Volim sex!

Radim u jednoj savremenoj stranoj firmi kao sa New York-ške 5-te avenije ali pogled kroz prozore pruža jedinstven doživljaj post-socijalizma Novog Beograda. Poštuje se dress code, što će reći formalno ali ležerno, odelo da, kravata nije obavezna. Bez obzira da li imamo kontakte sa klijentima ili javnošću dress code se mora poštovati zbog imidža firme. To formalno oblačenje nas sve čini vrlo poslovnim bez ikakvih nagoveštaja neke seksualnosti. Mislim da upravo zbog toga i postoji. Moj posao obuhvata svakodnevne kontakt sa klijentima i institucijama širom sveta što je sjajno ali to podrazumeva i vrlo neprijatno klizno radno vreme, Azija radi kad je kod nas noć. Ne retko sam i noću bio u kancelariji.

Firma zauzima nekoliko spratova, izvršni deo je na najvišem spratu koji je podeljen u dva dela. Na sredini sprata se nalaze liftovi a naspram veliki prijemni desk gde me svakog dana dočekuje nasmejana devojka da mi poželi dobro jutro. Od deska se pruža koridor na obe strane. Leva strana vodi pored kancelarija partnera sve do kancelarije izvršnog direktora Morris-a koji ima svoju sekretaricu Danijelu smeštenu sa leve strane vrata i nekoliko fotelja sa desne za goste. Desna strana vodi ka velikom prostoru gde se, kao i svuda na zapadu, promoviše otvoreni radni prostor podeljen boksovima ali na svu sreću imam svoju kancelariju na kraju i sekretaricu koja sedi za stolom ispred.

Danka, u svojim ranim 30-tim, lepuškasta, smeđe, duge, ravne kose i mogu reći lepog lica koje krije iza naočara. Visoka oko 175cm, vitke građe sa lepim većim sisama koje ume da istakne. Suknje joj jako lepo ocrtavaju guzu i bokove a iznenanđujuće uzan struk naglašava upravo te obline. Jako zgodna u svakom pogledu skoro savršenih proporcija, uvek doterana, elegantno obučena, na visokim štiklama i u suknjama koje nekad otkrivaju više a nekad manje. Vrlo je profesionalna, ljubazna i jako prijatna osoba. Za ove 4 godine koliko radim ovde upoznala me je potpuno sa poslovnog aspekta i vrlo često bez reči ili napomene zna tačno šta je potrebno. Nekad je samo pogled dovoljan i Danka potpuno razume o čemu se radi i šta mi je potrebno. Slobodno mogu da kažem da je mnogo više od sekretarice i da mi značajno olakšava posao.

Kao što spomenuh, moje neprijatno radno vreme me često tera i noću da radim. Danka me uvek pita da li ostajem, da li ću dolaziti kasnije i da li mi je potrebna. Po njenom pitanju vidim da joj uopšte nije problem da ostane ili dođe zbog mene. To izaziva veliko poštovanje kod mene i zaista me oduševljava. Naravno, nikad nisam od nje tražio prekovremeni ili noćni rad i uvek joj se zahvalio na ponudi ali odbio rekavši da mogu sve sam.

Pauza za ručak je kad svi glavom bez obzira izlete iz firme, raštrkaju se po kafićima i restoranima kojih ima dosta a na kraju pauze pune kancelarije kao mravi. Ja nisam u obavezi da poštujem taj striktni raspored pa mogu praviti pauzu kad god hoću. Neverovatna tišina zavlada firmom kad je pauza, nekoliko puta sam ostajao u kancelariji što zbog razgovora sa klijentima što zbog posla.

Takođe imamo unisex WC već neko duže vreme u skladu sa vrlo savremenim pristupom ravnopravnosti polova. Podeljen je u dve dela, prva ima ogledala sa obe strane
i umivaonike kroz koju se ulazi u drugu sa kabinama. Prostor je dosta veliki sa 10 kabina, po 5 sa obe strane bez pisoara. Firmu čine uglavnom mladi ljudi kojima odgovara takav pristup a ako im i nije odgovaro u početku navikli su se jako brzo. Tokom pauze i tu je apsolutna tišina, nema nikog.

