Sve znaš, sve ti je jasno

…tačka na prozoru, mrlja na duši, ožiljak na srcu…i ko će ga znati šta sve ne, pre nego čovek i pomisli da se možda muva usrala pred kišu. Prihvatiti činjenicu da su stvari u životu vrlo jednostavne, pored jebenog nesklada, nije lako, jer reč „komplikovano“, uvek iziskuje, posebnu pažnju, težinu, volumen i dubinu. Neko je jednom rekao da velike ljubavi gotovo uvek zabole, kao da bi karikatura boli i imala smisla bez njih.

Bilo je isuviše rano za zamućene poglede, jutarnje šapate, poneki dodir i redak osmeh, dok smo se sudarali u polumraku napuštajući oazu slobode, našu tajnovitu škrinju i sjaj u očima.
„Kasnimo“, često se ponavljalo, a Strahinja je u tome prednjačio.
Nina i Ema su tiho razgovarale o poklonima, koje smo dobili od starca i njegove žene. Poslednji sam se pozdravljao s njima, a dok je mršava ruka stezala moj dlan, krezub osmeh su zamenile reči.
„Momčino, iako je puno sedih vlasi u ovoj kosi i bora na licu, nikada nisam zaboravio da laž može imati dve strane, mi, prosti seljaci, tako živimo godinama.“
Oborio sam pogled nasmešivši se, a starica mi uze ruku.
„Ne daj joj da ti opet pobegne.“
„Razumem“, morao sam zagrliti tu ženu, koja je vonjala na stoku, no oči su joj blistale majčinstvom i toplinom.
„Trebali bi krenuti“, Strahinja je bio sve nervozniji i glasniji.
Brzo smo se smestili u auto.
„Javio sam da ću malo zakasniti“, pogledao je Emu ispod oka.
Klimnula je glavom naslonivši se na Ninino rame.
„Nešto su ti ono dvoje rekli, vezano za nas!?“, Ema ispruži nogu kako bi stopalo završilo u mom krilu.
„Poželeli su nam srećan put uz želju da se ponovo vratimo.“
„Dobro, ako je tako.“
Dlanom leve ruke pređoh preko njenog stopala, okrenuvši se na tren. Nina je sklopila oči uživajući u tihoj muzici, koju je Strahinja odabrao.

Višeminutna šutnja.
„Mislim da su se uspavale“, progovorio je tiho
„Jesu“, osmehnuo sam se i dalje prelazeći dlanom preko stopala.
„Razmaziti ćeš je“, Strahinja baci pogled na stopalo u mom krilu.
„Smeta ti?“
„Ma jok, uvukli ste nam se pod kožu, a mislim da Ema ne želi prihvatiti činjenicu, da ćete možda vas dvoje nastaviti različitim putevima.“
„Misliš, pogrešnim putevima?“, pogledao sam u stranu.
„Ako hoćeš, može se i tako protumačiti, ali znaš da ja želim ono što je najbolje za oboje, ne bih baš išao tako daleko da kažem, najbolje za nas četvero.“
Spustio sam mu ruku na rame.
„Strahinja, ja sam siguran da je Nina ono najbolje što mi je život doneo, ali dugo mi je trebalo da shvatim kako stvari ne treba uzimati zdravo za gotovo.“
„Pa ni nama nije išlo sve glatko, doduše nikada se nismo našli u tako ozbiljnoj situaciji. Mislim da su nas mladalačke bubice naterale da našu ljubav izdignemo iznad svega. Pogrešili ste oboje, ali pokazujete želju da jedno drugom ponovo pružite šansu. Ema i ja smo opušteniji uz vas, iskreniji jedno prema drugome, otvoreniji u našem odnosu…“, pogledao me je tako, kao da potajno želi da ga zaustavim u kratkom monologu.
….“ako nastaviš trebaće mi maramica“, promumljao sam sebi u nedra, ali opet dovoljno glasno da me čuje.
Mislim da se je nasmejao prvi puta od kad smo se probudili.
„Sve znaš, sve ti je jasno“, ubrzao je, jer smo doista kasnili.
„Savršeno jasno, vremena je sve manje, a odluke će se morati doneti.“
„Hoćeš li moći preuzeti volan do stana, Ema će ti pokazati put.“
„Naravno.“

Veliki gradovi se obično bude na periferiji i revnosni ranoranioci skupljaju mrvice onoga što im je noć ostavila. Ljudi ne vide jedni druge od silne frke i žurbe, a kurac će ga znati gde ih je pola krenulo. Većina nas je davno okasnila, samo treba imati malo sluha i obzira prema onima, koji nam to na različite načine pokušavaju reći. Ulice, zgrade, parkovi…eh da i klupe, na koje nemamo kad spustiti dupe, jer može mu se i dopasti na toj drvenoj i gruboj podlozi, bez spoznaje da ta lišćem prekrivena i maglom skrivena klupa ne razlikuje dupeta, već priče, osmehe, poljupce…
„Javiću se čim budem imao vremena“, Strahinja je sporo odvajao usne od Eminih.
„Obavezno“, ponovo ga je poljubila.
Uputio mi je umoran pogled, malčice zagrizao jezik, dok su mu se usne širile u polusmešak, pa nabacivši namrštenu masku, brzo prešao ulicu dugim korakom.
„Već ti nedostaje“, uzeo sam prstima jedan uvojak Emine kose.
„Nemaš pojma koliko ga se brzo uželim.“
„Misliš?“
„Sve ti znaš“, zagrizla je donju usnu.
„Jesmo li mi to stigli“, Nina je otvorila oči protežući se na sedištu.
„Još malo. Samo smo promenile vozača“, Ema se nasmeja i uvuče na zadnje sedište do nje.
Upalio sam auto.

