Bilo je drugacije

Muk tišine između dvoje ljudi, ječi glasnije i snažnije od najveće buke. Svaki njen sekund kida delić već napukle duše. Prostor ispunjen telima koja se nemo sudaraju u njemu, je kavez usamljenosti, teskobe iz kog se traži izlaz, beg… u potragu za iskrom koja može pokrenuti nesnosno mrtvilo koje vlada.
Fizički zajedno, a miljama udaljeni jedno od drugog. Svakom novom tišinom kilometri se umnožavaju i stvaraju nepremostiv jaz….

Dok sede za stolom, jedno naspram drugog, samo tihi zveket escajga po tanjiru remeti već tako prirodno neprirodnu tišinu. Posmatra ga krajičkom oka, osluškujući njegovo prigušeno srkanje supe (uspeo je, tokom niza godina zajedničkog života, da ga svede na meru koju je naučila da podnosi… ćutke).
On pruža ruku, tražeći slanik, nemo… Ona mu ga dodaje, bez reči.
I boli je zaglušujuće glasna tišina i tiho zveckanje tanjira koji je remete. Boli je osećaj stezanja u grudima, nedostatak vazduha koji joj pritiska pluća.
Vrljajući kašikom po tanjiru u jadnom pokušaju da pojede makar nešto, misli joj lutaju. Pokušava da se vrati u momenat, taj tren kada je seme ćutnje posađeno, da ide kroz period kada je proklijalo i počelo da se grana. Pita se, postoji li taj trenutak uopšte ili je samo čitav niz događaja vodio ka svemu ovome, neprimetno, neosetno? Nisu li naivno prihvatili sitna prećutkivanja, verujući da su bezazlena i da će proći? Da li su mogli da spreče sve ovo, da su reagovali na vreme? Da li je sada već kasno?
Pokušavajući da da odgovore na pitanja koja su joj se motala po glavi, pomalo nekontrolisano, i sama iznenađena, iz nje izleće,

„Ne voliš me više…“

Izrekavši to, kao da se uplašila sopstvenih reči, uplašena mogućim odgovorom, ili još više, neodgovorom…spustila je glavu, želeći da vrati vreme pre izgovorenog… pre no što sve bude izrečeno.
Trenutak tišine je trajao čitavu večnost, dok joj se stomak grčio, želudac vezivao u čvor.

„Šta te je spopalo? … Otkud sad to?… Treba da dobiješ?“, glasio je odgovor, najbanalnija reakcija koju je mogla da očekuje, a koja je udarila kao maljem.

Posmatrala ga je, prebirajući po glavi sve one malene, sitne pokušaje kojima se nadala da će ga ponovo probuditi, privući k sebi. Nova frizura, novi komad garderobe, veša u kojima je izazovno paradirala pred njim ne bi li izmamila makar iskren kompliment zbog kog bi joj srce zaigralo… sitni znaci pažnje kojima ga je obasipala, jer je uživala da mu pričinjava sva ta mala zadovoljstva, sve te trunčice nežnosti. Sve to… jer ga je volela.
Kada je izgubila volju, želju da to radi?
Nakon što je shvatila da ne deluje ili nakon što je shvatila da ga ne voli?
Da li ga zaista više ne voli?

„Ne voliš me…“, ponovila je još jednom, ovaj put potpuno sigurna u to što govori.

„A ne može čovek ni da jede na miru… kakve su to gluposti?“, rekavši to, odgurnuo je revoltirano tanjir od sebe i ustao od stola.

Vratio se nakon par trenutaka, presvučen. Oblačeći jaknu, u odlasku je, jedva razgovetno, dobacio nešto što je samo napola razumela.

„Idem do Milančeta…nemoj me… „

Otišao je…a ona je zarila glavu u ruke… i plakala.
…………………………………………..
Pitanje je ostalo da visi u vazduhu i danima kasnije, bez odgovora koji bi napravio rez, doneo olakšanje. Tišina je postajala sve gušća, sve razornija, stvarajući nesnosnu tenziju koju, činilo joj se, samo ona oseća, i samo njoj smeta.
Bilo joj je dosta svega.. osećaja beznađa, apatije u koju je zapala, njegove nezainteresovanosti koja ju je razarala.
Vapila je za smehom, za pažnjom… za pogledom koji bi pokrenuo treperenje u njenom, već uspavanom, biću. Želela je da se ponovo oseti živom, žudela je za tim.
I upravo je tada donela odluku da na zabavu koju je tih dana organizovala njena firma (jednu od onih koju organizuje na svakih par meseci) ode sama, ne pozivajući njega. Ionako je znala da bi, kao i svaki put, izmislio izgovor da ne ide, ili naprosto, samo jednostavno rekao,
„Ma koji ću ja tamo… Idi sama.“