Jednom prilikom svi su odjurili na pauzu za ručak a ja ostao da završim razgovor sa klijentom. Tog dana sam poneo svoj ručak tako da nisam imao potrebe da trčim sa drugima u restoran. Kad sam završio razgovor otišao sam da operem ruke pre ručka. Nema nikog, tišina. Ulazim u WC, sva vrata se otvaraju u oba smera, imaju povratni mehanizam i nemaju kvake. Dok sam stajao ispred umivaonika čuo sam neko tiho stenjanje i uzdahe. Iz prve sam pomislio da se neko muči u WC-u sa istovarom, čekao pauzu da ga ne slušaju svi. Nije zvučalo muški već onako sexy ženski pa nisam pustio vodu na česmi već osluškivao. Zaista, zvučalo je baš ženski. Radoznalost je prevagnula i polako sam ušao gde su kabine, nečujno. Nisam mogao da odredim iz koje kabine dopire zvuk pa sam polako krenuo dalje. Čulo se iz kraja levog reda kabina, prišao sam bliže. Jeste, poslednja kabina sa leve strane je bio izvor prijatnog ženskog stenjanja i uzdisanja.

– Ohhhhh, mmmmm, ahhhhhhh.

Šta li se dešava? Ne zvuči mi kao napor već zadovoljstvo. Moram priznati vrlo popaljivo. Nisam mogao da izdržim i morao sam da vidim ko je u pitanju. Nisam razmišljao o posledicama mog čina jer je radoznalost bila mnogo jača. Polako sam odškrinuo vrata tek da provirim jednim okom.

Vidim lepo, glatko, oblo dupe kako se podiže i spušta na dildo koji je vakumom pričvršćen za dasku šolje. Zadignutu suknju, samodržeće najlonke boje kože i svučene gaćice oko čkanaka tik iznad lepih cipela sa štiklom. Podignem pogled gore i vidim blejzer iste boje kao suknja, smeđu dužu ravnu kosu, levu ruku kako se oslanja na kazanče a desnu zavučenu dole. Bila je okrenuta ka zidu tj. sedela naopačke na šolji i ispuštala vrlo napaljive uzdahe zadovoljstva. Nije se samo spuštala i dizala već i uvijala napred nazad na dildu. Kada je izvijala leđa i dizala guzu video sam da joj je dildo zapravo u guzi a ne u pici kako sam mislio i kako prstima trlja picu sa dugim nokitima namazanim zlatno sedefastim lakom. Po dubini uzdaha i jačim stenjanjem zaključio sam da je ovde već neko vreme i da se polako bliži vrhuncu. Ah, kakav prizor, počeo je da mi se dize i po instinktu pogledam ka ulazu da li neko nailazi ali nije bilo nikog. Pauza, svi su napolju.

Posmatram kako se zadovoljava i zamišljam kako bih voleo da je moja kita umesto dilda, da sedim na šolji a da me ona zajahala. Kakvo lepo žensko dupe, zategnuto, oblo bez i jedne dlačice kao i pica. Toliko sam blizu da ako pružim ruku mogu ga dohvatiti. Nekako sam i ja učestvovao u svemu tome, uživao u pogledu i skoro da sam osećao kako joj je lepo. Koji sam ja bolesni voajer, pomislih, stojim ispred kabine u WC-u i posmatram kroz odškrinuta vrata sexy ženu kako masturbira sa dildom u guzi. Toliko sam bio obuzet da upošte ni o čemu nisam razmišljao. Ovo je tako popaljivo, neverovatno.

– Uhhhhh, ote mi se nesvesno.