„Ove torbe ćemo skloniti negde, jer dok su u hodniku, vrtiću u glavi da se svakog časa spremate da idete. Izvinite ako vidite da stvari nisu na svom mestu, ono jutro smo izašli u žurbi pa nismo sve stigli ostaviti kako treba. Bojler je pun, pa se možete istuširati, a ja ću brzo sići do marketa, da kupim neke sastojke i spremim nam doručak. Krakonjo, molim te pazi na luster, Strahinja ga je nameštao pola dana….“, Ema je stajala na sredini dnevnog boravka i okrećući se, zanosno spustila ruke na bokove.
„Prava ženica“, namignuo sam Nini.
„Divna je, pogledaj je samo kako treperi.“
„Tu sam za sve što vam treba“, ponovila je.
Verovatno bi nastavila da Nina nije ustala i čvrsto je zagrlila.
„Nema potrebe za tim, doručak ćemo spremiti nas dve, a i u kupovinu ćemo skupa.“
Ustao sam i stao iza Nine.
„Hvala ti na svemu, želji da nas što bolje ugostiš, ali Ema, čim smo nas dvoje prešli prag, osetili smo istu toplinu, kao i u našem domu.“
Nina se štrecnu, a ja shvatih da sam možda pretereo sa dve zadnje reči, no bilo je kasno, s druge strane, Ema ih je inteligentno odobravala pogledom. Morao sam skrenuti s teme. Srećom…
„Ema, rekla si da ste ono jutro otišli u žurbi, pa niste stigli sve da vratite na svoje mesto. Vratio bih, kad bi znao gde ovo i njemu slične skrivate“, pokazao sam malu crnu igračku u ruci.
Ema se nasmeši i spusti glavu na Ninino rame.
„U spavaćoj, imamo jedno mesto.“
„Predajem vam ga, samo bih voleo da čujem kako se koristi, jer mi je specifičnog oblika i debljine.“
„Đubre jedno“, Nina me uz smeh odgurnu.
„Možda da ti objasnim na primeru, nas dve ćemo biti dovoljne“, u Eminom pogledu se ukaza vatra u ognju tokom zimske noći.
Podigao sam obrvu.
„Šta bre neukom objašnjavati, imam i ja dva slična i nikad ih nije poželeo tokom seksa“, nastavi Nina zadirkujućim tonom
„Jebiga, počnem ljubomorisati“, lažno se odbranih.
Obe se počeše kikotati.
„Idemo u kupovinu, a nek ovaj kreten odmara“, Nina brzo prisloni usne na moje.

Sam sa sobom i svojim mislima. Stara navika se tako brzo vrati. Ko bi rekao da čovek može zaboraviti pričati sa samim sobom. Prođoh ispred ogledala klimnuvši nekoliko puta glavom. Kad bi barem čovek nakratko mogao ispustiti dušu, pa da se onako razumom otera u tri lepe materine. Stvari dođu na svoje mesto, pre ili kasnije, a ako je tako, čemu onda žurba. Čemu briga ako se neki voz propusti, kad ih već ima sasvim dovoljno na peronu da se zakasni na svaki od njih. Sve do jednom, a onda više ne čuješ zvuk lokomotive, niti osetiš kapi kiše na obrazu, leden vetar u kostima, čekajući onaj zadnji, koji pokupi svakoga kad mu dođe vreme. Crnilo očiju se preslika u ogledalu, pre nego se na njih navuče tužna mrena, praćena osmehom na licu.
„Previše razmišljaš o jednostavnim stvarima.“
Osmehnuo sam se ponovo.
Kad čovek zavoli ženu sve je i više nego jednostavno.
„Kad se dvoje vole ne dopuste da im gluposti poput senki iz prošlosti stanu na put.“
Bol ocrtava nijanse u različitim oblicima.
„Uvek će biti tu, da ti ukaže na veliku ljubav, te činjenicu da joj nekada treba slepo poverovati, jer ništa nije večno da bi se tek tako odbacivalo.
Opametio si, kako te potiskujem.
„Svako može da pogreši, ali znaš ko istu grešku pravi dva puta.“
Dovoljno si mi rekao.

Vrata se otvoriše i ja krenuh da prihvatim dve kese iz Eminih ruku.
„Polako, u manjoj su jaja“, Nina se pomoli iza nje.
„Znaš da umem paziti na njih.“
Ema poče da vadi namirnice u kuhinji. Nina bi krenula da joj pomogne da je ja nisam povukao za ruku. U trenu mi je podigla svoje na ramena, a ja sam je brzo obrglio oko struka.
„Taj tvoj pogled nikada ne zaboravljam, a sad me priprema na ono što mi želiš reći.“
Njena ruka pređe preko mog neobrijanog obraza. Gledali smo se nemo nekoliko trenutaka, uvidevši da se Ema prikučila bliže.
„Ako želite izaći ću nakratko?“, iza leđa je lomila prste.
„Želimo da ostaneš“, oboje smo odgovorili u isti glas, a Nina se pritom nasmeši.
Ema sede na stolicu blizu nas prekrsti ruke u krilu.
„Znaš da me neke stvari još uvek jako bole i ne mogu ih zaboraviti“, pogledao sam Ninu u oči.
„Znam, to boli i mene, jer sam razmišljala o svojoj zrelosti i o tome da prvi puta u životu radim nešto hrabro, odlučna da je to najbolje za oboje, misleći da ćeš stati uz svoju ženu i krenuti sa njom u njenu najveću…“
Dlan sam joj položio na obraz, istovremeno dodirujući prstima uvojak plave kose i kraj usana. Usana, koje su drhtale u priznanju o toj nekoj najvećoj…
„ali ih…potiskuju druge stvari, najlepše slike kojih se nikada neću odreći. Slike devojčice koja spušta knjigu u moje ruke, školarke koja diše na mojim grudima, sjaja u očima studentice prava, dok prilazimo vratima našeg stana, iako novac za kiriju leži u koverti na ormariću iza njih, odlučne i strastvene žene, koja sa nagog tela svlači moju košulju i prilazi krevetu da se prepustimo najvećem užitku, razmišljajući o….“, progutao sam knedlu, ne mareći za suze u njenim očima i Emine ruke, koje su tražile naše.
