Upijam sve njene sokove…

„Zadržaću se“ dobacujem na izlazu… i trčim niz stepenice prema kolima siguran da više ne može da me stigne niti zaustavi neko nezgodno pitanje. Jer, odlučio sam da odem… uprkos svemu, baš zbog svega… jednostavno sam osećao da tako moram.

Vozim do posla, brzinski obavljam razgovore predviđene za taj dan srećem se sa par kolga koji i treba da me vide, pokupim ranije pripremljena dokumenta (neoboriv alibi!) i žurno izlazim iz zgrade.

„Uf, konačno je sve gotovo!“ pomislim dok napuštam parking sa osmehom i misli usmeravam na buduće lepe događaje…

Lagano vozim ka izlazu iz grada i brzo se dočapam puta koji vodi do nje…

Pokušavam da joj zamislim izraz lika kad me vidi… pokušavam da osetim čvrstinu zagrljaja i taj trenutak potpune radosti i njenog opuštanja u mom naručju… I znam: sve što mogu da zamislim je prelepo i prija… ali ni blizu osećaju koji ću doživeti onda kada se desi…

Obuzet mislima o njoj, nama, prestojećem susretu, tih nešto malo manje od sat vremena vožnje mi proleti… na ulasku u grad konačno postavih sebi pitanje kuda sad? Da li da odem do kuće i odande je pozovem… ili da je potražim na poslu pa da iznenađenje bude kompletno?