Verovatno glasnije nego sam mislio i ona se trgnu, stade, okrete glavu i pogleda me kroz naočare svojim široko otvorenim zelenim očima. Danka! Ne znam ko je bio više zatečen u tom trenutku, ona ili ja. Taj trenutak mi se učinio kao večnost, gledamo se zabezeknuto i ne progovaramo. Kome li je više bilo neprijatno? Njoj jer je bila nagužena, golog dupeta sa dildom u guzi ili meni koji kroz odškrinuta vrata vaojerišem.

– Oh, izvinite Danka, molim vas, preklinjućim glasom prekinuh neprijatnu tišinu.
– Stvarno mi je žao, izvinite još jednom, molim vas, sa očiglednim izrazom krivice na licu.

Okrenuh se, pustih vrata i požurih ka izlazu. Samo sam čuo iz daljine:

– Ne, Aleks… Aleks, izvi… dalje nisam čuo jer sam već izašao i stajao ispred
lifta.

Brzo je stigao i otišao u prizemlje, da što pre izađem iz zgrade i izbegnem neki dalji razgovor. Otišao sam do najdaljeg kafića dve zgrade od naše, seo i naručio viski sa ledom i kafu. Uh, jbt! Danka! Znam da je udata, ni na kraj pameti mi nije bilo da ću nju zateći u tako kompromitujućoj pozi. O čemu li sam razmišljao kad sam odškrinuo vrata da vidim ko je? Zašto li sam samo to uradio? Koji me kurac terao da uopšte to radim? Kako se sad postaviti u ovakvoj situaciji? Kakav će naš poslovni odnos biti od sada? Lavina pitanja bez odgovora. Sunuh viski u sebe na eks. Ponašaću se kao da se ništa nije desilo. To mi je zvučalo najpametnije u trenutku. Pustiću nju da učini prvi korak pa ću se prilagoditi. Neću joj ni na koj način nagovestiti da će ovo uticati na naš odnos. Kao da se ništa nije desilo, ja ništa nisam video i ništa ne znam. Tako je najbolje, zaključio sam. Sipao sam
šećer u espreso, promešao i iskapio taj mali gutljaj. Da, tako ću postupiti, vreme će već izgladiti sve, samo mi je žao što sam otkrio i što to sigurno neće više činiti. Činila je očigledno iz nekog razloga i sad sam joj ja to upropastio. Dobro, možda je stvar trenutnog raspoloženja, bila je napaljena i iskoristila pauzu da se zadovolji. Kome se to ne dešava? Čekala je povoljan trenutak kad je sama, tako je mislila, nema nikog, svi su na pauzi i osećala se bezbedno. Onda sam ja naišao i upropastio joj taj trenutak. Kakav sam ja kreten! Ispraznilo se sve i vreme je i da ja krenem nazad u kancelariju, čeka me posao ali pomisao da treba da prođem pored nje na putu do kancelarije mi se činila
vrlo neprijatno. Dok sam išao nazad do zgrade, razmišljao sam kako će sve to ispasti. Opušteno, smiri se, samo prođi kao da se ništa nije desilo, zaboravi na sve ovo, sugerisao sam sebi dok sam se peo liftom. Lift stiže, otvaraju se vrata, izlazim, prolazim pored deska, klimnuvši glavom devojci za deskom, nastavljam niz hodnik kroz boksove i stižem do Danke. Ona sedi kao zadubljena u neke papire ali uhvatim njen pogled preko naočara iako je mislila da nisam primetio da me gleda.

– Danka, molim vas proverite da li sam zakazao razgovor sa gospodinom Švarcom za danas u 3 ili sutra, obratih joj se uz osmeh kao da je sve u savršenom redu.
– Ddd aaaa, zamucka potpuno zatečeno, – evo odmah ću, ne skidajući pogled.

Uh, te zelene oči, lepe pune usne a sad znam i kakvu glatku, prelepu, zategnutu guzu i skroz depiliranu pica ima. Koji ti je? Lupih sebi šamar u mislima. Ništa se nije desilo! O čemu, kretenu, razmišljaš ali to je jače od mene. Kako da amneziram taj događaj? Ne mogu! Urezan mi je, engram za koji ne postoji Delete ili Cancel. Samo sam se osmehnuo.

