Uloga finih dama

Bio je to sasvim običan dan na poslu dok Katarina nije kročila u našu firmu. Brineta u ranim četrdesetim, sa zanosnim oblinama i urednim izgledom, već na prvi pogled privukla je svu moju pažnju. Fotografije porodice na njenom stolu i burma na ruci jasno su pokazivali da je udata i majka dvoje dece. Njeno prisustvo unelo je novu dinamiku u kancelariju, posebno za mene, njenog „starijeg“ kolegu.

Razvijanje komunikacije: Od pomoći do opsesije

Brzo smo razvili komunikaciju, najpre kroz poslovne savete koje mi je tražila. Katarina je bila van radnog sveta neko vreme, pa sam često preuzimao njen posao na sebe. Njena zahvalnost i povremeni komplimenti činili su da se osećam posebno. Iako mi je stavila do znanja da je „porodična žena“, svaka interakcija s njom bila je kao igra zavođenja za mene. Njeno elegantno držanje, tesne bluze, suknje iznad kolena i štikle – sve je dodatno raspaljivalo moju maštu.

Šef Mile: Kontrast u kancelariji

Dok je Katarina bila oličenje dame, naš šef Mile bio je potpuna suprotnost. Čovek s jeftinim manirima, seksističkim komentarima i nepodnošljivim stavom prema zaposlenima. Njegove pretnje otkazima i ispadi često su nas zgražavali, ali sam naučio da ga ignorišem. Povremeno sam ulazio u njegovu kancelariju da proverim stvarno stanje u firmi, uveravajući se da njegove pretnje nemaju osnovu.

Neočekivana situacija: Skrivanje u šefovoj kancelariji

Jednog dana, dok sam pretraživao izveštaje u Milevoj kancelariji tokom pauze, čuo sam njegov glas u hodniku. Krenuo sam ka vratima, ali bilo je kasno. Da sam tada izašao sigurno bi me video, a onda bih bio u problemu. Panika me je obuzela dok sam tražio način da se sakrijem. Ormar i prostor ispod stola nisu dolazili u obzir. Tada sam primetio vrata koja vode na mali balkon – jedinu opciju za bekstvo iz neugodne situacije.

Neočekivani prizor: Skriveni svedok

Jedva sam izbegao susret sa šefom Miletom, bežeći na balkon njegove kancelarije, ali ono što sam video bilo je daleko šokantnije od same opasnosti da budem uhvaćen. Katarina je ušla odmah za njim. Njena elegancija u crnoj suknji, samostojećim čarapama i roze cipelama činila ju je oličenjem sofisticiranosti – ili sam barem do tada tako mislio. Kada se naguzila preko stola, a Mile je zgrabio otpozadi, nisam mogao da verujem svojim očima.

Srušena iluzija: Između dame i drolje

Katarinina figura, koju sam do tada posmatrao s divljenjem, sada je bila izložena na način koji me ostavio zatečenim. Samostojeće čarape i tangice, koje je Mile jednim potezom pocepao, transformisale su moju percepciju o njoj. Zvukovi koje je ispuštala, prigušeni papirima nabijenim u usta, i njeno crveno, izubijano dupe razbijali su svaki trag slike uzorne supruge i majke koju sam imao o njoj.

Mileova dominacija: Od šefovske kritike do sirove moći

Mile, čovek kog sam prezirao zbog prostakluka, ovde je pokazivao potpuno drugu vrstu „autoriteta“. Njegov odnos prema Katarini bio je sirov, bez milosti. Njegovi grubi udarci i naglo zadiranje razbijali su tišinu kancelarije. Sto je škripao pod pritiskom, a Katarinini krikovi, prigušeni papirima, odzvanjali su mi u glavi. Muda su mu lupala o njene butine dok je ubrzavao ritam, a ja sam, skriven, bio zarobljen između šoka i povređenog ega.

Prljava dominacija

Katarinine suze, koje su se slivale niz obraze dok joj se maskara razmazivala, bile su mešavina poniženja i ekstaze. Mile je zastao, izvadio kurac iz njene pičke, a ona je uzdahnula, kao da se nada da je to kraj. Ali, njegov glas, pun zadovoljstva, presekao je tišinu. „Jel’ ti, kurvo, voliš da te jebem u dupe?“ – cereći se, prislonio je glavić na njen čmar.