Zastanem na samom ulasku u grad, na mapi potražim tačno mesto i putokaz do posla i uključim… Polako stižem do tamo i ulazim u dvorište firme gde odmah ugledam poznati auto. Njen. Znači – tu je.Da li da prvo pozovem ili da samo ušetam u kancelariju? Po mojoj proceni prostora mislim da nije mogla da me vidi do sada… Ako uđem, rizikujem da je ne zateknem samu i da potencijalno napravi scenu… otkrije se… Ipak se odlučujem za telefon, uprkos dogovoru o „zabrani javljanja“ tokom ovog mog kratkog boravka kod kuće.
Zvoni… kroz otvoren prozor kola čujem poznatu melodiju iz njenog telefona. Za trenutak pomislih da se neće javiti…“Halo“ zvuči dosta zvanično i ako od prvog zvona zna da sam ja. „Ćao!“ kažem što nežnije.
„Ćao!“ odgovara i zastaje.
„Šta radiš?“
„Šta bih radila u ovo vreme? Na poslu sam, naravno“
„Imaš gužvu?“
„Ne baš…“ kaže.
„Odlično! Onda lepo uzmi jaknu, javi se i izađi… vodim te … npr. na kafu i kolače… ili već šta želiš!“
“E… ne igraj se sa tim!” sada se već po malo ljuti, ali u glasu prepoznajem i tugu.
“Ne igram se. U dvorištu sam, gledam u tvoj auto”
Tajac. Na vratima je … i već seledećeg trenutka otvara vrata mojih kola sa najsrećnijim osmehom koji sam ikad video. Izlazim. Grlim je uzdržano, ne znam ko nas sve može videti, ne žalim da joj pravim neprijatnosti. Zabija mi glavu u rame i šapuće:
„Ti … ti nisi normalan!“
„Možeš da izađeš?“ pitam je smireno nakon što se odvojila od mene.
„Naravno… samo da se javim!“ kaže i odlazi.
Ubrzo se vraća… kaže gotov joj je radni dan.. ići će svojim autom, da vozim iza nje.
Stižemo u poznati deo grada, parkiramo oboje ispred njene kuće.
Dok otključava ulazna vrata, stojim tik iza nje i vidim da joj se ruke po malo tresu… uhvatim je nežno za tu ruku kojom drži ključ i šapnem:
„Tu sam, ljubavi.“
Zaključava vrata nakon što uđemo i držeći se za ruke ulazimo u kuću.
Na ulazu je okrećem prema sebi i pogledi nam se sreću. Duboki, potpuni… sasvim razgolićeni. Nema jačeg afrodizijaka, nema lepšeg i boljeg zavođenja. Niko ne progovara. Ljubim je nežno po licu, usnama, uzvraća pripijajući se sasvim uz mene, prepuštajući se onako potpuno… kao i uvek. Mazi me rukama po vratu, potiljku, privlači me sebi i osećam svu snagu i lepotu strasti i želje koju u tom trenutku delimo. Telesne… i one neopipljive, posebne, snažne… retko uhvatljive. Lagano je guram prema sobi, ulazimo ne odvajajući se. Dok je ljubim šapnem joj na uho:
„Želim te, ljubavi“ i osećam kako joj čitavo telo zadrhti još jače. Pod rukama, usnama, svim dodirima osećam sa koliko želje mi se predaje i prepušta, koliko uživa i koliko se naši užici preklapaju izazivajući onaj jedan zajednički, pravi…
Skidam joj odeću, pomaže mi u tome i grabi moju.
U jednom trenutku je okrećem od sebe, ljubim na pregibu ramena i vrata i želja postaje sasvim neizdrživa. Guram je lagano na krevet, postavljam tako da kleči, istog trena se spušta na laktove i istura guzu prema meni. Prođem rukom preko procepa i ni malo se ne iznenadim vlažnošću i vrelinom njene poželjne i pohotne pičke. Ulazim u nju lagano, ali potpuno. Otme joj se lagan vrisak. Namešta se i gura prema meni. Hvatam je oko struka i krećem da se nabijam sa uživanjem. Osećam svaki dodir, svaki pokret, svu vrelinu njenog tela… snagu njene želje, sasvim poseban osećaj prepuštanja… Tucam je menjajući ritam, svaki prati sa uživanjem, uzdiše, stenje, šapuće nerazgovetno… Oboje smo potpuno pogubljeni. Ona više, čini mi se.
Teškom mukom se uzržavam da ne svršim… Znam da joj ne bi smetalo, naprotiv, radovala bi se kao I uvek, ali ne želim. Ne još. Vadim ga naglo i spuštam se. Uranjam jezikom. Igram se. Hvatam usnama klit, kotrljam ga jezikom i osećam njene blage trzaje. Obilno vlaži. Pokušavam da upijem sve njene sokove, nastavljam igru usana I jezika od klita do čmara. Uključujem prste. Glatko prodirem u pičku, dok jezikom vlažim anus. Prija joj. Znam. Vidim. Osećam. Uključujem I drugu ruku. Obilno nakvašen prst prislanjam na anus i on lagano prodire unutra. Malo se trzne, ali njeno telo traži još. Nastavljam da je tucam prstima obe ruke i znam da svakog trenutka može da svrši, ali ne želi. Podižem se i okrećem je na leđa. Spuštam se preko nje, ponovo prodirem. Grli me, privlači. Spuštam usne na njene, ljubimo se strasno, jezici se prepliću, borimo se za dah. Podižem se, spuštam lice prema grudima hvatam usnama bradavice. Njen stisak se pojačava, podižem glavu i posmatram joj lice. Prodirem snažno, zabadam se svom snagom u nju osećam grčeve njenog tela i znam da uskoro počinje… Čvrsto me obuhvata oko ramena, snažno steže i osećam kako se grči i nekontrolisano trese. Zastajem… čekam dok se malo primiri I tako srećan nastavljam. Hvatam pogledom njen osmeh, privlači mi lice svom i ljubi me nežno.
“Lud si!” šapuće veselo nastavljajući da mi se predaje svom snagom njene strasti. I ljubavi.
“Šta si ti moje?” pitam kvarno znajući da ne postoji ništa što bi u tom trenutku mogla da mi odbije.
“Sve što poželoš” odgovara veselo.
“Pička?” pitam.
“Daaaaaa!” odgovara: “Samo tvoja pička!” dodaje na moje iznenađenje. Nije mi trebalo dugo. “Npuniću te!” rekoh trenutak pre nego što je krenulo. Uhvatih njen pogled i osmeh, čuh: “Mmmm… samo izvoli!”. Zabijam se još par puta, na ivici svesti. Ostajem da ležim preko nje… opušten, zadovoljen, srećan. Obuhvata mi lice rukama, ljubi me nežno. Znam da je njen osmeh ogledalo onog koji vidi na mom licu… I sreća tog trenutka, ona zajednička je skoro opipljiva u lepljivom vazduhu koji tako miriše na sex… I na nas.