– Ne žurite, samo pogledajte i javite mi, rekoh joj opušteno kao što bi i uvek.

Video sam da je zbunjena ali se trudila da to ne pokaže. Sedeći za stolom i proveravajući razne tabele prenu me zvono telefona, trepće prva lampica, znam da je Danka.

– Aleks, sa Švarcom imate sutra u 15 časova zakazan razgovor, njenim sexy, maznim glasom.

– Hvala puno Danka.
– Nema na čemu.

Eto, naizgled ispeglano sve, normala, već zaboravljeno sve, ali pre bih rekao potisnuto, vreme će učiniti svoje. To možda tako izgleda ali meni ne izlazi iz glave. Svaki dan kad je vidim jer dolazi pre mene na posao, kao munja mi proleti prizor njene lepe guze na dildu u WC-u, zvuk njenih uzdisaja i tihog stenjanja. Kao da se po automatizmu ukače sinapse i odmah projektuju tu sliku čim je vidim. Priznaću, mnogo puta su mi te slike dolazile i kad nisam bio na poslu. Često sam razmišljao o njoj. Hteo ne hteo to se dešavalo mnogo češće nego sam želeo. Normalno, kažem sebi, zgodna žena, zrela, ali ne previše, sa jakim libidom očigledno i udata. Nešto tu nije u redu ili možda jeste i ona ima samo prejak libido.

Prolazili su dani, jedna nedelja pa druga, ja sam radio kao i svaki dan i Danka uobičajeno prijatna. Međutim, primetio sam da je malo drugačija, nekom drugom bi to verovatno promaklo ali ne meni. Iako je sve naizgled sa strane izgledalo potpuno uredu, kad god sam joj se obratio ili ona meni, ubrzo je sklanjala pogled. Ranije bi me gledala pravo u oči sve vreme našeg razgovora, bilo to par trenutaka ili duže. Sada me pogleda i obori pogled. Koliko god oboje potisli misli na događaj izgleda da je bio tu između nas i svaki put se pojavio kad god smo razgovarali. Verovatno se stidela, nije mogla to da zaboravi i da se pravi kao da se ništa nije desilo. Trudila se, ničim nikad nije nagovestila da
stvari nisu kao pre ali sam ja to osećao.

Došao je period vrlo velike gužve na poslu, radio sam mnogo, vrlo često i noću i kad god me je Danka pitala da li mi je potrebna, vrlo ljubazno sam se zahvalio i odbio. Nije bila uobičajeno ljubazna već malo previše, primetio sam razočaranje kad sam joj rekao da nema potrebe i da ide kući da se odmori. Htela je nešto i to sam video. Da li sam grešio što sam pokušavao da to izbegnem? Verovatno jesam. Možda je ipak trebalo da porpičamo na tu temu, rešimo to između nas za sva vremena ali sam bio zatrpan poslom i nisam hteo ništa da mi odvlači pažnju.

Jednog dana na pauzi seo sam u obližnji kafić da uživam u sunčanom danu i provetrim mozak od posla. Samo što mi je konobar doneo kafu, Danka prilazi:

– Aleks, smem li da vam se pridružim, upitala me vrlo ljubazno, više nego uobičajeno.
– Naravno, rekoh i ustadoh da joj primaknem stolicu.

Zviznuo sam konobaru i pitao je:

– Šta bi ste želeli?
– Isto što i vi, hvala, odgovori uz osmeh.

Bez obzira što je ona moja sekretarica uvek se ponašam prema svakoj ženi kao dami i poštujem bon ton. To je bio prvi put da sedim sa njom na pauzi od kad sam počeo da radim za firmu i ovo je bila prva prilika. Vidim da je bila oduševljena mojim postupkom iako ja tome nisam pridavao značaj, bilo je za mene uobičajeno ali ona to nije očekivala.

– Htela sam da vam kažem da sam pogledala njujorške izveštaje i da sam videla… počela je o poslu.

