Pozovite Kupidon shop 062/695-596

Igra istine

U životu svakog normalnog homoseksualnog i biseksualnog momka postoje i muški prijatelji koji su heteroseksualci. Zanimljivo je da, iako su prema stereotipu to mišićavi i muževni frajeri, zavodnici-jebači sa kriminalnim-macho stavom, u stvarnosti su sasvim daleko od ove slike. Obično su to sasvim normalni momci iz komšiluka, koji baš zbog te svoje normalnosti imaju šire vidike na svet oko sebe, pa ne osuđuju seksualnost svojih prijatelja.

Ova priča govori o jednom takvom prijateljstvu između Borisa i Dejana. Boris je naš junak, dvadesettrogodišnjak iz Užica, a živi i radi u Kragujevcu, ponosni predstavnik dečaka koji vole druge dečake i koji nema problem sa time, iako o tome ne govori svima. Veoma je povučen i ljubazan momak, kulturan mladić, što je danas retkost. Dejan je njegov drug, heteroseksualac, poreklom iz Jagodine, dve godine mlađi i još uvek student. Obojica su skoro izašli iz veza koje su trajale oko godinu dana, pa vreme koriste za opuštanje i upoznavanje putem internet aplikacija, jer, jelte, korona ne da drugačije. S obzirom na višak slobodnog vremena, postala im je tradicija da bar tri puta nedeljno cirkaju zajedno, gledaju filmove, pričaju, zezaju se… Njih dvojica su se upoznali preko zajedničke drugarice pre tri godine, kada je Dejan došao u Kragujevac na studije, i od tada su postali nerazdvojni prijatelji. Bez obzira na suprotna seksualna interesovanja, delili su ljubav prema epskoj fantastici, prema druženju i zezanju, izlascima, kao i većina mladih i normalnih muškaraca. Boris nije posmatrao Dejana kao potencijalnog momka, a Dejan nije posmatrao Borisa kao pičkicu zato što je peder i to je pomoglo da njihovo prijateljstvo opstane. Pošto je Dejan imao dva cimera, a Boris je živeo sam u jednoj garsonjeri na Bubnju, jer je mogao sebi da priušti takav stan zbog plate koju je primao redovno, najčešće su se sastajali u toj garsonjeri, gde su na miru mogli da se opuštaju. Nekada je padala i poneka buksnica, ali ne previše često. Uglavnom je tu bilo piva, kikirikija, čipsa, slatkiša.

Boris je lepuškast smeđ momak, visok oko 180cm, lepih crnih očiju kao dve bube, tople i prodorne. Normalne je građe, niti mršav, niti mišićav, ali i bez kilograma viška. Priroda mu je podarila savršen metabolizam, pa je mogao da jede kao pravo malo prase, a da se ne ugoji. Imao je kristalno bele zube i onaj pomalo tupavi osmeh, koji svakoga ume da razoruža. Često je nosio dukseve i trenerke ili farmerice, sasvim opušten momak. Dejan, nasuprot Borisu, nije bio posebno lep. Nije bio ni ružan. Zapravo, neupečatljiv. Visok 195cm, a veoma mršav i sa naočarima, delovao je kao pravi štreber, iako je bio sve sem toga. Nosio je crnu kratko podšišanu kosu i imao plave oči, dubokog i setnog pogleda, nekako tužnog. Šta god da obuče, na njemu je delovalo dva broja veće. Sve u svemu, dva sasvim obična momka, koja su živela svoje živote normalno, bez toga da su preopterećeni seksom i vezama.

Jedne večeri se sve to promenilo.

Kao što je već pomenuto, obojica su izašli iz malo dužih veza, a zbog korone nisu imali prilike da upoznaju nove ljude direktno, već samo putem interneta. Dobro su se podsetili klinačkih dana kada su često drkali kite, iako nisu takve momente delili jedan sa drugim. Njihovi sastanci u Borisovom stanu uglavnom su proticali u priči o trenutnim dešavanjima, romanima epske fantastike, gledanju filmova i serija, ili, prosto u zezanju. Te večeri su obojica bili raspoloženi i baš su dosta popili, kada je Dejan predložio nešto.

– Boki, imam jedan predlog. – štucnuo je, polupijan. – Hajde da igramo igru istine.
– Kako se to igra? – pitao je Boris.
– Napunimo čaše alkoholom, postavljamo jedan drugom pitanje i ako ne želimo da odgovorimo istinito, ispijemo čašu.
– Uuuu, brate… Ma, gde sad… Već smo se dobro ucirkali.
– Hajde, ne seri! Sutra nema posla za tebe, nema faksa za mene, možemo da se opustimo. Nisi valjda peder, a? – namignuo je Dejan i izazivački se nasmejao. Bila je to interna šala.
– Dobro, dobro… Hajde… – pristao je Boris.