„Misliš da se ja toga ne sećam, ali te slike tako ožive u tvom tužnom pogledu“, Nina obrisa jednu suzu, koja se spuštala niz obraz, drugu su sprečili Emini prsti.
„Otvorila si ponovo vrata i ušla, a ja ne želim da više ikad izađeš napolje bez mene“, izgovorio sam tiho, naglasivši svaku reč, osećajući njene ruke, kako prelaze preko mog lica, dok usne upijaju moje.
„Nikada više bez tebe.“
Rečenica koju sam čuo samo ja, prelazeći prstima kroz njenu kosu. Ema je sela na stolicu pored, smešeći se na ivici suza, dok je birala Strahinjin broj.
„Pile, mogli bi uskoro na venčanje.“
„Ema, oči su mi na monitoru, a jedva ih držim otvorene.“
„Poslušaj onda njih dvoje“, odgovori Ema, primaknuvši se nama.
„Pa nije sad da smo u nekoj žurbi, ali čisto da znaš“, nasmejao sam se glasno.
„Dobro, nećemo odlagati baš dugo“, Nina prošaputa u telefon.
Tišina.
„Pile, šta si mu to sipala u piće?“
Ema zagrize donju usnu.
„Onaj isti otrov, koji sam jednom Strahinji pre deset i kusur godina, samo malo veću dozu, puno je bre tvrdoglav.“
Čuo se tih smeh.
„Samo da znaš, između nas dvoje, još uvek deluje, a sad moram da idem, inače ću sjebati nešto. Pokušaću da izađem s posla ranije da odemo na ručak.“
Prekid veze.
Nina ponovo prisloni usta na moja, pa zagrlivši Emu krenu prema kuhinjskom stolu.

„Vidiš da nije bilo teško, nije ti škodilo malo iskrenosti prema samom sebi“, unutarnji glas me protrese.
Toliko mi prija da je vidim srećnu. Obe su se okrenule. Zanimljivo, obe su imale tragove zaljubljenosti u očima.
„Dobro je, sve dok vidiš. Kukavica preispituje očigledno, a ne slepac.“
Ne s…
Biće da zna kad mu je vreme.

„Pusti nam neku muziku krakonjo“, Ema mi gurnu komad sira u usta dok je prolazila pored mene, skrivajući osmeh.
„Tako sam ušla i zatekla Strahinju golog kako ga povlači gledajući i šapućući u telefon“, Ema se glasno smejala pripremajući tanjire i čaše za pranje.
Nina je klimala glavom na moju podignutu obrvu.
„Nastavi, molim te“, otelo mi se, a Nina svoje stopalo položi preko mog. Ema zastade na trenutak.
„Uživam da ga gledam, dok ga povlači gutajući me očima, no nisam verovala da će mi toliko prijati da ga vidim tako napaljenog u kupatilu, kako gleda u telefon dok mu licem prolaze sitni grčevi.“
Nina pređe rukom preko nabrekline u mom krilu. Nalaktao sam se na stol, sklopio dlanove gledajući u Eminu guzu, dok se propinjala na prstiće da dohvati nešto sa police u kuhinji, spremajući se da nastavi doživljaj. Pre toga me pogleda na brzinu.
„Nina, znaš li ti šta mu se mota po glavi?“
„Nemam pojma“, odgovorila je jako brzo, prelazeći prstima po glaviću u mojim pantalonama.
Pulsiranje kurca ju je jako ložilo, zbog toga je sve jače trljala stopalo preko mog.
„Elem, ponudila sam se da mu pomognem, želela sam taj nabrekli kurac u rukama i ustima, da ga povlačim, izljubim…poližem od korena…“, Ema zastade, jer se meni oteo glasan uzdisaj. Nina joj dopaci da nastavi, otvarajući šlic u mom krilu.
„Pogledao me i zamolio da ga pustim da svrši sam. Uz smeh sam htela izaći, najverovatnije se nasloniti na vrata i protrljati ribicu nekoliko puta, jer sam se tako brzo navlažila, a onda sam čula Ninu na zvučniku. Njeni uzdisaji su postajali sve jači, osetila sam pokrete njenih prstiju u međunožju, kako ih mokre premešta na klitoris…spremna da…“
Smešio sam se i gledao kako Ema neoprezno prstima prelazi preko vrata, pomera bokove u ritmu muzike, kako ne bi pomislila na pičkicu, kojoj trenerka i gaćice počinju smetati. Nina mi je lagano povlačila kurac, spremajući se da ga izvuče iz bokserica, dok moja ruka nije umirila njene prste, a ona nastavila u istom ritmu.
„Ema! Slušamo te.“ Prstima sam prešao preko donjeg dela Nininih leđa i brzo ih zavukao u gaćice, milujući joj dupe, dok se ona nameštala u stolici.
Crvenokosa se trznu na moje reči.
„Pa, svukla sam lagano gaćice i majicu, bacivši oboje ispred njega, da bi on dlan položio na pločice i zavratio glavu. Svršila sam odmah poslije njega, gledajući kako seme curi niz pločice i slušala Ninino prigušeno vrištanje u jastuku, dok te moli da joj priđeš i…“
Ema ostavi česmu da curi. Lagano sam izvukao ruku iz Nininih gaćica.
„Sećaš li se sad“, povukla je ruku iz mojih i brzim pokretom prebacila košulju preko.
