Beskrajna mašta i strast

Miris…Verujem da gotovo svakoga od vas tako čudesno ume da pokrene, da evocira uspomene, uzburka emocije. Dovoljan je samo jedan savršeno izbalansiran molekul da me oduva, vrati miljama daleko u neko davno prošlo vreme, toliko nestvarno živo, da gotovo čujem zvuke, osetim ukuse, nadražaje na koži.

Početkom leta vazduh je uvek ispunjen mirisom cvetanja lipa, a moje misli njom, mojom prvom ljubavi. I druge mirise vezujem za nju ali miris lipe u cvetu posebno. Prvenstveno, jer znam koliko ga i sama voli. Potom, jer je taj miris toliko njen, opijajuć, sveprožimajuć, sladak i medan, a lagan, kao što je i ona sama bila (verujem, gotovo sam siguran da je i dalje, jer ona drugačija ne ume biti). I na kraju, jer me nakon svega uvek čulno podseti na jedno veče, samo jedno od bezbroj divnih, nezaboravnih večeri koje smo, tokom godina proveli zajedno.

Svaki put kad osetim kako mi nozdrve golica taj dobro poznat opojni miris znam da se u tom trenutku, ukoliko ga je osetila i ona, vratila u detinjstvo, u jutra koja bi, provodeći raspust kod babe i dede, dočekivala pored otvorenog prozora ispod stare lipe koja ju je uspavljivala i budila svojim milujućim mirisom, dok su gugutke koje su se sa nje oglašavale, samo pojačavale osećaj spokoja razliven po njenoj duši tih jutara. I posle više od dve decenije, sećam se svakog detalja koji mi je pričala.
Pitam se samo, da li je to sve. Da li je lipa vezuje samo za te uspomene, ili u tim trenucima kada joj ispuni pluća i um oboji dobro poznatim bojama, ima malo i mojih nijansi. Duboko verujem, nadam se, želim da verujem da tada delimo iste misli, ista sećanja koja nas u tom trenutku povezuju, čine da se dodirnemo kroz prostor… mislima, dušom.

Bili smo klinci. Ona, malena slatkica kojoj sam se ja sviđao, ja, frajer koji je mogao da ima koju je želeo. Pa zašto ne i nju, pomislio sam. Ni slutio nisam tada, da ću, evo i nakon dvadesetpet godina, ja misliti na nju… Uvukla mi se u svaku poru. Postala neraskidivi deo mene….Jedina devojka koju sam zaista voleo. Nikada, nijednu kao nju, ni pre, ni posle. Iako odavno više nije moja, tuđa je, srećna žena, ja je i dalje doživljavam svojom.
Mislio sam da ću je kao i sve ostale pre nje, brzo izdegustirati i nastaviti dalje. Ali to magično majušno stvorenje me je, svakim danom, samo sve više vezivalo za sebe, sve do trenutka kada sam shvatio da ne umem, ne želim da dišem bez nje.
Malena šašavica, uvek je umela da unese radost i sunce u svaki dan. Kada se samo setim koliko se trudila da bude drugačija od svih drugih. Zapravo, nije se trudila.. Bila je. Govorila je uvek kako su njeni roditelji srećni što je imaju takvu, jer se u vreme velike inflacije i totalne nemaštine, za razliku od ostalih klinaca, ona oblačila „iz bakine škrinje“, prekrajajući staru odeću u samo njoj svojstvene kreacije. Bila je unikatna, u svakom smislu.
Ona u malenom belom kaputiću, đubretarcu A kroja, sa crvenom heklanom beretkom ispod koje su virili dugi, nestašni, plavi uvojci, i cvetnim zvoncarama (da unese malo proleća i vedrine u tmurne zimske dane, kako je govorila), sa svojih metar i žilet je bila sva skakutava, mrvasta, pahuljasta , dok se pripijala uz mene, visokog gotovo dva metra, tankog i štrakljastog, kao kakvog ždrala uz nju takvu minijaturnu. Iz nekog razloga se sada setih upravo tog đubretarca i nje tako neopisivo slatke u njemu.
Bili smo savršen par. Iako smo u svemu bili različiti, u našoj ljubavi smo bili isti, kao jedno.
Kao svaki napaljeni klinac kreten, pokušavao sam u početku da je obrlatim i da dođem do seksa. Mila, kakva je bila, sramežljivo mi je rekla da je nevina i da nije spremna još uvek, ali u tom vrcavom biću, tim vragolastim, vatrenim očima, video sam plamen koji samo čeka da bude upaljen, da se rasplamsa. I tada, shvatio sam da je to moja misija.
Ja ću joj otvoriti vrata i uvesti je u još uvek za nju skrivene odaje strasti, želje i žudnje. Ja ću biti taj koji će je upoznati sa samom sobom, ja ću biti prvi muškarac kojeg će dotaći.