I otići će.. Ovaj put će otići zaista sama, potpuno sama… oslobođena i pomisli o njemu… o njima.
Rešivši to, momentalno je osetila mrvu olakšanja. Deo težine samih misli koje su je toliko opterećivale je odbacila i u trenutku se, rasterećena, vinula par centimetara iznad tla. Imala je osećaj da lebdi. Lakoća sopstvenog postojanja koju je osetila u tom kratkom trenu, je opila kao najjača droga… I želela je još.
Zar je samo ta banalna odluka bila dovoljna za tako nešto ili je u pitanju nešto drugo? Da li je u tom momentu odlučila da digne ruke od njih dvoje? Da li je to zapravo bio razlog što se njen osećaj sputanosti i teskobe raspršio?
Bilo kako bilo… znala je da je donela pravu odluku… sve u njoj joj je to govorilo.

Taj dan mu je samo natuknula da će ići. Primio je tu informaciju, činilo joj se, s olakšanjem, jer za njom nije sledilo uobičajeno moljakanje da ide i on, te nije morao da se trudi oko smišljanja izgovora.
Opušteno se posvetila spremanju kada je došlo vreme za to.
Nakon kraće analize stanja sopstvenog ormana, izbor je pao na jednostavnu maslinasto zelenu haljinu koja joj je naglašavala krupne smeđe oči, prošarane zelenim nitima. Dakako, naglašavala je i sve ostalo, ističući upravo ono što je potrebno, sa stilom i ukusom..odmereno i umereno, a zavodljivo i seksi. Iako nije fan visokih potpetica, kombinacija sa, tako njenim, šarenim štiklicama sa sovama (njenom omiljenom životinjom), je bio pun pogodak. Sove su se zanjihale i sa njenih ušnih resica, u vidu diskretnih visećih minđušica, padajući lagano na vrat, dodirujući ga, milujući nežno.
Dugu plavu kosu je pokupila u neobaveznu, tršavu pletenicu (neko joj je jednom prilikom rekao da tako podseća na Elzu) i bila je spremna… Malo nenapadne šminke i par kapi njenog omiljenog parfema, i to je bilo to. Poslednji pogled u ogledalu pred odlazak… sijala je. To je primetila i u pogledu taksiste koji ju je već čekao, odmerivši je od glave do pete. Nasmejala se blago koketno.. prijalo joj je. I…prijalo joj je to što joj prija.
Na putu do adrese koju je dala taksisti, samo je još jednom vratila u misli pogled kojim je ispraćena do vrata stana. Nije mogla da ga dešifruje, no… rekla je sebi „Dosta je, ne razmišljam o njemu večeras!“

Firma koja broji oko tridesetak zaposlenih, periodično je organizovala okupljanja, druženja kako bi proslavili svaki uspešno završeni projekat i time gradili i jačali timski duh. Ovaj put, sve se dešavalo u klubu, koji inače nije posećivala ranije.
Dok je na ulazu objašnjavala ko je i koga traži, neko ju je blago povukao za ruku, dobacivši,
„Našla je one koje traži…“
Bio je to Andrej, kolega s kojim je tesno sarađivala na svakom projektu i koji ju je, po rečima ostalih koleginica, očigledno muvao, iako ona nikada nije želela to da prihvati kao mogućnost.
U njenom umu, oni su bili kolege koje su se više nego odlično slagale, i tu je stavila tačku na njihov odnos, iako je bilo trenutaka kada je hvatala sebe da misli o njemu.
Međutim, to veče, dok ju je vodio za ruku dublje kroz lokal, do mesta gde su bili ostali, nije mogla da ne primeti koliko je dobro izgledao tada. Blago se zacrvenela kada je shvatila u kom pravcu joj misli idu, i što je još važnije, koliko joj se sviđaju i prijaju. Da li su joj i dlanovi postali topliji, znojili se, pa je to osetio, tek u tom trenutku se okrenuo ka njoj i sa gotovo dečačkim smeškom rekao,

„Jako si lepa večeras…“

To je bilo i više nego dovoljno za novi nalet rumenila u njene obraze. Nadala se da je prigušeno svetlo uspelo da prikrije, njenu blagu nelagodu, zbog činjenice da joj kompliment prija na način koji nikada nije želela da dozvoli. Nešto je te večeri bilo drugačije. Ona je bila drugačija. Dopustila je konačno da nešto u njoj zatreperi.