„Mislim da se sećam.“
Ema je zavodljivo prišla stolu i sela u stolicu. Usne su joj drhtale, dok je uzimala prstima jednu krupnu šljivu.
„Pričaj mi o tome šta si ti video?“
„Kasnio sam s basketa, po ulasku u stan, otišao u kupatilo i brzo se istuširao. Nina je prigušila svetlo i ležala u krevetu gledajući neku seriju.“
Nina mi položi prst na usne.
„Ostavila sam mu dve velike palačinke, jednu sa sirom, a drugu sa nutelom. Poljubio me brzo i odjurio u kuhinju. Strahinja i ja smo se već počeli strastveno kuckati.“
Emine ruke su bile u krilu. Nastavio sam uz smešak.
„Dok sam završavao tu slatku, čuo sam njene uzdisaje i šapate. Ustao sam tek onda kada je glasnije izgovorila njegovo ime, pokrivši nabreklinu majicom. Kada sam je video kako se trza i izvija na krevetu, mogao sam pretpostaviti koliko oboje uživaju. Nina mu je glasno ukazala na moje prisustvo u sobi, nešto kasnije šapatom meni na tvoje prisustvo u kupatilu, što me je izbacilo iz osećaja samokontrole, pa sam morao da ga izvadim i počnem nadrkavati.“
Nina se pomeri i pruži Emi ruku. Drhtaj Eminih prstiju je ukazivao na to da je bila na ivici da ih gurne u gaćice…ali druga ruka joj je ostala u krilu. Morao sam zagristi usnu, a to je bilo dovoljno da Ninin glas preduhitri moj.
„Taj prizor, uz strastvene šapate, koje smo delili Strahinja i ja me totalno izludio. Osećaj da obojica ubrzavaju dok se bližimo vrhuncu. Glavu sam gurnula u jastuk kako bi sprečila jecanje, dok me je snažan orgazam naprosto odvajao od kreveta. Naslonjen na zid pored prozora, žario me vatrenim pogledom, manito povlačeći kurac. Molila sam ga da mi priđe i zalije me vrelom spermom.“
Žene isprepletoše prste.
„Je li te poslušao“, Ema pomeri guzu u stolici.
„Nije, možda i bi da se mogao suzdržati, napravio je jedan korak i počeo prskati spermu po parketu. Gledajući ga koliko uživa, ja sam svršila još jednom poslije njega, čuvši tvoje glasne uzdisaje.“
Eminim telom prođe drhtavica.
Nasmešio sam se, poljubio Ninu i ustao iz stolice.
„Jeste li za Guaranu?“
„Obe klimnuše glavom.“
Obiđoh oko stola do Eme spustivši usne u njenu kosu, gledajući Ninu kako jezikom prelazi preko svojih. Emina ruka je bila položena u krilu. Nežno sam je uzeo iz krila i privukao do svojih usana. Njeni vlažni prsti su ostavljali jasan miris vrele pičkice. Pratila me pogledom dok sam otvarao frižider. Začuo se tih šapat između njih dve.
„Oboje bi hteli da zavirimo nosiće, ne znam zbog čega se ustručavaš?“, Ninin šapat je ukazivao na oprez zbog mog prisustva.
„Ne ustručavam, ali biće da sam previše uzbuđenja zbog svega, vođena pozitivnom tremom da vam pokažem kutak gde stvaram.“
„Ema, postoji li nešto zbog čega bi se trebala osećati tako?“, vadio sam pića iz frižidera
„Nekad poželim gluvog muškarca“, Nina se nadoveza.
Vratio sam se do stola.
„Trebamo li ponovo ponoviti lekciju o slobodi izražavanja?“
„Profesore, nismo na času“, plavokosa prihvati piće iz moje ruke.
Gledao sam u Emu.
„Ma htela sam vam pokazati svoju radnu sobu, mesto gde se opuštam i stvaram u vremenu kada postanem zamah kista i razlivena boja na platnu.“
„Atelje“, namignuo sam joj.
„Pa ne bih rekla, treba se dekorisati, a zbog porodice, obaveza u galeriji i… strasti, koja me tako jako dodiruje nakon našeg upoznavanja, nemam vremena da ga malo uredim. Nina mi je rekla da podseća na tvoju radnu sobu.“
Podigao sam obrvu i pogledao ka Nini.
„Prašina i knjige, volim zaviriti dok je na poslu, osetiti njegovo prisustvo i miris, dok ga zamišljam umornog i zamišljenog, kako sedi u fotelji i gleda kroz mali prozor. Često uzmem u ruku neku knjigu. Najviše volim one iz našeg detinjstva, jer su im korice već požutele. Obožava da mu u malu posudicu na stoliću ostavim neku voćku, ili pak krofnu. Tiho izađem, nakon što malo provetrim“, Nina uzvrati svojom obrvom.
Ema nasloni glavu na mene pa podiže oči.
„Je li istina da knjige moraju biti složene po nekom tvom harmoničnom rasporedu, kao i da neko vreme voliš biti sam, zatvoren u tom sobičku sa svojim mislima?“
Nina se nasmeja i otpi piće.
„Sve sam joj ispričala, mnogo toga je zanima o tebi, doduše kao i mene o Strahinji.“
„Istina je, zato i ima više prašine, jer Nina mrzi tu moju ekscentričnu narav, da neke stvari moraju imati harmonične nizove, koji imaju smisla samo u mojoj glavi. Da, određeno vreme u toku dana volim provesti sam i razmišljati, a s vremena na vreme dohvatiti pero i mastilo.“
Prelazio sam prstima preko uvojaka na njenom potiljku.
„Pitam se bi li pustio mene, čisto da ti malo smetam?“
Na Emino pitanje Nina prasnu u smeh.