Videla je neke naznake promena i htela da mi to kaže. Vrlo je posvećena poslu i meni od velike pomoći a kako i ne bi kad ima platu o kojoj mnogi ni ne mogu da sanjaju kao sekretarica. Cenio sam to i vrlo često joj objašnjavao stvari iz mog domena da bi naučila i bila mi od još veće pomoći. Nisam je gledao kao sekretaricu već osobu koja mi dosta olakšava posao njenim znanjem i ženskom intuicijom. Vrlo je pametna i svaki put je pažljivo saslušam.

Usledila je kratka pauza pošto smo razjasnili te izveštaje, ja joj dao moje mišljenje i dogovorili se kako ćemo postupati u skladu sa time. Dodirnula je šolju sa obe ruke, zagledala se u nju:

– Znate Aleks, moram nešto da vam pojasnim u vezi neprijatnog događaja u WC-u. Muči me to duže vremena, osećam potrebu da vam ispričam.

Uh, znao sam da će do ovoga doći pre ili kasnije. Hajde da ostanem opušten i ne otežam joj jer je očigledno to opterećivalo.

– To što se dogodilo…
– Danka, prekinuh je, nemojte se opterećivati time. Ljudi smo, imamo potrebe, desi se. Ja sam taj koji treba da vam se duboko izvini što sam narušio vašu privatnost. Užasno mi je neprijatno zbog mog postupka, osećam se grozno. Nisam imao pravo da zavirujem u kabinu, gde mi je pamet bila, ne mogu da verujem šta sam uradio, odmahnuvši glavom uz osmeh ponižavajuće i prekorno.

– Zaista mi je žao i ne mogu vam opisati koliko sebe nisko vidim.
– Ne, ne, Aleks. Moram da vas ispravim, niste vi krivi. Razmišljala sam o tome jako dugo. Naravno da bi svaki normalan muškarac bio radoznao kad čuje moje uzdisaje u WC-u. Ja nisam smela sebi da dozvolim to na radnom mestu, u WC-u. Sramota me je što nisam razmišljala o mogućim posledicama. U stvari jesam ali ovo je bilo jače od mene, morala sam iako je postojao rizik da se upravo desi šta se desilo. Od svih kolega baš ste vi naišli.
– Mogao je to biti bilo ko. Znam da ste mislili da su svi izašli i da ste potpuno sami ali eto ja, baksuz naišao. Ma to što sam naišao nije problem nego sve što sam učinio posle. Trebalo je da operem ruke neobazirući se i vratim u kancelariju da ručam kao što sam i planirao. Zašto sam ušao u WC nemojte me pitati, ne znam ni sam.
– Znam ja, Aleks. Čuli ste me i ušli, sasvim normalno. Svako bi.
– Kad već pričamo o tome, vaši uzdisaji i stenjanje je bilo toliko izazovno i sexy da jednostavno nisam mogao da odolim, ali zaista mi ni na kraj pameti nije bilo da ste to vi. Zaista!
– Možda je i bolje što ste to bili vi, podiže pogled i zagleda se u moje oči značajno.

Prvi put posle događaja da me je pravo gledala u oči i nije skretala pogled.