Mahinalno je povukla ruku iz njegove, tobož da bi se pozdravila sa ostalima, i time skrenula misli, no… vraćala je pogled ka njemu i i uvek se susretala sa njegovim. Osećaj je bio i dalje istovetan.. Treperenje u stomaku i presecanje u predelu grudi su činili da se oseti…živom. I svidelo joj se… Svidelo joj se njihovo očijukanje, koketiranje čitavo veče…
Svideli su joj se ukradeni dodiri u prolazu koji su, kako je veče odmicalo, a nivo alkohola u krvi rastao, postajali sve opušteniji, sve duži i prisniji, iako nisu prelazili granicu pristojnosti. Svaki put bi joj žmarci prošli čitavim telom. Da li je i on osetio da se nešto u njoj prelomilo, jer ponašao se slobodnije nego inače, ili se ponašao isto, samo je ona bila ta koja ga je gledala drugačijim očima. Svakim satom je postajala sve otvorenija, a oči kojim ga je posmatrala su sve prodornije gledale muškarca kojeg je, konačno je priznala sebi, u tom trenutku želela. Da li zbog alkohola ili nečeg drugog, ali osećaj potpune nesputanosti je obuzimao to veče, vladao njom…i uživala je u njemu.
U jednom trenutku, dok ga je posmatrala kako razgovara sa koleginicom koja mu se diskretno nabacivala, dok je on sve vreme upućivao poglede ka njoj, prišla mu je i šapnula,

„Želim da idem…“

„Ne brini, odbaciću te kući…“, uzvratio je.

Ne, ne mojoj kući… Odvedi nas tvojoj! „, odgovorila je fokusirajući ga pogledom kojem reči nisu bile potrebne.

“ Sigurna si da to želiš? „, nakon nekoliko trenutaka je uzvratio pitanjem, koje joj je samo učvrstilo izrečenu želju.

“ Mmmhmm…“, bilo je sve što je rekla.

Pozdravili su se sa ostalima pod izgovorom da je Andrej vozi ranije kući jer sutra rano ujutro očekuje u poslednjem trenutku najavljene goste. Svi su se toliko zabavljali obavijeni smehom i mirisom alkohola da nisu baš mnogo pažnje pridavali njima, što je bilo odlično, izbegnuta su dodatna pitanja i podpitanja preterano radoznalih koleginica.
Andrej je već dugi niz godina bio srećno razveden, živeo je sam i njemu bilo kakva pitanja i sumnje ne bi pravile problem, ali njoj…njoj već bi.
Ipak, te večeri i to je imalo svoju draž… Dodatni rizik, čar zabranjenog voća, ona smerna i poštena, ili se bar trudila da bude, konačno popušta i dozvoljava sebi da isplivaju sve potisnute želje i porivi.
A imala ih je…imala ih je dosta.

Nakon što su ušli u kola, na trenutak je vladao muk, pre nego što je progovorio prvi.

„Rizikujući da pokvarim san koji sanjam već godinama, moram da te pitam…. Otkud sve ovo, ova promena?“

„Ne pitaj… Recimo, da sam shvatila da su promene neminovne… „

Gledala ga je dok joj je glas blago podrhtavao usled težine koju izrečene reči nose.
Prineo je dlan njenom licu, obuhvatio ga, dok je ona zaključavala njegov pogled svojim. Taj trenutak, ta neizvesnost izvesnosti iščekivanog prvog poljupca, drhtanje njenog glasa je prenela na blago podrhtavanje čitavog tela.
Stomak joj se vezao u čvor dok je upijala šaranje njegovih dugih prstiju po licu, prinoseći svoje usne njenim.
Utisnuo ih je, kao topli meki, vlažni pečat koji joj je plimu topline proneo telom. Osetila je kako lagano tone opijena tim, više nežnim no strasnim poljupcem, dok su joj u glavi odzvanjali reči pesme, njoj drage LUCE…

„Kako sada stoje stvari,
Guraš me do njega.
Svašta željela bih reći,
Ali muk je neizbježan.

Svaka priča, svaka svađa,
Briše nam značaj,
Svakom novom tišinom,
Gubimo trag….“

Progutala je knedlu koja joj je stajala u grlu, tražeći u rečima pesme izgovor i opravdanje u tome što radi.
Osetio je njen nespokoj.