U početku, da budem iskren, nisam imao nameru da budem i poslednji, ali vremenom, ta misao, želja se iskristalisala kao jedina moguća. Njene malene šake nisam mogao da zamislim na nekom drugom, njeno telo uz nečije tuđe. Misiju koju sam sebi zacrtao nije pokušavala da osujeti. Šta više, bila je krotka i podantna u početku, ali i umnogome spremna da iznenadi i mene.
Bože, kada se samo setim koliko ludosti je bilo u tom malom telu, toj lepoj, ludoj plavoj, glavi sa očima „krave“, kako je neki malac koji je bio zaljubljen u nju dok su bili deca rekao, želeći da opiše lepotu njenih krupnih bademastih očiju.
Iako, u početku zbog nje, a kasnije zapravo zbog mene i, pretpostavljam nekog nerealnog straha da neću ispuniti njena očekivanja, šta već, nikada nismo otišli dalje od oralnog seksa i mojih prstiju koji su ispitivali njene meke dubine. Ali, to je bilo i više nego dovoljno da uživamo jedno u drugom na bezbrojne načine. Naša mašta i strast su bile beskrajne. Što me dovodi do mirisa procvetale lipe i noći, koja je postala samo jedna u nizu koje smo provodili na sličan način.

Kao i svaki put, i to veče sam je pratio do kuće nakon izlaska. Ona je bila sa svojim, a ja sa svojim društvom na različitim mestima, ali nikada je nisam puštao da ide sama kući. Usput dok mi se kačila oko vrata, skakutala oko mene, neprestano je pričala o doživljajima te večeri. Ne mogu baš reći da sam je pomno pratio i slušao, ali nisam želeo da to zna. Toliko je bila srećna dok je pričala, da nisam želeo da joj kvarim ugođaj, iako sam samo razmišljao o tome koliko želim da je ljubim, da joj začepim ta divna usta svojim usnama, svojim jezikom. Zapravo, cele noći sam žudeo za njom, željan trenutka kada ću je videti, osetiti. Ipak, u nekom momentu nisam više mogao da izdržim i u polutami ulice, iskoristio momenat i pribio je uz zid.
Nije se ni najmanje pobunila, kao da je i sama to jedva čekala, samo me je vragolasto, kako je umela, pogledala. Taj njen pogled je uvek bio dovoljan da popuste sve moje kočnice, ukoliko ih je nekada bilo. Spustio sam usne na njene u sočnom poljupcu. Obavila mi je ruke oko vrata i privila jače uz sebe. Postepeno, poljupci su postali sve vreliji, milovanje usnama intenzivnije a ples jezika se produbio…obavijali su se jedan oko drugog, gladni, nezasiti. Volela je da se ljubi i radila je to predivno. Prepuštala se zanosu lako i nezaustavljivo. Usne su mi samo skliznule do njenog vrata, tog tananog okidača njene strasti. Nije uspevala da se iskontroliše kada bih je ljubio. Znao sam to, kao što sam znao snagu njenog uživanja, mislim čak da bih uspeo da je dovedem do orgazma samo ljubeći joj vrat, da sam se ikada duže zadržavao na njemu, ali nisam. Zadržavao sam se tek toliko, dovoljno da je izluđujem, raspamećujem, dok joj jezikom dubim žile, uzimam zubima, jedem, hranim se njom. Radio sam to i tada, dok se uvijala, pokušavajući, čini mi se, da suzbije želju koja je već tinjala u njoj. Iako je bila duboka noć, da ne kažem jutro, uvek je mogao neko da naiđe, i to joj je izazivalo nelagodu, a mene, sve to uzbuđivalo još više. Nastavio sam još pomamnije da joj kidam vrat. Nije više uspevala da zaustavi uzdahe. Bože, kako sam voleo da čujem te zvuke iz njenih usta… Tako mazno, je to radila da sam se krutio do granica neizdrživosti…. Pribijao se uz nju, trljao je njim, nabreklim, preko odeće. Šarao prstima po golom stomaku, duž pojasa nekih, samo njoj svojstvenih pantalona „landaraljki“, kako ih je zvala. Pokušavao sam, raspomamljen, da lagano kliznem u njih. Želeo sam više od svega da je osetim pod prstima, meku i zasigurno uveliko vlažnu. Ovlažila bi na najmanji moj dodir, iako to često nije htela da prizna, a tada, verovao sam, pretvorila se u meki, rastopljeni puter u koji sam želeo tog trenutka da uronim prste. Nije mi dozvoljavala, ali se nije ni povlačila, razarana velikom željom i strahom da nas neko ne zatekne.