– Ja, pokazujući prstom na sebe. Zašto je bolje što sam bio ja, vidno iznenađen njenim rečima.
– Ja sam vaša sekretarica, ja…
– Izvinite Danka što vas prekidam, vi niste samo moja sekretarica, vi ste mnogo više od toga…
– Upravo ste rekli, sad me ona prekinu, više sam od sekretarice. Mislim da mogu da vam poverim nešto baš iz tog razloga. Sa vama najviše razgovaram, najviše vremena provodim čak više vremena nego sa mužem. Zato i osećam da mogu da vam ispričam što nikom nisam do sada. Stoji u meni i verovatno bi još jako dugo stajalo da se nije desilo šta se desilo.
– Izvinite što sam vas prekinuo Danka, salsušaću svaku vašu reč, upiljih se u njene prelepe zelene oči, diskretno našminkane da ih još više istaknu.
– Vidite, opet obori pogled što mi je nagovestilo da ima da mi kaže nešto što je muči i tišti.
– Udata sam i sa mužem u braku već nekih 6 godina. Još nemamo dece jer oboje puno radimo ali će i to verovatno doći. Udala sam se za divnog čoveka, finog, kulturnog, pažljivog. Nikada nismo imali raspravu niti svađu, savršen odnos, izgleda isuviše savršen. Zastade.
– Slušam vas Danka, samo nastavite, popunih tu tišinu.
– Mislim da bi svaka žena poželela takvog muža ali opet, kao što znate, ništa nije savršeno, a ako i izgleda savršeno onda verovatno nije.
– Malo ste me zbunili, rekoh joj.
– Objasniću vam, nastavi da drži šolju sa obe ruke oborenog pogleda u nju. Ako vam u bilo kom trenutku zasmeta tema, recite mi i ja ću prekinuti, pogleda me opet prelepim očima a ja se izgubih u toj zelenoj, smaragdnoj dubini .
– Danka, ništa mi ne bi moglo zasmetati. Iskreno, može mi zasmetati ako odlučite da mi ne kažete jer imate moju besprekornu pažnju.

Uveravao sam je i zaista želeo da čujem. Opet ta moja radoznalost, da je nije bilo, svega ovoga ne bi bilo. Sa druge strane, kad pomislim na nju naguženu i njeno božanstveno dupe kako da ostanem ravnodušan.

– Ovo će vam biti verovatno škakljivo, poče ona pomalo postiđeno.
– Rekla sam vam da je u svakom pogledu savršen muž osim u jednom.

Zastade. Jbt, šta mi radi, reci ženo o čemu se radi pobogu, pomislih.

– U seksu! Uzdahnu, podiže lepe pravilne, jako uredne obrve. Vrlo je konzervativan, kao da je seks obaveza ili dužnost koju treba odraditi s’ vremena na vreme.

Aha, sad počinje da mi bude jasno dok je slušam kako sa vidnom mukom pokušava da mi objasni. Tu znači škripi. Sad sam postao još više radoznao, moram saznati o čemu se radi makar sedeli ovde još satima.
– Ja sam, kako bih rekla…dosta liberalna po pitanju seksa i ta njegova konzervativnost je počela da mi smeta, nastavi rezignirano.
– Nema više te strasti, znate na šta mislim Aleks, pogleda me i zastade očekujući moju potvrdu.
– Naslućujem. Postalo je monotono, nema izazova, da ne kažem dosadno?
– Tako je, opet spusti pogled u šolju.

Neprijatna tišina, ja je posmatram i ne želim da kažem bilo šta što bi je i najmanje povredilo. Onda podiže glavu, pogleda me pravo u oči:

– Zar nije seks nešto što treba istražiti, nešto u čemu treba uživati, u čemu je sve dozvoljeno? Fizičko zadovoljstvo u kome ne bi trebalo da bude granica? Zašto ne učiniti voljenoj osobi sve što želi i na taj način potvrditi svoju ljubav?
– Apsolutno se slažem! Ja nemam ni predrasuda ni granica kad je reč o tome. U seksu nema ustručavanja niti osećaja neprijatnosti! Volja da se ispune najintimnije želje kod mene prevazilaze sve ostalo, naravno ako nije u pitanju nešto bizarno ali koliko vas poznajem ne odajete utisak osobe koja ima vrlo nastrane želje, zar ne?

Pokušavam da je navedem da mi tačno kaže o čemu je reč, taktično, jer me jako zanima šta joj to muž ne pruža a ona silno želi. Gledam je, ne trepćem, iščekujem šta će reći.

– Kao što sam vam rekla, konzervativan je i nešto što ja želim je za njega tabu. Odbija da uopšte priča o tome iako sam htela, čak insistirala da mi objasni. Jednostvno NE, već pomalo očajno zvučeći.

Šta li želi što je on apriori odbio? Nikako da prokljuvim i shvatam da ću saznati ako je direktno pitam.