“ Jesi li u redu? „, upitao je brižno.

“ Jesam, ne brini… „, slagala je nenamerno, želeći da veruje da jeste, želeći da bude.

„Idemo?“

„Mmmhmm“, odgovorila je kratko, u želji da deluje odlučno.

Stanovao je relativno blizu, tako da tišina, tako nepoznata njima, a koja je vladala u kolima, nije dugo odražavala stvorenu tenziju.
Izašavši iz kola, pomalo nesigurnim korakom se uputila ka ulazu zgrade, uz njega. Osećala je na svom telu, tako izazovnom, poželjnom, njegove poglede, letimične dodire, jer se trudio zbog nje da bude diskretan.
Ali, čim su ušli u tamu ulaza, obavio se oko nje. Obgrlio je rukama i privio uz sebe, pružajući joj topli, strasni poljubac koji ju je topio svakim novim preplitanjem mekih jezika. Privila se uz njega, upijajući svoje vitko telo u njegovo. Lagano ju je povlačio za sobom do ulaznih vrata stana u prizemlju, ne prekidajući zanosni ples usana i jezika.
Nakon par, pomalo nespretnih, okretanja ključem, našli su se u hodniku stana. Podigao ju je, i u naručju odneo do spavaće sobe, nežno je položivši na krevet. Zadrhtala je kao nikada do tada.
Zar će zaista to uraditi? Uzbuđenje, vlažnost njenih gaćica su je terali da nastavi dalje…
Da uživa, dok joj je on odizao jedno, pa drugo stopalo, izuvajući joj potpetice, ljubeći, sisajući svaki prst ponaosob. Sladostrast koja joj se razlivala među nogama joj je ubrzavala dah, terala da joj krv struji mahnito venama dok srce užurbano dobuje u grudima, nadimajući ih, sa bradavicama koje se ukrućene, ocrtavaju kroz lagani grudnjak i nežnu tkaninu haljine.
Lagano je krenuo od stopala preko zgloba, da obljubljuje njen list, penjući se naviše, unutrašnjom stranom butina.

Uvijala se, izvijala leđa u luk, isturajući stomak, grudi, dok je on napredovao ka izvoru njene vreline.
Butine su joj podrhtavale dok joj se cela koža ježila pod užarenim vlažnim dodirima jezika i usana.
Došavši do prepona, njeni tihi uzdasi su prerasli u tiho, mazno stenjanje dok je butine stiskala oko njegove glave. Osećala je njegov vreli dah na svojim mokrim gaćicama, ispod kojih je sva treperila. Nije je još uvek dodirivao, dopuštajući da je samo strujanje njegovog daha nadražuje dok iščekuje da je zaista i dodirne… i meki, topli, vlažni jezik sa prepona i ruba gaćica premesti na nju, pulsirajuću i sočnu.
Stiskala je šakama posteljinu, vođena zanosom uskovitlane strasti, iako ne potpuno slobodne i opuštene. U momentu kada je zubima krenuo da povlači njene natopljene gaćice, nesvesno je ustuknula, butinama mu stisla toliko snažno glavu da nije mogao da se pomeri.