Napunili su čaše do vrha i počeli sa igrom. Prvi je pitao Dejan.
– Brate, nikad te ovo nisam pitao, ali, kontam da je sad najbolji trenutak… Je l’ mnogo boli kad ga primaš u bulju?
Boris se prvo nasmejao, onim njegovim glupavim osmehom, a to je Dejana, ne znajući zašto, nateralo da oseti neko blago trzanje u predelu prepona. Prekrstio je noge u turski sed dok je čekao na Borisov odgovor.
– Kako da ti kažem, brate… Zavisi koliki je i zavisi koliko je bulja razrađena. Mene više ne boli. – smejao se Boris, već dobro ucirkan. Pitao je Dejana, pomalo izazvan ovakvim prvim pitanjem. – Jesi li jebao nekad devojku u dupe?
Sada je bio red na Dejana da pocrveni od stidljivosti. Kao da to nisu bila dva odrasla muškarca, već dva dečaka.
– Nisam. Nijedna mi nije dala.
– Zašto?
– Polako, Boki… Ne trči pred rudu… Moj red da pitam… – razmišljao je Dejan malo, nonšalantno se hvatajući za kitu, što je Boris video, pa je i sam počeo da oseća ono ludačko trenje u bradavicama, testisima, anusu…
– Šta je najperverznije što si radio tokom seksa? – izgovorio je Dejan brzo, dišući gotovo kao da ima astmatični napad. U vazduhu se osim mirisa piva i muškog znoja osećala i tenzija, nesvesna tenzija.
Boris se uozbiljio. – Pustio sam tri momka da me jebu na redaljku.
– Zezaš? – izletelo je Dejanu. Zinuo je u šoku, a kita mu je porasla u momentu u gaćama.
– Da. Za moj prethodni rođendan, bivši je doveo dva ortaka i jebali su me ovde celu noć.
– Au, brate… Koja si ti kurvetina. – nasmejao se Dejan, nesvesno se hvatajući za kitu. Boris se vrpoljio na krevetu.
– Zašto su tvoje ribe odbijale da ih jebeš u dupe?
– Zato što su se žalile da je preveliki.
Na ovaj odgovor, Boris se nasmejao… – Pa koliki ti je to kurac, Dejane?
– 21 centimetar.
– Zajebavaš??? – sad je bio red na Borisa da se šokira. – Jebote, brate, pa ja toliko čudo nisam ni video, a kamoli primio. – Gledao je napaljeno u Dejanove gaće.

Obojica su ćutala. U hodniku su se čuli koraci, zatim otključavanje vrata stana pored, a onda potpuna tišina. Nešto se promenilo u atmosferi. Boris i Dejan više nisu bili stidljivi… Nije ih zanimalo ni da pričaju o knjigama, niti su obraćali pažnju na film na laptopu… Niti ih je zanimalo što su najbolji prijatelji. Nisu više bili stidljivi klinci, nego napaljena gomila testosterona. Boris je prvi progovorio.

– Brate, je l’ mogu da ti vidim kuronju?

Dejan je samo ustao, raskopčao farmerice, dugme po dugme, skinuo ih do kolena sa sve boksericama i čudovište je izletelo… Velika, bela, debela i neobrezana kurčina sa puno kožice na vrhu i crvenim balavim glavićem je izašla na scenu.

– Auuuuh… – bilo je sve što je napaljeni Boris prostenjao. Nije ni bio svestan kolika je bila kita njegovog druga.
– Uzmi ga u ruku, ako želiš. – prošaputao je Dejan, kao da se boji onoga što sledi. A obojica su znali šta sledi.
Boris ga je lagano obuhvatio desnicom i prodrkao kožuru ka korenu. Sada je bio red na Dejana da zastenje, što je Borisu dalo znak da nastavi. Kleknuo je ispred drugara i polako je uzeo vrh glavića među usne. Ljubio ga je kao lizalicu, iako je Dejanov kurac bio daleko deblji.
– Tooo, Boki, brate… – stenjao je napaljeni Dejan, potpuno nesvestan da od ovog trenutka nije više heteroseksualac. Kasno je za povratak. Korona i nejebica su dovele do toga da se granice izbrišu.
Boris je pokušavao da puši Dejanov palamar, ali nije bilo moguće ni zbog dužine, ni zbog debljine. Odlučio je da ga liže kao sladoled, pljuje po njemu i nadrkava ga.