A onda, blagi povetarac je odnekud doneo sasvim neznatni miris lipe i da li zbog osećaja spokoja koji je on u njoj budio ili nečeg drugog, tek, pomalo stisnuti mišići su počeli da joj se opuštaju. Lagano sam došao do ruba gaćica…. Pod prstima sam osetio, treperavo podrhtavanje donjeg stomaka, dok mi je isprekidanim dahom, ježila kožu na vratu.
Puštao sam je da iščekuje dodir tamo gde ga najviše želi, da mi se podmeće sama. Cvilela je, grčevito me stežući.
Nisam mogao, nisam ni želeo da obraćam pažnju na to da li nam neko dolazi u susret, nisam siguran ni da je ona bila u stanju, pogotovo u trenutku kada sam joj zavukao svoju veliku šaku sa dugim prstima u minijaturne gaćice, natopljene njenim sokićima. Samo je glasnije ciknula, zarivši mi zube u vrat kako bi zaustavila dalji nalet glasnih uzdaha, dok sam ja nastavljao da milujem užareni skliski klitoris.
Još uvek mi njeni mili uzdasi odzvanjaju u ušima, uzdasi koje pokušava da sabije u sebe, dok se topi pod mojim prstima.
Ta ruka u njenim gaćicama na sred ulice, na njenoj malenoj, sočnoj pičkici, ona u transu…ooohhh, oduzimalo mi je dah.
Sve do jednog momenta, kada se trgla i kratko, zabrinutim polušapatom rekla,
„Neko dolazi“, i izmigoljila mi se vešto.
U trenutku se sabrala, glumica mala, uhvatila me za ruku i trčeći povela u pravcu svoje kuće, da li da pobegne od prolaznika koji je nailazio ili da što pre dođe do onoga što je sledilo, ne znam, ali, nisam se opirao, pratio sam je u svakoj njenoj zamisli.
Skrenuli smo u njenu ulicu i ubrzo se našli ispred kuće pred kojom smo se nebrojeno puta opraštali na rastanku, ne želeći da se odvojimo, uvek gladni, željni još jednog dodira, još jednog poljupca.
Tako je bilo i sada… Sakriveni malo u senku ulične rasvete, nastavili smo da se ljubimo, da pijemo jedno drugo, kao da nismo ni prestajali. Drhtala mi je u zagrljaju dok sam ruku zavlačio pod njenu majicu. Uvijala se oko mene u gorućoj želji da me oseti čitavog. Iznenada, vazduhom je ponovo prošao dobro poznati miris…
„Lipa?“, rekoh kratko.
„Mmhmm…Komšijska, zar si zaboravio?
Obooožaavaam je!“, zaustavila se i duboko udahnula.
„Dođi, pokazaću ti gde se najjače oseti…“, uplela je svoje prste među moje, i povela me za sobom… U mrak svoga dvorišta.

Toliko puta sam bio u tom dvorištu, ali nikada u to doba noći… I nikada, nikada nisam osetio miris lipe, iako mi ga je ona spominjala.
Što smo više prilazili letnjikovcu koji se nalazio negde na sredini, dugog dvorišta postavljen više do komšijskog, miris se intenzivirao.
„Osetiš?“
„Mmmhmm“, odgovorih.
Ušli smo u još veću tamu letnjikovca obraslog bršljanom i nečim što je ona zvala „plava kiša“, i seli na ljuljašku.
„Sigurna si da je ovo u redu?“ , upitao sam je, tek da pitam.
„Ne… Ali je lepo.. zar ne?…A na kraju, zar ima išta loše u tome da se malo.. ljuljamo… dok… njuškamo…lipu?“, odgovorila je samo naizgled nevino.
Kako je samo uvek bila, vrcava, dvosmislena… Koliko me je to uzbuđivalo kod nje, kada se samo setim… Tanana, nežna, krhka i ranjiva, a snažna, jaka i divlja, razuzdana… Krotka, a neukrotiva…takva je bila. Pitam se da li je još uvek. Da li ju je život promenio? Da li mu je dozvolila? Poznajući je, ona je promenila njega, kao što je neprimetno menjala sve oko sebe, bez mnogo truda. Kao što je promenila mene, bez namere da to učini.
Gledao sam je u tom mraku pod tek blagim svetlom ulične rasvete koje je dopiralo…gledao i želeo da pojedem to što vidim.