„Stani..“

„Hej.. Ne brini.. Ne moramo.. Ne moramo, i nećemo ništa što ne želiš.“

Ponovo su joj prostrujale reči.. „Guraš me ka njemu…guraš me ka njemu… „

„Izvini… Želim.. Nastavi, molim te.. Samo, polako.. Želim da te osetim, potpuno“

„Drugačije i ne dolazi u obzir, zar ti to već nije jasno?“

I nastavio je.. Nastavio da pomera njene gaćice u stranu, oslobađajući je svom pogledu, sebi. Stresla se na samu pomisao da mu je dostupna, izložena.
Uživao je svim čulima u njoj, udišući je spuštao lagano jezik na njen ukrućeni klitoris koji je na samo blagi dodir iskočio iz rascvetalih mekih usmina, dopuštajući da se ona sama još više rascvetava, šireći lagano butine, popustivši stisak. Predavala mu se potpuno, mazno, željno, oslobađajući se svih kočnica. Vrtela je, mešala kukovima, usmeravajući i kontrolišući njegovu glavu sopstvenim rukama. Zadavala je spor tempo od kog je ječala, željna ubrzanja, svesno ga odlažući. Želela je da traje… I traje…dok cvili pod njim.
Odvojio se od nje na tren, samo da bi joj svukao haljinu, što je iskoristila da mu, ljubeći ga, raskopča košulju i svuče prelazeći dlanovima i vrelim usnama preko grudi.
Uzvratio je ljubeći joj vrat, toliko snažno da se, od intenziteta užitka, zgrčila, stisla uz njega, stegla ga celom sobom u želji da sama penetrira u njega.
Obavila ga je nogama oko struka privijajući se, trljajući o njegove nabrekle pantalone, koje je počela da otkopčava.
U jednom pokretu ju je preokrenuo, tako da se našla na njemu, opkoračivši ga. Šakama je obuhvatio njene pune grudi, zavlačeći prste u grudnjak i oslobađajući ih, dok se ona uvijala na njemu, ostavljajući vlažni trag na njegovim pantalonama. Savila se, spustivši tako da joj slobodne, krute bradavice završe među njegovim zubima dok mu je zarivala jezik u vrat. Uhvatila ga je za šake, uplela svoje prste u njegove odvojivši ga na taj način od grudi i nastavila da ga ljubi, spuštajući se sve niže… do već raskopčanih pantalona koje su oslobodile rub bokserica, blago spušten od trljanja, tako da je vrh nabreklog glavića izvirivao. Svesno ga je zaobilazila, iako nije skidala pogled s njega. Bio je to prvi koji je videla nakon što se udala i pomalo je strepela, pitajući se, da li će mu prijati to što mu bude radila, da li će mu pružiti zadovoljstvo, užitak koji priželjkuje… da li će on odgovarati njoj.
Klizila je jezikom po njegovom stomaku, rukama spuštajući pantalone. Pomogao joj je odižući se neznatno, taman toliko da može da mu ih svuče. Glavu je spustila na njegove butine, klizeći vlažno ka gore unutrašnjom stranom….sve do samih nogavica. Prešla je rukom preko punih, otečenih mošnica, stisnuvši ih blago u šaci, a zatim, celim dlanom prešla po nabreklom udu, koji se trzao i pulsirao pod njenim dodirom. Sve to je morala da oseti i usnama, celim licem koje je naslonila na njega, trljajući ga. Uživala je u svakom dodiru te čvrste topline koju je osetila pod sobom, a nesumnjivo, uživao je i on jer je pod njom izvirio još više, tražeći je, mameći.

Konačno, zavukla je ruku kroz nogavicu bokserica i uhvatila ga čvrsto za koren, što je propratio dugim dubokim uzdahom.
Nakon par trenutaka, svukla mu ih je oslobodivši ga. Sada ga je videla potpuno, celog… Zadrhtala je.. od želje da ga oseti, pod jezikom, unutrašnošću svojih usana, obraza… u grlu.
I uzela ga je… Lagano kliznula jezikom duž njega, preko svake, krvlju pune vene, da bi se vratila na sam vrh pokupivši kapljicu koja se izlila kroz malenu rupicu.
Pokupila ju je vrhom jezika milujući potom čitav glatki glavić svojom vrelom vlažnošću. Nežno ga je usisavala u sebe, obavijajući usne oko njega, pružajući blagi otpor i pritisak jezikom. Uzimala ga je sve dublje i dublje, menjajući tempo, ugao pod kojim ga guta.
Gubio se, postepeno joj ga zabijajući u grlo. Presijavao se tako krut, nabrekao, natopljen njenom pljuvačkom koja se slivala niz njega. Želela ga je… Želela ga takvog… Želela da ga oseti njom, duboko u sebi.
Opkoračila ga je u sledećem trenutku, kada je sopstveni neizdrž postao nepodnošljiv i prvih nekoliko puta pustila da klizi duž njega…. da se njeni sokovi pomešaju na njemu..da pređe njime po gorućem klitorisu koji se propinjao da ga oseti, dok nežne usmine prijanjaju uz njega, milujući ga, raširene njime.
A onda se odigla i postavila na tinjajuću želju i njen vreli ulaz. Kružila je na njemu, obuhvatajući samo vrh glavića, dok joj je užarena kugla tinjala u dnu stomaka i samo čekala taj prvi prodor koji će je razliti po celom telu. Nije žurila, ispitujući krajnje granice, oboje.. Drhtali su od neopisive žudnje koju su osećali u tom trenutku, od želje koja je vapila da bude zadovoljena. Konačno, skliznula je niz njega, progutala ga, uskom sobom…Kao da je užarenim kopljem probio nešto u njoj i razlio vreli talas čitavim telom. Usisavala ga je sporo, gutala gladno svojom utrobom. Osećala ga duboko u sebi, u samoj materici nakon što je počeo da se odiže i zariva u nju. Ječala je pod njegovim naletima, izvijajući se, pa opet padala na njega, ljubeći ga strasno, puštajući da mu se njena pljuvačka sliva niz grlo.. Želela je da se izmeša cela sa njim…Pljuvačku, znoj koji se slivao niz njih gutali su, pili jedno s drugog, dok ga je jahala raspomamljeno…
A onda ju je naglo okrenuo na stranu, podignuvši joj nogu u vis… Priljubio se uz nju ljubeći joj požudno vrat, i nabijajući joj se naizmenično silovito i nežno.
Kidala se u pokušajima da odloži orgazam u trenutku kada je prste spustio na klitoris. Nekontrolisano se trzala…dok ga je stiskala sobom.

