Djole

Tog hladnog decembarskog jutra stajao sam na autobuskoj stanici čekajući ga da dođe. Ugasio
sam drugu cigaretu u zadnjih petnaest minuta prebacujući se sa noge
na nogu, pokušavajući da prokrvim donje ekstremitete koliko je
moguće u ovim uslovima. Ledeni vetar je duvao i nije planirao da
stane dodatno pojačavajući osećaj hladnoće. “Šta mi je ovo
trebalo”, pitao sam se. Umesto da uživam u toploti stana uz neki
film ili knjigu, ja cupkam i smrzavam se čekajući bus da naiđe.
Ako ne dođe u narednih pet minuta, ja odlazim. Obećao sam čika
Đoletu da ću doći na kafu, ali ako je cena da zaradim upalu pluća,
jeb’o ti takvu kafu.

Čika Đoleta sam
upoznao na chatu, iako nije voleo da ga oslovljavam sa “čiko”,
nije se ni bunio. A ja sam voleo da ga ložim. Posle čika Milana sam
napravio kratku pauzu, malo ganjao ribe, malo vršnjake, ali ni jedno
ni drugo mi nije pružalo preterano zadovoljstvo. Bilo je lepo, ali
nikako nisam uspevao da osetim onu strast koju sam osetio u čika
Milanovom autu. Đole je delovao ok. Dugo smo neobavezno kuckali i
osećao sam kao da ga poznajem odavno, takav utisak je stvarao kod
mene. Mogao je da priča o svemu, nije bio napaljeni drkadžija iako
mu ni hotovanje nije bilo strano. Obično sam ja navodio priču u tom
pravcu. Opisivao sam mu kako zamišljam naše “druženje”, šta
bih voleo da mi kaže, šta da uradi… Naravno, nisam planirao da se
“samo” družimo, hteo sam da me pojebe. Da, ta želja postoji u
meni već neko vreme i kada sam priznao samom sebi da bih probao
pasivnu ulogu bilo mi je za nijansu lakše. Problem je bio u tome
kome dati da mi skine mrak. Vršnjaci mi nisu ulivali poverenje iako
je bilo par dobrih momaka. Stvar je u tome što sam uvek ganjao
pasivce jer sam hteo da jebem, a kada bih predložio da probamo
obrunute uloge svi su se izvlačili na ovaj ili onaj način. Đole je
u startu rekao da je isključivo aktivan. Probao je pasivnu ulogu,
ali je zbog jakog bola u anusu brzo odustao. Iz njegove priče sam
zaključio da je jebač gerilac, “pojebi i beži”, klasičan
udarač recki. Čovek bi pomislio zašto takvom tipu dati da ti bude
prvi, pokloniti mu nešto najvrednije što muškarac ima od rođenja.
I meni su takve misli kružile po glavi, ali dva ključna razloga su
presudila u Đoletovu korist. Prvi je, da ja nisam tražio vezu ili
nešto na duže. Želeo sam sex, da vidim kakav je osećaj primiti
muškarca u sebe, osetiti kurac u sebi i biti uzet kao žena jer svi
mi imamo deo ženske ličnosti duboko u sebi, samo se plašimo da
priznamo. Iz tog razloga je Đole delovao kao odlična prilika. Ako
bude lepo, ostaće u lepoj uspomeni i uvek možemo ponoviti; ako ne,
neće me smarati pozivima, porukama… Drugi razlog je bio taj što
je za svojih 45+ godina izgledao odlično. Bavio se sportom i to je
ostavilo traga na njegovom telu, bio je vitak, zategnut i zgodan. A
lice je odavalo utisak opuštenog, ali odlučnog frajera. Kosa
prošarana sedim, brada od nedelju dana sa pokojom belom dlakom,
pogled koji prodire duboko u dušu i tajanstven šmekerski osmeh koji
poziva na blud. Nije ni čudno što su žene, a i dobar deo
muškaraca, širili noge pred njim i puštali ga da im otkrije tajne
svog seksualnog umeća. Imao je i čime. Kita mu nije bila velika,
ali je lepo oblikovana. Prosečan kurac sa kožicom, lepim glavićem
i punim mudima.

