Peglanje

Završavam brzinski ono neophodno, izlazim ranije, žurim kući… Mimo svih običaja, stigoh jutros ranije na posao… vesela, raspoložena, nakon najlepšeg buđenja na svetu. Osmehujem se… pri pomisli na prvi jutarnji osećaj… ušuškan zagrljaj i buđenje pa zadovoljavanje strasti… Njegove i moje… Ostavih svog „gosta“ u krevetu znajući da mu je to retka prilika da se malo izležava i „mazi“ bez planova i obaveza.

Od razdvajanja, razmenismo nekoliko nežnih porukica… nisam mu najavila svoj raniji dolazak. Uz put sam kupila namirnice koje je tražio prihvatajući da on danas kuva… Ulazim u kuću i zatičem ga u dnevnoj sobi sa sve pripremljenim „priborom“ za peglanje! Prilazi, ljubimo se… gledam u onu raširnu dasku za peglanje i čak i ne pitam ništa. Znam. Sinoć smo slučajno prosuli malo vina po njegovim pantalonama i košulji. Oprano je sve, verovatno da sada i osušeno… i uredan i pedantan kakav jeste, spremio se da i ispegla svoje stvari. Moj pogled je dovoljan da shvati da mi se ta ideja baš i ne dopada…
„Bilo mi je dosadno“ kaže kao dete uhvaćeno u nedozvoljenim radnjama. Poljubim ga, smeškam se… odmaknem se od njega i kažem:
„Dobro. Sad imaš posla u kuhinji, a ja ću da ispeglam i košulju i pantalone“
„Neeee… Znaš, ja UVEK sam peglam svoje pantalone…“
„Znam. Ali si moj gost… a kod mene gosti, naročito muški ne uzimaju peglu“
„Dušo, nije mi teško… oduvek to radim..“
„Meni je teško da te gledam sa peglom. Osim toga, ne reci mi da nemaš poverenja?“
Gleda me… sumnjičavo.
„Ja ću pantalone, ti košulju? Može?“
Smejem se.
„Hajde ovako. Ti spremaš klopicu, ja peglam. Ako ne budeš zadovoljan, pantalone ponovo idu u mašinu i peglaš ih kako želiš. Može?“
Za trenutak je ozbiljan. Onda mu pogled postaje… drugačiji, vragolasto bezobrazan… I znam da je pristao, ali da ima još nešto.
„Pod jednim uslovom“ kaže privlačeći me u zagrljaj. Podižem glavu nakon poljupca:
„Da?“
„Gledaću te dok peglaš… ali ću te pre toga skinuti!“
Smejem se: „Ti nisi normalan!“ kažem i već zamišljam scenu…
„Nisam, naravno“, šapuće ljubeći me i već mi skida bluzu.
„Šta ako se ispečem na peglu?“
„Nećeš… paziću te ja… ali, možeš da „obučeš“ onu kuhinjsku kecelju od sinoć. Naravno… tek nakon što te skinem“
Pristajem… kao što sam uvek pristajala na svaku njegovu igru, pre ili kasnije. Skida me lagano me ljubeći. Izaziva. Pali. Radi sve što me dovodi do ludila i u fazu kada se gubim i postajem potpuno u vlasti sopstvene strasti. I njega… Nije mi žao, jer i potpuno „trezne“ glave sasvim sigurno znam da to nikad neće zloupotrebiti ni na koji način… sa tolikim poverenjem, tolikom potrebom i željom za ugađanjem onom drugom – ne može da nam ne bude lepo zajedno. Potpuno, kompletno, savršeno – lepo. Prihvatam igru, ai ipak svesna sam da bi ovo mogla biti mala prevara… kako bi se dočepao pegle i svojih pantalona. Samo u gaćicama, izvlačim se iz zagrljaja i odlazim po kecelju. Pokušavam sa prevarom… ali mi ne dopušta. „Rekli smo sve“ šapuće ponovo mi prilazeći i zavlačeći obe ruke ispod gaćica. Lagano me hvata za guzu, pa steže šakama. Drhtim od njegovih dodira, polako ispuštam uzdah, prihvatam usne za još jedan poljubac, mazim ga po potiljku… Prsti jedne ruke lagano klize između nogu, sve do ruba gaćica. Zavlači ponovo ruku spreda i istovremeno „napada“ sa obe ruke povlačeći ih jednu prema drugoj… sad se već tresem od užitka… Lagano zavlači prste jedne ruke u procep guze, drugom rukom razdvaja usmine i lagano dodiruje već mokru pičku.