„Veruj da sam probala, ali ne vredi, no ako budeš u prilici, volela bi da se okušaš, tvrdim da se iz tog sobička još uvek nisu čuli sudari mokrih tela i glasni uzdisaji, tek poneki kratki poljubac i tihi šapati, koji nešto objašnjavaju.“
„Volela bih da mu zasmetam malo“, Ema ustade iz stolice.
„Pustio bih te da pokušaš“, počešao sam se po kosi.
„Stvarno, hoćeš da ti opišem kako, odnosno u čemu bih ušla?“, prevukla je jezik preko gornje usne.
„Ooo da, ali pre toga nam pokaži svoju sobicu, gde tvoje misli i ruke stvaraju magiju“, obe sam ih sastavio i uzeo u svoj dlan.
„Naravno“, Ema iz dnevne sobe uze mali ključ, a Nina mi se osmehnu.
„Vas dvoje stvarno možete pod ruku.“

Nina sačeka okretanje ključa. Vrata se otvoriše.
„Strop je malo niži, jer smo pregrađivali, krakonjo pripazi“, upozori ga Ema.
Soba je delovala sveže i toplo, iako je boje bilo posvuda. Nekoliko malih slika, tek vraćenih iz galerije, je bilo složeno na stoliću. Dve velike su, naslonjene na zid, čekale priliku. Na jednoj su se videli tragovi magije Eminih prstiju. Nina zadrhta, jer je u trenu poželele te prelepe prste na svom telu, Eminu kožu kako klizi po njenoj, dok obe usnama ostavljaju vlažne pečate. Nije morao, no kao da je znao šta treba pitati, dok je svojim dugim prstima prelazio po krajevima slika i slušao njen glas.
„Pričala si mi o motivima, malim stvarima, životnim ukrasima, koje voliš naslikati. Zanima me, u čemu budeš dok slikaš?“
Glas mu je postao hrapaviji i dublji, a uz Emino kratkotrajno rumenilo na obrazima, Nina oseti kako joj međunožje vlaži. Đubre jedno ljubopitljivo.
„Ti baš voliš misliti o seksu?“, odbrani se Ema.
Rumenila nestade, no Nina je znala da će u zift crnim očima zaiskriti vatra praćena njegovim osmehom.
„O seksu, nikad i uvek…kao i o svemu što mi prija i znači u životu“, slegao je ramenima.
Nina spusti pogled i odmahnu glavom.
„Majici i gaćicama, a ako slikam prstima i šakama, desi se da se zanesem pa svučem gornji deo“, odgovori Ema izazivajućim tonom.
Zagrizao je usnu, ali nastavio posmatrati slike.
Nina se nakašlja. Nije se trznuo, ali se Ema okrenula ka njoj.
„Gde su one dve prelepe što si naslikala pre dve nedelje?“
„Jedna je u galeriji, a druga je ovde…čekaj…“,crvenokosa se spusti na kolena.
Izvadila je sliku srednje veličine, koja je opisivala mestačce na moru u vreme letnje noći, kada se svetla pogase, a ribarske mreže povuku.
„Mačak, dođi molim te i opiši nam šta ti vidiš na ovoj slici“, Nina ga pozva.
Okrenuo se, prišao tiho i stao između dve žene, spustivši ruke na njihova ramena.
„Slobodno razmisli“, Ema se nasmeši, no Nina je osetila da treperi, što joj još više pojača vlagu u međunožju.
Podigao je levu obrvu.
„Mesto gde svaki sat ima svoju svrhu, gde reči isuviše često opisuju egzistenciju i sreću ljudi, koji su navikli da uživaju u naizgled malim stvarima uz mirno more, radišnim danima, strastvenim noćima i buđenjima u cik zore, dok se s pučine sprema oluja, na koju nikada nisu u potpunosti spremni.“
Dve žene se pogledaše.
„Ima smisla, donekle, barem što se oluje tiče“, Ema pređe prstima po nijansama plavetnila.
Nina oseti kako joj pičkica zapulsira.
„Samo ću kratko do kupatila“, reče i izađe gotovo na prstima.
Oboje joj klimnuše.
Brzo je prošla hodničićem, ušla u kupatilo i naslonila se na vrata. Svukla je trenerku do kolena i smaknula gaćice, pa prstima istovremeno protrljala ribicu i klitoris. Kupatilo joj donese sliku Strahinje kako manito drka kurac slušajući njene uzdisaje i Eme kako se grči i naslanja na zid do nje. Nekoliko sitnih grčeva joj prođe telom i ona prekri usta rukom.

Ema je posmatrala sliku razmišljajući o njegovim rečima. Ima smisla, mada se malčice pravi pametan. Dobro, takav je. To joj i prija kod njega. Mora li baš uvek da bude tako maštovit? Isuviše često ističe lepotu nečega i ljudsku ćud, koja ne može s tim da se nosi. Krenula je da ostavi sliku i krajičkom oka ga gledala kako pomera belu plahtu, otkrivajući veliku nezavršenu sliku, na kojoj je radila već nekoliko meseci, počevši od onog dana, kad su ona i suprug ušli u stan, a reči crnomanjastog muškarca, odzvanjale u glavi. Morala je naći način, da te reči oblikuje, mislima naslika njihovu slobodoumnost i strast, na način kako je to ona osetila. Ruke joj zadrhtaše. Nije trebalo da on ugleda sliku…ne još.
„El…“, zastala je, jer ju je pogledom zakucao uz zid.
Toliko joj je prijalo njihovo društvo da je zaboravila da skrije strast, koju su njeni prsti ostavili na platnu. Gore od svega, uživala je u tome, toliko da je u pojedinim trenucima ostavljala boje i u ćošku sobe jako trljala pičku, grčeći se u orgazmu, jedva suzdržavajući da lepljive tragove sa prstiju ne pomeša sa bojama. Zamišljala je vrelu spermu kako se sliva u srce slike, tamo gde je strast ključala, tamo…
„Nisam još završila, čuvala sam je od tuđih očiju, a nisam ni slutila da će…“
U dva koraka se našao ispred nje.
