela kretala u savršenom ritmu, dok je svaka misao nestajala u vrtlogu užitka. Ana je osećala kako se njen stomak grči od naleta zadovoljstva, dok je Marko ubrzavao tempo, vođen njenim uzdasima.
Njihova tela su drhtala zajedno dok su postizali vrhunac, jecaji zadovoljstva ispunjavali sobu. Kada je sve prošlo, ostali su ležati zagrljeni, dok su im tela još uvek pulsirala od užitka.
Kada su se probudili, Marko ju je posmatrao sa osmehom. „Nisam znao da možeš biti tako divlja,“ promrmljao je, spuštajući poljubac na njeno rame. Ana se samo nasmejala, osećajući kako joj se srce ponovo ubrzava.
„Možda tek treba da otkriješ sve što mogu,“ odgovorila mu je zavodljivo, povlačeći ga nazad u postelju – jer noć nije bila kraj njihovih igara, već samo početak.
Kao i svake godine, krajem maja, krenuo sam na službeni put za Tivat i Budvu. Obilasci kupaca, sastančenja, palamuđenja oko novih proizvoda i ostala smorna privatnička sranja (od kojih se živi, jel te…) Posle nekih
– Dolazi mi drugarica za petnaestak minuta… – OK. I ja odoh da se spremam, vidimo se večeras. – Važi, nas dve dok se spremimo… Dođi za dva sata najranije! – Super, vidimo se u
Radim u jednoj savremenoj stranoj firmi, onoj koja svojim izgledom podseća na kancelarije s njujorške Pete avenije. Ali pogled kroz prozor otkriva sasvim drugačiju priču – post-socijalistički Novi Beograd sa svojim sivim blokovima. Poštuje se
Generala Petra Aračića 2b/1
(u pasažu između Yettel-a i Komercijalne banke)
26000 Pančevo