„Ovo treba da bude… svlačenje. Samo svlačenje“ izgovaram u pokušaju da se odmaknem. Lagano povlači gaćice na dolei smakne ih, ali ruke vraća i nastavlja sa maženjem.
„Moram malo… Kako da te samo skinem?“
Smejem se… ali se odmičem i uključujem peglu. Sipam vodu… ali i donosim gazu preko koje peglam „fine stvari“. Sve radim vrlo pažljivo i polako. Nisam neki majstor za peglanje… ali toliko znm… I znam da ispeglam pantalone „na šav“… kad se potrudim. Nisam neki ludak po pitanju „muško –ženskih“ poslova, ali se uvek setim komentara moje mame i izraza lika kad izgovara „Muškarac sa peglom?!“ Sa njim sam uspela da prihvatim da me baš briga šta se dešava i šta i kako radi izvan sveta u kojem smo zajedno. Znam koliko i šta radi, znam koliko je odgovoran, znam sa koliko lakoće prihvata i uzima nove obaveze, koliko mu ništa nije teško i koliko ne zna šta je dosta. I baš zbog toga, u tom našem malom svetu ne mogu da mu dopustim da još sam i pegla! Ne da mi nije teško… naprotiv. Želim da tu jednu beznačjnu sitnicu uradim za njega i zbog njega… sa najvećim zadovoljstvom.
Lagano spuštam pantalone na dasku, nameštam i puštam peglu preko tkanine. Moji pokreti su daleko od rutinskih, ali znam šta radim. Pogledam ga i kao da vidim točkiće u njegovom mozgu koji se pomeraju tako da sve misli sa pegle i pantalona preusmeravaju na golu ženu koja pegla. Smeši se i prilazi… Već sam na unutrašnjem delu druge nogavice… do sad je sve bilo kako treba, šav je OK… ali ako nastavi da me ljubi sa leđa, lako ću pomeriti peglu…
„Dobro ti ide, nastavi“ šapuće pre nego što spusti usne na vrat pa nastavlja prema uhu… Zadrhtim… kao i uvek kada me dodirne. Telom mi prolazi jeza, uprkos toplini koju širi pegla i para koja iz nje izlazi…
„Pazi da se slučajno ne opečeš, ljubavi… Sve drugo ko jebe!“ šapuće dalje i nastavlja lagano da me ljubi. Spušta se na kauč iza mojih leđa i sasvim lagano povlači ruke po mom telu… Niz kičmu, do guze… Završavam sa pantalonama, napokon. Sve je kako treba, bez reči se okrećem i pružam mu ih. Pogleda… ali znam da ne gleda… znam da sad ne bi primetio ni trostruki šav… Ipak, pažljivo ih savije i prebaci preko vešalice da bi već u sledećem trenutku njegove ruke ponovo bile na meni.
„Košulja…“ kažem u pokušaju da završim posao.
„Jebeš košulju!“ šapuće. Zavlači ruke ispod one kecelje, hvata me za grudi, istovremeno me ljubeći po vratu.