Sledeća scena koju vidimo jeste Dejan na krevetu, sa pantalonama i boksericama na jednom stopalu, raširenih nogu između kojih je predano klečao Boris i obrađivao kurčinu svog prijatelja predano kao neki ludi naučnik iz laboratorije, koji ima oči samo za svoj izum. Dejana je palila činjenica što ga njegov najbolji prijatelj gleda pravo u oči i izaziva ga, dok pokušava da mu puši kurčinu, a ipak to bolje radi od iskusnih pušikurki.

Boris je ustao odjednom i počeo da se skida, deo po deo… Duks, pa donji deo trenerke, pa bokserice, dok je Dejan gledao predstavu i blago nadrkavao balavu kurčinu. I nije samo kurčina bila balava, nego i muda, butine, stomak, pa i deo kreveta ispod Dejanovog dupeta, ali i Borisova usta, brada i nos. Tako musav i ulepljen u pljuvačku i sokove Dejanovog kurca, Boris je otkrio svoju lepu guzu za koju se videlo da je već dobro izjebana i kitu od solidnih 15cm u blagoj erekciji.

– Sačekaj me pet minuta, moram u WC da pripremim bulju za tvog vršnjaka. – smeškao se Boris.
– Hajde, hajde… – požurivao ga je Dejan. – Napaljen sam kao konjina.

Boris je izašao iz kupatila, prišao Dejanu i samo legao na krevet pored njega sa guzom visoko u vazduhu. Dejan je primetio nešto beličasto na analnom otvoru i shvatio da se njegov drug kao pravi peder željan kurca dobro podmazao. To ga je nateralo da poludi, da zaboravi gde je i ko je ta rupa ispred njega. Ustao je brzinom strele i povukao Borisa za struk ka sebi, a onda mu žestoko i skoro u sekundi nabio glavić.
Boris je krvnički, ali perverzno zastenjao. Iako iskusan, nije želeo da prizna da kurac ove debljine i dužine nikada nije primio. Svestan onoga što sledi, samo je žestoko izazivački zamešao dupetom i rekao: – JAČE, DEJANE!!!

Dejan je izgubio kontrolu potpuno, pao je mrak. Samo je prodro do kraja unutra. Čuo je neki krik i video da osoba ispod njega steže pesnice i grize čaršav, ali nije mogao da se iskontroliše. Privlačio ga je rukama ka sebi, zverski, iako nije bilo šanse da celom dužinom uđe u bulju. Anatomija ovog malog pedera-roba pod njim nije to dozvoljavala. Za kaznu ga je udario desnom šakom po dupetu, ostavivši tragove crvenih prstiju.

Boris je zastenjao u ekstazi. Umesto bola, osećao je da će mu bradavice i muda pući… Pridigao se na dlanove i krenuo da stenje i meša na kurcu svog drugara. Davao mu je znak da krene sa tucanjem. Mislio je da će mu stomak eksplodirati, ali za divno čudo, bola nije bilo, iako ga je osećao duboko u sebi, najdublje ikada. Iskreno se uplašio da se ne usere od kurca.

To se, naravno, nije dogodilo. Dejan je krenuo da jebe ubrzano, zverski, ali ritmički sa Borisovim nabijanjem nazad. Obojica su divljali čitavih deset minuta… Ćutali su, ali ne od sramote, već od nemoći da rečima iskažu to što se desilo. Najzad, Boris je svršio po čaršavu, a Dejan duboko u Borisovom stomaku. Pali su na krevet izmoreni, kao divlji spartanski ratnici pre nekoliko velkova.

– Od danas smo prijatelji sa beneficijama, a? – rekao je Boris.
Dejan mu je rukama mrsio kosu. – Da sam znao da si ovako dobar, davno bih postao peder. Ne bih čekao koronu da te vakcinišem.

Obojica su se glasno nasmejali.

Oceni
[Total: 0 Average: 0]
Žešći peting

Sa dečkom sam u vezi već šest godina. Koliko se volimo, toliko smo i navika jedno drugom. Ušli smo u period krize. Nije nam prvi put. Rekla bih da nije ni poslednji. Ovaj put sam

Nepopijena kafa

Vidjali smo se na slavljima moga brata zadnjih godinu – dve, par puta u toku godine. Ona je kuma moje snajke. Predzadnji put sam saznao od brata da se razvela. Bio je to kratak brak

Volim starije žene

Na faksu, situacija još gora nego u srednjoj – tehnički faks, kompjuteri, štrebanje, a od riba ni traga. Sve manje sam izlazio uveče pošto mi je vid toliko oslabio zbog glaukoma da sam se smorio