„…da je ugledaju moje“, svršio je rečenicu.
Spustila je glavu, dok joj je on podizao bradu i nameštao usne uz uvo. Isuviše joj je prijalo. Htela je da ga pita šta je osetio, šta mu je prošlo kroz misli, dok je na par trenutaka gledao u podivljalu..
„Ema, jesu li ono tvoje misli na slici?“
„Da, ali nije završena, ne bih htela da pomisliš…“
„Šta da pomislim?
Uzdahnula je uz njegov obraz.
„Mislim da nema ništa loše u tome da ljudi seksualni apetit i strastvenu želju izraze kroz umetnost, ali ovo je nešto što nisam očekivao.“
Osetila je kako prstima prelazi preko njenih.
„Ne mora da znači da sam to ja…to su trenuci. Zašto si nas naterao da zaboravimo na granice!?“
Uplašila je samu sebe, koliko je besno zvučala u jednoj rečenici. Njegov bezobrazni osmeh je davao poseban šarm njenom besu, dok mu je rukom prelazila preko obraza, nadajući se da je neće shvatiti ozbiljno. Njegovi prsti prođoše kroz njenu kosu.
„U pravu si, ne mora da znači.“
Pogledala ga je, osećajući olakšanje.
„Jesi li, bez obzira na te trenutke?“, iscerio se ozbiljno.
Glas mu je klizio po njenom telu, šunjao se do najskrivenijih tajni u njenom biću, tražeći istinu.
„Neću da ti lažem, ali ako budem iskrena, bojim se da ćeš pomisliti…“
Uzeo joj je ruku, odvojio kažiprst i položio ga preko njenih vrelih usana.Potom se vratio i navukao plahtu preko slike, na kojoj je jedna žena opisivala svoju slobodu u odnosu sa troje ljudi, kroz zanos na vrteški strasti, no nije htela da je završi, jer se bojala da toliko lepote i prijanja u odnosu ne prestane. Uzbuđivalo ju je to, što je jedno od njih umelo da pomera njene prste po platnu.
„Skriveno je u granicama ovog platna, samo pitam se, šta ako se misli i želje preliju preko“, gledao je u stranu.
„Sve više se otvaramo, a malčice me plaši da ne preteramo“, nije imala nameru da mu bilo šta objašnjava.
„Ema, strahu je najteže postaviti granicu.“
Uzdahnula je.
„Čovek, koji na sve ima odgovor.“
Osetila je kako mu pogled progoreva plahtu ispod koje je skrivena slika.
„Ne baš na sve“, iskreno se nasmejao
Nina uđe i obasja sobu vedrinom i osmehom.
„Još uvek ste tu.“
„Jesmo“, Ema joj priđe.
„Ja idem pozvati Programera, zaspaće nam za kompom.“
Nina pogleda u Emu.
„Jesam li vas prekinula u nečemu“, osmeh joj je prešao preko usana.
„Nisi bre“, Ema uzvrati smešak.
„Nešto ti je rekao, deluješ odsutno?“
„Razgovarali smo o slikama.“
„Vidim da si onu prelepu već vratila među ostale.“
„Hej, pregledaj ih sve kasnije, a sad molim te zatvori vrata i izljubi me, ne mogu više izdržati.“

„Zevaš li“, nasmejao sam se.
„Svako par minuta, ne pomaže mi ništa“, Strahinja je doista delovao umorno.
„Izdrži još malo, sačekaćemo da se vratiš, uspeli smo odložiti današnje obaveze za sutra i planiramo da odemo na ručak, pre nego krenemo kući.“
„Čitaš mi misli, nego slavimo li mi nešto za ručkom?“
Ponovo smeh.
„Čini mi se da sam te poslušao.“
„Kako?“
„Pokušao da ljubav prema Nini izdignem iznad svega.“
Strahinja se zacereka.
„Zaključio sam iz nekoliko prepisa, da umeš biti pravi romantik.“
„Pokazala ti je?“
Malu stanku je ponovo pratio smeh.
„Obe su pokazale, a ja sam se našao slobodnim da ti ukažem na neke stvari i drago mi je ako sam uspeo.“
„Misliš, da mi otvoriš oči?“
„Svakako, oči…uši, jer sam pomislio da ne želiš da vidiš i čuješ nešto tako očigledno. Ninu! Alo ti..“
„Strahinja, hvala ti.“
„Nemoj mi se sad raspekmeziti.“
„Nisi valjda osetio mušku suzu u mom glasu?“
„Iznenadilo bi me veruj mi“, zacerekao se.
Coknuo sam jezikom.
„Znaš šta, koliko se ti možeš opustiti na tom radnom mestu?“
Strahinja odhuknu.
„Glas ti menja boju, šta li ti se mota po glavi!?“
„Sam si?“
„Jesam, koleginica je otišla do banke, vratiće se za nekih 45 minuta.
„Koleginica bre, pa Strahinja mogao bi mi malo opis…“
….ne bih i ne skreći s teme“, glas mu je bio upadljivo neozbiljan.
„Teme“, moj smeh je postajao glasniji.
„Hej, ako se to tvoje smejanje dopada mojoj ženi, ne mora značiti da sam ja nešto posebno oduševljen.“
„Ozbiljno, pošto si mi ukazao na vid i sluh, a ja upravo sada čujem strastvene poljupce i tihe uzdisaje iza vrata male sobice, kroz koja planiram da provirim, jer osećam da bi…“
Strahinji se ote uzdah.