„Hvala ti…“ šapuće mi na uho… Smejem se jer znam da je iskreno… tim pre je veće zadovoljstvo uraditi nešto za njega. Isključuje peglu i sklanja je dalje. Telo mu je ponovo prislonjeno uz moje ruke šetaju od bokova preko struka do sisa… pa se spuste na stomak… „skrenu“ između nogu… Odustajem od bilo kakvog opiranja, prepuštam mu se sa užitkom dok mi telom prolazi prijatna jeza u naletima. Tako on deluje na mene… odprvog dodira, čini mi se. Bukvalno me grli čitavim telom, bukvalno osećam prijatno peckanje svuda gde me dodiruje. Uz put se skinuo, ali nema vremena da to obavi kompletno… I dalje je obuven, pantalone su mu smaknute i vise oko nogu, iznad toga je bez odeće… Provukao mi je svoju ruku između nogu, šeta prstima po vreloj pički.
„Uh… kako si napaljena… obožavam je tako vlažnu i uvek spremnu…“ šapuće između poljubaca pa me spušta stomakom tako da bukvalno visim preko daske za peglanje. Kada sedne na kauč, glava mu je baš u visini gde želi da bude… Još malo mi rukom razdvoji guzove i zaroni jezikom… klizi njime do klitorisa, poigra se malo pa se vraća do anusa… Kruži oko njega jezikom, natpa ga zatim uključuje i prste… Sad već čitava drhtim pod naletima njegovih dodira, stenjem od užitka i samo želim da ne prestane… Uključuje i drugu ruku… prsti i jezik šetaju od klitorisa do anusa izluđujući me… Dok jezikom lagano počinje da me tuca u pičku, prstom lagano prodire u guzu. Uzdahnem od neopisivog užitka… Jezik zamenjuje prstima druge ruke pa se podiže, spušta preko mene i šapuće:
„Drhtiš? Tek ćeš… Želim da te jebem tako… I jebaću te da svaki put kad vidiš peglu pomisliš na to!“
Podiže se lagano pa me povlači tako da mu pička bude na odgovarajućoj visini. Staje iza mene i kreće lagano da prodire kurcem u pičku. Već uveliko pogubljena i obuzeta željom i strasti, preostaje mi samo da se sa uživanjem prepustim osećajući svaki milimetar njegovog moćnog, napaljenog kurca kako me puni i ispunjava zadovoljstvom. Ubrzao je pokrete, nabijao se svom snagom, probijajući se do materice, na granici bola. Isputam nekontrolisane zvuke, ponavljam:
„Da… tako… jebi me… samo me jebi…“ i on, znajući da smo pršli granicu u kojoj se kontrolišem, koristi trenutak, spušta mi se do uha i pita:
„Šta si ti moje?“
„Sve što poželiš…“ kažem iskreno… „Samo da sam – tvoja“ pomislim, ali ne izgovaram.
„Reci!“ kaže sada već ni malo nežno.
„Pička?“ kažem oprezno nadajući se da je to dovoljno. Svršavam ludački, prskajući okolo i tresući se nekontrolisano. Pridržava me da se ne srušimo oboje zajedno sa daskom na koju smo oslonjeni.
„To… tako… bravo ljubavi, tako moja pička svršava kadje jebem…“ šapuće mi na uho i samo trenutak kasnije nastavlja da se pokreće nabijajući se i dalje čitavim kurcem. Uspostavljamo ritam, uzbuđenje i napetost rastu.
„Dva cela prsta su ti u dupetu… samo da znaš!“ kaže dok sam potuno prepuštena užitku.
„Želiš da te napunim?“ pita i ako zna odgovor…
„Daaaaaaaa… želim da me napuniš!“ kažem iskreno jer obožavam taj momenat njegovog vrhunca kda se sva vrelina stapa u tim mlazevima koji mi se razlivaju po utrobi i mešaju sa vrelinom koju je izazvao… Zastaje pa se nabije svom snagom i počinje da me puni uz čudan zvuk nekontrolisanog užitka. Potpuno iscrpljen spušta se na kauč iza, zaboravljajući da mi pomogne da se pridignem… ali gledajući me tako naguženu njemu ispred nosa, spušta jezik na pičku i počinje da sakuplja spermu koja curi iz nje…
„Ti nisi normalan!“ šapućem iscrpljeno, srećna zbog te bliskosti koja se može opipati u vazduhu…