Dok sam ja bio
obuzet mislima o Đoletu konačno je naišao autobus. Prijatna
toplina kada je vozač otvorio vrata nagovestila je da će barem
vožnja biti uživanje. Poluprazan bus me je još više obradovao,
smestio sam se pored prozora da bih mogao da uživam u pogledu, ali
više radi grejanja da malo zagrejem ukočena stopala. Ako Đoletu
kurac bude krut kao moja stopala, biće ovo dan za pamćenje.
Nasmejao sam se na tu misao, ali ostatak putnika nije delovao
zainteresovano. Poslao sam SMS domaćinu da krećem. Odgovorio je da
javim kad stignem i još jednom ponovio adresu. Tokom vožnje osetio
sam kolebanje: da li mi ovo baš treba, da li zaista želim da radim
ono što samo pederi rade, da li sam ja peder, šta ću posle, šta
ako je on samo dobar glumac, a uživo neki ludak… Iz ovih misli me
je trgnula vibracija mobilnog telefona. Poruka od njega, “Lepi,
jedva čekam da te upoznam. Makar samo kafu pili…”. Jednom se
živi, pomislih. Odgovorio sam, “Ako budeš dobar domaćin,
možda… ;-)”

Njegova kuća
je bila na 5 minuta od autobuskog stajališta. Pripalio sam jednu
cigaretu na izlasku iz busa i krenuo. Posmatrao sam ljude na ulici i
pitao se da li oni znaju da idem na dejt sa frajerom koji bi po
godinama mogao ćale da mi bude, da li se po mom pogledu ili hodu
može zaključiti da ću biti tucan, sada možda ne, ali u
povratku… Opet sam se nasmejao i pomislio da se svi ti ljudi takođe
jebu, da imaju možda neke perverzne želje koje niko ne zna osim
njihovih partnera, a možda čak ni oni. Tužno je to kad te niko ne
razume, kad nemaš istomišljenika u svojoj blizini, kad iz straha ne
smeš sa svojim partnerom da podeliš svoje najskrivenije želje i
maštanja i time poboljšaš kvalitet seksualnog života i sebi i
partneru. Ja sam na dobrom putu da to ostvarim. Pozvao sam ga, po
dogovoru kad budem ispred kuće.

“Halo Đole,
stigao sam.”

“E super, uđi u
dvorište I navuci rezu kad uđeš.”

Dok sam obavljao zadatak
po njegovim instrukcijama, on je izašao na stepenište ispred vrata
da me dočeka.

“Jebo te, kako
je hladno. Dobro mi došao.”

“Meni kažeš,
smrzao sam se k’o pička.”

“Zagrejaće tebe
Đole…” prošaputao je kroz smeh.

Ušli smo u predsoblje i,
Đole je kao pravi domaćin, preuzeo moju jaknu i pokazao mi put ka
dnevnoj sobi. Dnevna soba je bila 3u1, kuhinja, trpezarija i dnevna
soba. Iako je živeo sam, sem kreveta, ništa nije odavalo “momački”
izgled sobe.

“Da stavim
kafu?”, pitao je.

“Može”

“Hoćeš i
rakiju, da se malo zagrejemo i opustimo. Ja hoću.”

“Sipaj i meni,
jednom se živi”, odgovorih kroz smeh.

Pili smo kafu i uživali
u rakiji. Ćaskali smo o raznim temama, politici, istoriji, a onda
prešli na temu zbog koje smo se i upoznali. Priča o sexu sa
istomišljenicima je u meni uvek budila želju za njim. Prepričavanje
iskustava, upoređivanje fetiša, omiljene poze… sve to je uticalo
da mi se puls ubrza, a u stomaku krene osećaj leptirića. Razovor sa
njim je bio prijatan, polako sam se opuštao u domaćoj atmosferi i
njegovom društvu, ali ipak, činjenica da smo se tek upoznali mi
nije dopuštala da se potpuno opustim. Još su mi se ruke pomalo
tresle, što veštom oku mog domaćina nije moglo da promakne.

“Imaš tremu?”

“Ma ne, samo mi
je hladno. Dobro, ako ćemo iskreno, imam malo.”

“Ma opusti se,
nisam vampir. Ali rado bih te gricnuo…” reče Đole kroz smeh
pokušavajući da opusti i mene i atmosferu.

Da bi to postigao nalio
nam je još jednu. Ovu sam iskapio na belo. Prijala mi je da dođem
sebi.

“Opa, mali zna
znanje” komentarisao je moje alkoholičarske sposobnosti.

“Zna mali
svašta, ali mu je hladno”

“Ugrejaće tebe
Đole, ali moramo da promenimo lokaciju. Dođi, ne boj se.”