„Želim da te gledam!“, rekao je, pre nego što ju je okrenuo na leđa.

Dok je ulazio u nju, strujao uz njene meke zidove koji su ga obavijali i stiskali, obgrlila ga je nogama. Ulazio joj je u pogled, prelazeći prstima po njenim usnama, razdvajajući ih tako da ih ona gladno uzima u sebe, dok uvija jezik oko njih.
Pogledom su se fiksirali, prodirući jedno u drugo. Odlaganje je naprosto bilo neizdrživo. Naslutili su to jedno u drugom. Eksplodirala je, izbacivši kroz duboki, glasni krik, sve iz sebe, dok se trzala i grčila napregnute mišiće, razlivajući se po izgužvanoj posteljini, rasprkavajući celu sebe, sjedinjujući se, stapajući sa vazduhom koji udiše, prostorom koji je okružuje…sa njim.
To je bilo sasvim dovoljno da ga prebaci preko ivice, na put u samo jednom pravcu… Ka vrelom rasprskavanju njegove sperme u dugim mlazevima po njoj. Stropoštao se na nju, nakon što se u grčevima ispraznio uz grlene uzdahe, razmazujući toplu belu tečnost između njihovih tela. Nekoliko trenutaka su samo nepomično ležali, nesposobni da se pokrenu, smirujući dah, a zatim se pogledali, kao da se vide prvi put, nežno poljubili i nasmejali blago, toplo jedno drugom.

„Mislim da bi bilo dobro da sada krenem… Nakon što skinem sve tragove“ zločina“ sa sebe“, rekla je, prekinuvši, nakon nekoliko minuta, tišinu u kojoj su oboje uživali.

„Dođi za mnom… Ja ću te…oprati“

I uradio je to, nežno klizeći dlanovima, po njenom telu, prelazeći po najnedostupnijim delovima. Jedva se suzdržavala, ignorišući zov njenog međunožja… Morala je da ide.
Znao je to i on, te joj nije dodatno otežavao odlazak. Umotao ju je u peškir i lagano obrisao svaku kapljicu sa njene meke kože, pomogao da se obuče, a zatim, odvezao do stana, što mu nije bilo prvi put, niti bi bilo čudno da ih je neko video.

„Vidimo se u ponedeljak“, rekla je, tek da nešto kaže, na šta je uzvratio sa,

„Jedva čekam ponedeljak“

Ispratio ju je sa osmehom na licu, čekajući sve dok nije ušla u zgradu.

U stanu je vladala tišina. Nakon što je završila sa tuširanjem kako bi izbegla sumnjičavost, uvukla se što je tiše mogla u krevet. Na njeno iznenađenje, dočekalo ju je pitanje

„Kako je bilo?“

Na trenutak se uznemirila, dopuštajući da joj razne paranoidne misli prođu glavom, a onda se sabrala.

„Bilo je… drugačije…“

„Hm… Ti si drugačija…“

Nakon kraće pauze tokom koje je zaustavila dah, nastavio je,

„Nisam uspeo da ti kažem pre nego što si otišla, ali..bila si jako lepa… I… Dobro došla nazad kući!“

Rekavši to, privukao ju je uz sebe i spustio poljubac na njeno rame…. Ustreptala je od neverice… Nakon toliko vremena, osetila je davno zaboravljenu nežnost u njegovom glasu, njegovom dodiru….
Pomislila je,“ da li ju je pokušaj bega samo učvrstio u ostanku?“
Nastavak pesme je počeo da joj se odmotava u glavi dok se privijala bliže uz njega…

„Pa poželim pobjeći,
Al’ nešto uvjek vuče natrag,
I uvjek nađem razlog,
Zašto vraćam se.“