Odvojila se od mene, znajući da želim te male ali jedre, čvrste grudi pod svojim šakama…te ukrućene tamne bradavice pod svojim jezikom, zubima (pitam se, krute li se tako i dalje pod tuđim prstima, usnama, na prvi dodir?)
Nisam žurio dok sam im prilazio i to ju je izluđivalo. Puštao sam da joj celo telo podrhtava od goruće žudnje pre nego što sam spustio usne na nežnu kožu stomaka. Zadrhtala je još jače nakon čega sam nastavio put naviše, ka njima, ostavljajući vlažni, sluzavi trag za sobom.
Izvijala je leđa, isturajući mi ih, podmećući te napupele mirisne pupoljke…. Obujmio sam ih šakama, spustivši tanki pamučni grudnjak ispod njih i uzimao, obljubljivao jednu… pa drugu….Njeno mazno, lagano predenje me je ložilo, osećaj njenih krutih bradavica u mojim ustima, pod jezikom, dovodio do zategnutosti među nogama.
Soba njenih roditelja je bila na svega par metara od nas, i prozor je zasigurno bio otvoren, jer je bilo toplo. U mukloj noći se mogao čuti svaki šum, ali to me nije sprečavalo, da želim da osetim ukus njene sočne pičkice, znajući da njeni uzdasi ne mogu i neće biti tihi.
I krenuo sam, krenuo naniže, da zadovoljim svoju glad za njom.
Pratio sam drhtaje njenog stomaka, dok sam vrelim dahom i jezikom prelazio od jednog, do drugog kuka, pomerajući svakim prolaskom za milimetar niže, pojas pantalona. Držala me je šakama grčevito za glavu, ne dozvoljavajući mi da idem dalje, dok joj je čitavo telo treperilo, napeto. Nisam se obazirao, lagano sam nastavio ka svojoj želji….spuštajući se sve niže…i niže. Sreća, pojas njenih „landaraljki“ je bio na gumu i to mi je olakšavalo, a njoj otežavalo mogućnost da me spreči u naumu da joj se spustim među gaćice. Iako me je šakama stiskala, nije mnogo uzmicala, a vrelina kojom me je milovala po licu je bila neopisiva. Zavukao sam kažiprste i povukao pantalone, taman toliko da oslobodim put do gaćica i njenih nežnih prepona. Laktovima sam joj blago razdvojio butine, taman toliko koliko dozvoljavaju pantalone, sasvim dovoljno da mi omogući pristup, a njoj svaki eventualni dalji otpor. Na prvi vlažni, blagi dodir usana koje je u stopu pratio jezik, stresla se kao strujnim udarom pogođena, i duboko zaječala, toliko da je u momentu zagrizla svoju ruku kako bi se iskontrolisala. Nastavio sam da klizim preponama slušajući je kako tiho stenje, molećivo, željno… Mirisi koji su dopirali do mojih nozdrva su me ošamućivali, terali da se bacim silovito, požudno, na sam izvor, ali sam se opirao porivu, znajući da uživa upravo u ovome… dugom iščekivanju… moga jezika i prstiju na svojoj pičkici…u njoj.
I nisam joj ih davao još uvek, postepeno pojačavajući pritisak jezika, toliko da sam je gotovo kidao zubima, pridruživši ih….
Propinjala se…odizala čitava..zarivajući mi nokte u lobanju… ali, više bez ikakve naznake otpora, sada je već utiskivala dublje u sebe, u potpuno mokre, vrele, gaćice koje mi je trljala o lice.
Ne znam ni sada kako sam uspevao da ih ne strgnem sa nje i zarijem nabreklo koplje u tu beskrajnu želju, da je zaposednem sobom kako sam oduvek želeo.
Umesto toga, dopustio sam joj da se trlja o moje lice dok sam je gutao preko gaćica, upijao joj i miris i ukus, da bih ih nakon kraćeg vremena lagano svukao, do ruba pantalona, ostavljajući je dostupnu, nabubrelu, goruću, puterasto meku spremnu da uklizim u nju…
Prišao sam usnama, milujući je samo vrelim dahom… Smirila je drhtavo telo, zaustavila na tren disanje, iščekujući taj prvi dodir jezika… prvi dodir koji je samo proklizao do oteklog klitorisa…. U momentu je izvila leđa u najvećem mogućem luku ispuštajući grleni uzdah dok mi je butinama stisnula glavu. Grčevito ih je stiskala dok je počinjala lagano da pomera kukove u ritmu koji joj odgovara… spor, mazan, kao što je sve na njoj bilo.
Curila je, razlivala mi se po licu dok se uvijala, stenjala, cvilela zbog nemogućnosti da pusti glas onako kako želi… kako mora…