„…to je tebi ozbiljno, moram priznati da ti malo zavidim.“
„Zašto brate, kad se upravo ja pretvaram u tvoje oči i uši, a ti se već potrudi da strast osetiš sam, samo da te koleginica ne uhvati na delu.“
Zaustio je da nešto kaže, ali je povukao reč, jer sam ja prislonio telefon na vrata.
Čekao sam da prekine stanku.
„Dobro, otvori ih.“
Ruku sam položio na šteku, spustio je i gurnuo napred. Ote mi se dubok uzdah.
„Kako su samo napaljene, opiši mi?“, Strahinjan glas je jedva dopirao do mene.
Pogled mi je prelazio preko nagih tela, usana koje se bučno spajaju, para ruku koji ostavlja crvenilo na obrazima i vratu, drugog para, koji klizi niz leđa, pa stiska dupe koje pravi polukružne pokrete, iako je zaključano stopalima ispod. Sise se međusobno trljaju, a svaki dodir bradavica biva ovlažen toplom sluzi s njihovih usana. Međunožje gori od vlažnih pokreta.
„Ne mogu da verujem da si ti ostao bez reči?“, stišao je glas.
Čuo sam zvuk raskopčavanja pantalona.
„Samo sam hteo da se sam odlučiš“, nasmejao sam se u telefon
„Hej, priđi im bliže.“
Napravio sam dva koraka, a žene su se počele još strastvenije ljubiti i smeškom odobravati moje prisustvo.
„I….“, još jedan uzdisaj.
Naslonio sam se na zid pored vrata.
„Usne im se naprosto lepe, Ema ustima povlači Nininu donju, a potom Nina jezikom prelazi preko Eminih. Obe su zajapurene, ali Emi obrazi toliko gore. Teže diše, jer joj Nina stišće vrat…“
„Nije ti lako“, njegov smešak nije skrio hitar pokret ruke na kurcu.
Svoju sam spustio na nabreklinu.
„Nina prelazi usnama preko Emine brade i vrata, obarajući je nežno na leđa. Upravo se međusobno trljaju sisama…“
„Postaju glasnije i napaljenije.“
„Da, svaki puta kada bradavice pređu jedne preko drugih.“
„Glas ti drhti….uh…nisu valjda toliko ukrućene?“
„Nemaš pojma koliko.“
„Pridruži im se, ali ostani na vezi.“
„Pokušaću, voleo bih da ih premestim na krevet.“
„Dopada mi se zamisao.“
Smešile su se i dozivale me pokretom kažiprsta. Dva koraka su me delila od njih dve, a kada sam im se konačno približio, nisam mogao odvojiti pogled sa njihovog međunožja, vlažnih pički dok prelaze jedna preko druge, a usmine lepe rastežućim kapljicama. Obe ruke se spustiše na moje pantalone.
„Znaš ljubavi, ovo bi tako prijalo našim pičkicama“, Nina prisloni usne na moje, kako bih osetio okus trulih višanja u medu.
Prislonio sam telefon na Emino uvo, a njeno treperenje pređe u tihe uzdisaje, izazvano Strahinjinim šapatom, koje je opisivao njegovu napaljenost i pokrete. Podigao sam Nininu bradu i brzo joj usne prevukao preko vrata, ostavljajući trag prednjim zubima. Bradavice im se dodirnuše, a ja obe uvukoh usnama.
Ema pusti glas.
„Mmmm….bradavice su nam spojene, a on ih obe gricka….vlaži jezikom…., mislim da mi je pola sise uvukao u usta. Nina mu svlači pantalone, već je ukrućen. Ne pušta mi sisu iz usta. Počinje mu drkati kurac…tako bi volela da si s nama, da ja spustim svoje ruke na tvoj. Aaaa, ruka mu klizi niz moj stomak, mislim da prstima odvaja naše ribice. Razmiče mi usnice…da samo možeš videti grč na Nininom licu, dok gura njegove prste u svoju….“
Slučajno je prekinula vezu, a to je bio znak, da je vreme da se prebacimo na krevet. Sve troje smo teturali hodnikom, dok sam se ja nastojao da mi ruke što više budu u njihovim međunožjima. Telefon se našao u Nininim rukama, a mokri prsti pređoše preko ekrana.
„Uživaš li, šapući mi koliko?“
Ema se namestila između mene i Nine, a ja sam blago savio kolena, kako bi trljao glavić po njenoj guzi, dok se ona trudila da celu ruku gurne u Nininu pičku.
„Aaahhh, tako nam fališ, obe pičkice su željne i mokre, spremne za tvoj kurac.“
Nina se nasloni na zid, uzimajući moju ruku u usta. Ema, pokretom ruke s leđa, povuče moju majicu s namerom da je svuče, dok je glasno uzdisala uz moj vrat, uživajući u kretnji kurca između njenih guzova.
Nekim čudom smo se dojebali do kreveta. Nina mi pruži telefon i obe krenuše usnama prema mom međunožju. Odmaknuo sam se jedan korak.
„Izgaram uz vas dve, ne znam hoću li i kako ću se uspeti suzdržati, no obojica želimo da ovu igru svršite same. Lezite jedna do druge na krevet.“
Smešile su se, šarajući pogledom po mom kurcu, koji sam lagano povlačio, ali su me ipak poslušale. Nežna koža poče da klizi po plahti, ruke na sisama, prsti u pičkici, dok sam ja privlačio stolicu, okrenuvši je naopako, pre nego sam seo na nju, kako bi zaklonio međunožje.
„Napreduješ li?“, javio sam se Strahinji.
Mala stanka.
„Nina je u pravu, ti si stvarno lud, ako samo malo ubrzam, biće gotovo.“
„U sličnoj sam situaciji, ali mislim da ćemo tek uživati.“
Duboko je uzdahnuo, dok sam nameštao telefon da i on može videti strastven prizor na krevetu.