Katarina se okrenula ka njemu, oči razrogačenih, prestrašena odmahivala je glavom. Životinju je to još dodatno napalilo pa joj nasilno ugura u dupe, legao je preko njenih leđa i ruku joj stavio preko usta. Jebao je tako kao ker kad jebe kučku, brzo i svom snagom. Ona je bespomoćno mlatila nogama. Naravno, on nije mogao tako dugo. Posle nekoliko trzaja, uz zvuke koji naliče rzanju konja ispucao je spermu u njeno dupe.

Surova završnica: Povratak u stvarnost

Gotovo kao beživotno telo, stropoštao se u stolicu pored, dok je Katarina vadila papire iz usta, uzimajući dubok dah. – Nisi normalan, zamalo me nisi ugušio- Kao da su ga te reči podsetile da nije sam u prostoriji, snažno je stegao za butinu i povukao na dole, toliko da je ona od siline pala na pod. -Ohhh jooooj – nije stigla ni da jaukne a on je uhvatio za kosu i gurao joj svoj već mlohavi kurac u usta. – Hajde, očisti ga kučko, neću ovako musavog da ga vraćam u gaće.- Gledao sam i nisam mogao da verujem.

Ne samo da mu je sisala balavi kurac, već kurac koji je do malopre bio u njenom dupetu. Celog ga je gutala, a onda olizala. Na kraju je uzela vlažne maramice i obrisala ga. Onda ga je vratila u gaće i zakopčala mu šlic na pantalonama. Tek nakon toga uzela je da briše spermu sa svojih butina i sa dupeta. Namestila je suknju i blago popravila šminku. Na izlasku mu je poslala poljubac, a on je samo dobacio – Izlazi kurvo, imam posla. Naravno, odmah je zahrkao u stolici. Srećom. Ja sam to iskoristio da neopaženo izađem.

Nevidljivi svedok

Kada sam se vratio u svoju kancelariju nisam znao kako da reagujem. Morao sam nešto da kažem samo nisam znao šta… Pogledao sam je i pitao – Jesi li ti to plakala, kao da ti se šminka malo razmazala? – Da, sad su mi javili da mi je sin povredio ruku, hoćeš li me molim te odvesti kući? Na ovo pitanje sam ostao potpuno zatečen, očekivao sam da će ona biti zbunjena i tražiti izgovor ali uloge su se potpuno okrenule. – Pa.. ovaj…naravno… – gotovo nesvesno sam pristao. – Hvala ti, ti si sjajan momak – prišla mi je i poljubila me je u obraz. Istim usnama kojima je pre koji sekund pušila kurac onom idiotu! – I molim te kad se vratiš završi moj posao, danas je krajnji rok. Hajdemo.-
Kao hipnotisam sam krenuo za njom. Tog dana sam ostao četri sata prekovremeno, jer se ispostavilo da ona posao nije ni počela. I naravno, da li treba da dodam da sam ga za to vreme tri puta izdrkao sećajući se kako je onaj neandertalac od šefa razvaljivao na radnom stolu?

Novi početak u firmi

Bio bi to sasvim običan dan na poslu da baš tog jutra u mojoj firmi nije počela da radi Katarina. Brineta u ranim četrdesetim, jakih grudi i izraženih oblina. Nokti uvek uredno doterani i usaglašeni sa bojom karmina. Moram priznati da me je prvi pogled na nju već uzbudio, a činjenica da ćemo raditi u istoj kancelariji je raspalila moju maštu. Po fotografijama koje je postavila na radni sto, a i po burmi, odmah sam video da je udata, majka dva dečaka.

Iako je meni bilo svega 29, po statusu sam bio “stariji” kolega, tako da mi je često tražila savete, pa smo vrlo brzo razvili komunikaciju. Tako sam saznao da je u tranziciji ostala bez radnog mesta, da je dugo čekala na posao. Video sam da je pauza ostavila traga na njenim profesionalnim sposobnostima, pa sam joj svesrdno pomagao, često u potpunosti preuzimao njen posao na sebe i ostajao prekovremeno kako bih sve uspeo da završim. Naravno, tako senzualnoj ženi ništa ne bih mogao da odbijem, pa i da mi je tražila da preuzmem sve njene obaveze.