Menjao sam ritam, uključivao prste, milujući je i njima… gubila se…. gubila kontrolu nad glasom, nad telom…
Na korak do vrhunca, vraćao bih je nazad…. Nisam joj dozvoljavao da svrši, iako se sve vreme tresla i grčila kao da je potresa hiljade orgazama neprestano, konstantno na korak do…
A onda, srednjim prstom sam započeo da kružim po malenom otvoru njene lepote… Tako uske lepote iz koje su se slivali sokovi po njemu… Uživao sam i samo gledajući taj prizor.
U trenutku kada sam prodro prstom u nju, prevrelu, neviđeno usku, spustio sam jezik ponovo na njeno stvrdlo dugmence a drugu šaku prineo njenim ustima, znajući da neće izdržati da ne zastenje glasno i rekao kroz šapat,
„Zagrizi ljubavi, grizi slobodno najjače što možeš“
I zagrizla je silovito, jako, do mesa….
Dok sam ja prstom ulazio u njeno meso, ispitivao zidove njene uske, meke, nežne, unutrašnjosti.
Kidala je delove sebe, kidajući mene, ogoljavajući mi zglob šake do kostiju… Stiskala me je negde duboko u sebi toliko snažno da sam se zapitao, može li tu uopšte ući išta više od mog dugog tankog prsta.
Mešala je kukovima, nabijala se sve snažnije… Sve brže…. Mokra, oznojana, kose umršene, sa pramenovima ulepljenim preko zajapurenog, lepog lica, mojom šakom koju je nekontrolisano, do krvi grizla. Prelepa… Preeeleepa….
Trpeo sam bol, želeo da zagrize još jače, da otkine čitav prst, zglob, samo da uživa… ljubav moja…samo da joj pružim neizmerno zadovoljstvo, kao nikada niko!
I počela je strahovito da se grči… Čitavo telo joj se u jednom momentu ukočilo i ostalo tako par sekundi, prst, zariven u nju je u trenu ostao bez cirkulacije. Nastavila je da se grči nizom ritmičnih potresa koji su je odizali od ljuljaške. Svršavala je kao nikada do tada… Silovito, snažno. I tiho…. Beskrajno tiho…
Nakon što joj se smirilo telo, uspeo sam da izvučem prst iz grča kojim ga je stegla. Uzela je obe šake u svoje i prinela usnama. Poljubivši jednu, prošaputala je „Izvini“….
Poljubivši drugu,
„Hvala“
„Lipa nikada nije lepše mirisala“, tiho mi je na uvo rekla, dok sam je ljubio i usnama skupljao oznojane pramenove, a ona spuštala svoju malu šaku na moje nabrekle prepone….
………………………………………………………

Dok prolazim njenom ulicom, s njom u mislima, ispred poznate kuće usporavam i otvaram prozor kola, u pokušaju da je udahnem, kao nekada. Iz njihove unutrašnjosti puštam da struje reči pesme, ka spolja… ka njoj… možda ih čuje…
„Koprcaš se u krevetu,
Utapaš u jastuku,
Živa se zvijezda,
Ulijeva u tvoju dušu,
Tiho kuca tvoje srce
Na tren zaustavljaš dah
Pogledaj u mrak
Vidiš li me sad?
Jer upravo ti stavljam mrvu sjećanja na dlan….“