Ubrzo Ema prebaci nogu preko Nininog vrelog tela, a ova je istovremeno povuče na sebe. Dva oznojena tela počeše da klize jedno preko drugog, dok sam ja izbegavao pogledati dodire u međunožju, ali i pored toga, sklopivši oči, nadrkavao kurac brže, zaveden pokretima mokrih usana, koje su ste stapale u bučne poljupce. Nisam morao otvarati oči da bih osetio kako im ruke klize po koži, dve boje kose spajaju u jednu, zaklanjajući njihova zajapurena lica ili vlažne pičkice, dok prelaze jedna preko druge.
„Molim te podigni telefon malo više“, začu se dublji šapat.
„Izvini“, poslušah ga.
„Sve je u redu, verujem da uživaš, baš kao i ja.“
Ema je usne prevukla preko Ninine brade, pa jezikom prešla preko njenog vrata, da bi mokrim ustima usisala sisu, dok joj se sluz prelivala preko donje usne. Nina joj obujmi guzu rukama, a Strahinji se ote jedan glasan uzdah. Podigao sam još više telefon. Obe su strastveno uživale, dok je Emin jezik kružio oko i preko bradavica, a Ninini prsti dodirivali mesta oko anusa, spremni da uđu u njega. Ema prošaputa, nakon što je nekoliko puta punim ustima povukla Ninine sise:
„Drkaju li?“
„Mhm, sludile smo obojicu…aaahhh… nemoj prestajati molim te“, vlažne usne se spustiše na Emino čelo, a dva prsta pređoše preko gornje rupice.
Njena leva noga skliznu između Nininih stopala. Već u sledećem trenutku, ona se povuče niže, tako da je guzom gotovo dotakla stolicu, što obojicu natera na uzdisaj. Usne se prilepiše na pičku, a Nina podiže stopala na njena leđa.
„Kako samo izazivate“, Strahinja je imao nameru da ga čuju.
„Misliš“, prešao sam rukom preko čvrstog dupeta, ostavljajući po njemu lepljive kapljice, koje sam skupio sa vrha glavića, dok je Ema promešala guzom u smeru pokreta moje ruke.
Nina je sve više širila noge, milujući Emu po vratu i kosi, da bi je u jednom trenu odvojila od pičke, dok je crvenokosa pokušala da vrh jezika prevuče preko klitorisa. Izbezumljeno sam gledao, otvorenih usta, kako se plavokosoj stopala grče, a butine tresu, dok se povlačila dalje od Eminih usana, koje se ipak još jednom priljubiše uz međunožje. Nina gurnu sve prste, osim palca u ribicu, pa ih potom pruži Emi, da bučno poliže sokove s njih. Obraz uz obraz je skrivao šapate. Ema ustade, okrenuvši se prema meni. Pustila je sluz iz usta po glaviću, a onda ju je prstima usmeravala po celom kurcu, uhvativši me za muda i prislonivši usne na moje, dok je krala telefon.
„Toliko za tebe“, prošaputa odvajajući usne, potom se nasmeši zagrizavši donju, pa mi primaknu desnu sisu ustima. Nisam se obazirao na to da li ljubim, sisam, povlačim ili grickam. U jednom trenutku sam osetio kako se mokar trag sliva preko moje brade, a ona drhti dok rukama sklanja kosu sa mog čela istovremeno primičući telefon mom licu.
„Jebote“, Strahinjin glas se gubio, dok se ona vraćala na krevet.
Telefon završi u Nininoj ruci, dok je Ema nameštala guzu uz njeno lice. Morao sam skrenuti pogled, jer mi je krv brzo prostrujila telom, a karlica zapretila da će se svakog trenutka zgrčiti, pre nego se pokret ruke na kurcu umiri, kao preteća nabreknuću i prvom, najjačem mlazu semena. Ema nije skidala pogled s mene, dok joj je Nina doslovce grizla pičku, a prsti slobodne ruke verovatno prodirali u šupčić.
„Pogledaj me bre….aaahhh…i okrenu tu jebenu stolicu, hoću da ga vidim.“
Bezobrazan smešak mi je prešao preko usana, a ona je između uzdisaja zagrizla usnu, znajući da se mogu iskontrolisati da to ne uradim, a opet bila svesna činjenice da sam posvećen našoj zajedničkoj strasti, neuporedivo više nego vlastitom egu. Stolica se okrenu, a pokreti ruke na kurcu ubrzaše. Telo joj se poče grčiti, a Nina zavapi:
„Aaaa, oboje svršavate!!!“
Ema se tresla, dok sam ja pružao ruke da je umirim, iako sam i sam bio na ivici orgazma.
Ustao sam, jednu ruku provukao kroz njenu kosu, dok sam drugu položio na njeno mokro lice. Usne se priljubiše uz kurac i vrelo seme poče štrcati na sve strane.
Svoje sam spustio na njena leđa kako bih umirio sitne grčeve posle jakog orgazma.
„Mislio je da joj može odoleti“, šaputala je Nina.
„Ma nije valjda“, Strahinjin smeh je ukazivao na olakšanje.
„Mmmm….mhm, kao što i sam kaže…mislit i srat…“, Ema nije svršila rečenicu, jer je zadovoljno kupila seme sa glavića.

Legao sam između njih dve.
„Ja se odjavljujem, previše izazivate, a svakako imam pune ruke posla, još i mislim da se čuju štikle na stepenicama, biću s vama za nekih sat vremena.“
Telefon sam spustio ispod nogu.
„Moram piškiti“, Ema se nevoljko odmaknu od mog tela.
Nina je gledala za njom, dok je moj pogled bio usmeren na prozor i nadolazeće oblake.
Njeni prsti mi pređoše preko usana. Obraz uz obraz.
„Nešto se desilo u onoj sobici, nešto što još uvek nije naslikano“, smaragdi se prosuše po mom uglju.