Zanosna koleginica

Moram priznati da nisam imao puno prilike da komuniciram sa tako atraktivnim ženama, pa sam hteo da učinim sve samo da ta konverzacija potraje. Prosto nisam znao gde pre da gledam, da li u njeno jebozovno lice, uvek uredno našminkano. Da li grudi, koje nikada nisu bile vulgarno izbačene “na izvolte”, ali je uvek tesnim bluzama i košuljama stavljala do znanja šta ima. Ipak, mislim da sam najviše pažnje posvećivao njenim nogama. Uvek u suknjama iznad kolena i visokim štiklama. Uvek prekrštene i nikad skrivene ispod stola. A njen glas… Govorila je blago i uvek birala reči. Prava dama.

Imali smo običaj da odemo na piće posle posla, ali mi je odmah stavila do znanja da ništa ne pokušavam jer je ona porodična žena.

Šef Mile – potpuna suprotnost

Potpuno suprotan njoj bio je naš šef Mile. Čovek postavljen po stranačkoj liniji, sa kupljenom diplomom. Prostog rečnika i jeftinih manira. Proćelav sa ispalim stomakom. Jednom rečju – sirovina. Malo je reći da se nismo gotivili, ali ponešto se mora na poslu.

Često je pravio seksističke pošalice čak i pred koleginicama i Katarina i ja smo se uvek zgražavali nad tim. Često se izdrkavao na zaposlenima. Pričao nam je da smo nesposobni, da se klijenti žale da je posao odrađen amaterski i da ćemo svi dobiti otkaze. Ja mu nisam puno verovao, bio sam siguran da preti praznom puškom.

Prvi šok

Zbog toga sam znao da se ušunjam u njegovu kancelariju kada on nije bio tu i da sam pogledam izveštaje i brojke. U jednoj od takvih prilika, tokom pauze za ručak, ušao sam u njegovu kancelariju da pregledam pravo stanje u firmi, kada sam u hodniku začuo njegov glas.

Krenuo sam ka vratima, ali bilo je kasno. Da sam tada izašao, sigurno bi me video, a onda bih bio u problemu. Pogledom sam brzo pretraživao bilo kakvo mesto gde bih mogao da se sakrijem. Ispod stola ili u ormaru bili su više očajnički pokušaji imitiranja scena iz nekog lošeg filma nego pravi zaklon. Onda sam video izlaz!

Svedok šokantne scene

Vrata koja vode na mali balkon bila su moj spas. Za par sekundi sam se našao van. Baš u trenutku kada je u kancelariju ulazio Mile i sa njim – Katarina! Šta ona tu traži, pitao sam se, kada pauza još nije gotova. Katarina je bila u tesnoj crnoj suknji, crnim čarapama i roze cipelama, štikla je bila bar 12 cm, gore je imala roze košuljicu.

Odmah nakon što je ušla, naguzila se preko stola, a on joj je prišao otpozadi i zavukao ruku ispod suknje. Stegao tako jako da joj je za trenutak podigao noge od zemlje, a ona je tiho jauknula.

Šok i neverica

Gledao sam zaprepašćen, ona, žena kojoj sam se ja divio, se jebe ovde sa ovim prostakom, kog ne mogu da podnesem! Nisam mogao dobro da vidim koliki mu je, ali činilo se da je debeo, dosta deblji od mog.

Neočekivani završetak dana

Kada sam se vratio u svoju kancelariju nisam znao kako da reagujem. Morao sam nešto da kažem, samo nisam znao šta… Pogledao sam je i pitao:

– Jesi li ti to plakala, kao da ti se šminka malo razmazala?
– Da, sad su mi javili da mi je sin povredio ruku, hoćeš li me molim te odvesti kući?

Na ovo pitanje sam ostao potpuno zatečen, očekivao sam da će ona biti zbunjena i tražiti izgovor, ali uloge su se potpuno okrenule. – Pa… ovaj… naravno… – gotovo nesvesno sam pristao.

Posle svega

Tog dana sam ostao četiri sata prekovremeno, jer se ispostavilo da ona posao nije ni počela. I naravno, da li treba da dodam da sam ga za to vreme tri puta izdrkao, sećajući se kako je onaj neandertalac od šefa razvaljivao na radnom stolu?