– Iskreno razgovaramo Danka, zar ne, upitam je.
– Potpuno, bez ustručavanja, otvoreno, reče mi odlučno.
– Šta je to što želite a on ne želi?

Direktno pitanje na koje mi mora dati i direktan odgovor. Postao sam napet, toliko želim da saznam da ću izgoreti.

– Aleks, obećala sam da ću biti iskrena i otvorena.

Onda se malo podigla sa stolice, prišla mi blizu i tiho rekla:

– Volim analni seks!

Ostade blizu, da sam se samo malo nagnuo mogao sam je poljubiti i to mi upravo prolete kroz misli. Ali ne, polako, otvara mi svoju dušu a ja hoću već da je napadnem. Nikako!
Osmehnem se i ona sede nazad na stolicu ali sa velikim izrazom iščekivanja na licu. Verovatno uzbuđena kako ću reagovati i šta ću reći.

– Danka, pa to je skoro uobičajena stvar. Mnogi ljudi to upražnjavaju, ja recimo pre svih. Zaista ne vidim šta je tu loše, zašto ne bi vaš muž želeo?

Ohrabrujem je mojim potpuno opuštenim stavom misleći da tu ima još nešto osim analnog seksa. Sad već vidno opuštenija i nekako zadovoljna mojom rekacijom, razvuče usne u predivan osmeh a njeni savršeni, sjajno beli zubi zablistaše na suncu.

– Uh, sad mi je lakše, strepela sam kakva će vaša reakcija biti Aleks, iskreno.
– Zašto? Imate utisak da sam i ja jako konzervativan, rekoh vrlo iznenađeno, gotovo uvređen, podignutih obrva.
– Ne, ne…ne mislim da ste konzervativni ali kad se setim kako ste reagovali u WC-u i odjurili, nisam baš bila sigurna.
– Bio sam iskreno zatečen prizorom Danka, i priznaću vam vrlo uzbuđen. Ceo prizor mi je bio zapaljiv, tako užasno sexy, ne mogu vam opisati. Ne znate kako ste izgledali okrenuti leđima sa… zastadoh.
– Hahahaha, glasno se nasmeja, mogu samo da pretpostavim. Bila sam jako napaljena i potpuno izgubila svest gde sam, samo sam osećala da mi je lepo, da uživam.
– Jasno vam je onda kako sam se osećao i koliko me uzbudilo da vas vidim kako uživate. Malo mi je falilo da vam se pridružim i ulepšam doživljaj, dodam uz glasan smeh.

I dalje sa velikim osmehom podiže desnu obrvu i vrlo maznim glasom:

– Hteli ste da mi se pridružite, jel? Baš sam vas uzbudila?

Spusti laktove na sto pa osloni obraze na dlanove i kroz poluotvorene oči:

– Pa zašto niste?

Uh, sad sam ja zatečen potpuno, flertuje samnom i to opasno. Šta da kažem? Misli li ozbiljno ili me samo ispituje? Moram naći obrazloženje i to brzo.

– Taman kad sam rešio vi ste se okrenuli i moram reći uplašili me, nasmejem se. Ozbiljno! Kako ste me pogledali samo sam hteo da nestanem, nastavih kroz smeh.

Ona se ispravi, nasloni u stolicu, spusti glavu i pogleda me preko naočara:

– Moraću sledeći put da budem pažljivija, da vas ne uplašim i razvuče opet prelep osmeh.

Nastvalja opasan flert koji prihvatam i nadovezujem:

– Neću se uplašiti sledeći put, naglasim joj, u to budite sigurni Danka.

Nasmejasmo se zajedno, iskreno.

– Znači, sledeći put da vas očekujem da mi ulepšate doživljaj, sad već vrlo provokativno nagnuvši se napred izbacivši dekolte u prvi plan.

Zavalim se u stolicu pogledam je šeretskim osmehom u jednu stranu:

-Apsolutno, zar takvu damu kao vas da odbijem, ne… to ne bih sebi dozvolio