Igračka ili Poklon

Subotnje jutro. Tiho, lenjo… bez obaveza. Razvlači se po krevetu uz zanimljivu knjigu. Oglašava se telefon, lenjo pruža ruku i osmehuje se fotografiji koja je stigla. Kapućino. Da… vreme je za ustajanje a ne bi imala ništa ni protiv tog kapućina… kad bi imao ko da joj ga napravi i donese u krevet.

On se javlja nakon prvog zvona. Tačno je znao i čekao da pozove.

„U nemogućnosti da isporučim miris i ukus, poslao sam ti bar vizuelni užitak“ kaže vedro.

„Kad tako počneš, onda ne mogu ni da te grdim što me izazivaš“

„Izazivam? To još nisam počeo!“

„Bezobrazniče!“ kaže smejući se.

„Posle ovako lepog ‘dobro jutro’ skoro da mogu da počnem dan veselo“
„Skoro. Znači, imaš neki zahtev. Kaži“

„Naravno. Malo sam… razočaran“

„Malo? Nije strašno. Nema veze ni zašto“

„Ima… baš u tome je fazon“

„Pretvorila sam se u uvo i čakam da mi saopštiš šta se od mene očekuje tim povodom“

U glasu se kod oboje oseti prizvuk smeha i neskrivene veselosti.

„Paaaaa… ja sam se portrudio oko poklona… a poklon još čami sam… zaturen…“

„… i neotpakovan!“

„Stvarno? Nisi ga čak izvadila iz onog neudobnog pakovanja? Jooooj…“

„Ha ha! Pa ovo samo ludo muško može da pomisli i identifikuje se sa… plastikom!“

„Pa jesam pomislio na npr. Tesne farmerke, priznajem“ smeju se oboje glasno.

„Otpakuj ga bar…“ kaže on molećivo.

„Evo… samo da nađem nešto da isečem pakovanje… a da ga ne povredim“ nastavlja da se smeje.

„Je l’ radi?“

“Što si tako nestrpljiv? Valjda ima garanciju neku osim ako si kupio kod Kineza…”

“Volo bih da me zameni… ovog jutra”

“Može da pripremi I donese kapućino?!”

Kad se smeh malo smiri, on pokušava da vrati priču na isto mesto

“Može da zameni onaj deo mog tela koji ti donosi onakav užitak…”

“Imaš daljiniski?”

“Imam daljinski od tvog dobrog raspoloženja, rekao bih!”

“Pa… sa tim bih mogla I da se složim. Skoro”

“Skoro?”

“Dobro. Trudiš se, priznajem”

“Trudim se?”
Smeh. Neobuzdani. Sa obe strane.

“Šta si planirrala danas da radiš?”

“Da okačim slike npr. Ili… kad malo bolje razmislim, da nađem nekog da mi to uradi”

“Kao ja, misliš?”

“Aha…”

“E… sad preteruješ. Moj ego to baš I ne prihvata tako lako”

“Dobro. Sama ću”

“Odlično! Možeš li prvo da isprobaš Plastičnog?”

“Slušaj… gledam u njega, gleda on u mene… a niko ne zna šta bi”

“Lepo se smestiš… udobno… gaće znam da nemaš jer si u krevetu… raširiš nogice, uzmeš Plastičnog u ruku, uključiš ga I kreneš da se igraš. Onako kako ti prija”

“Tek tako? A predigra?”

“Predigra… predigra… Šta je to?”

“Pa to je ono… znaš… kad ljubiš I maziš ženu… čisto da te poželi. Da ne kažem da – ovlaži ona stvar!”
“Mmmmm… ljubio bih te ja… svuda… Onim divnim dubokim poljupcima koje tako dobro uzvraćaš… privlačio bih te bliže I još bliže ne dopuštajući ti da dođeš do daha… ljubio te po vratu… sisama, hvatao te rukama za dupe… I ne bih znao da stanem, jer mi se tvoje telo tako slatko i potpuno prepušta…”

“Lepo mi je sa tobom” šapuće

“I meni sa tobom… Hajde… rašiiri nogice I pomazi je rukom… zamisli da je moja…”

“Mmmmm…. “

“Tako je… sad upotrebi Plastičnog…”

“Jesi normalan? Moram prvo da ga operem… oribam tačnije!”

“Dobro. Nemoj samo u veš mašunu na iskuvavanje. Ostalo bi trebalo da podnese.”

“Domestos I tako to?”

“Ne zezaj! Znam da ne koristiš domestos ni za kupatilo!”

“OK… odoh da ga pripremim. Vidiš.. I to bi se moglo zvati predigra”

“Da… verujem da je jako popaljujuće. Skoro kao ja kad te ljubim I mazim… Zoveš posle ili da zovem?”

“Dobro. Javiću ti se ja. Kad završim sa Plastičnim”

….

“Tu sam”

“I ja… Probala?”

“Da”

“I?”

“Da ne zaboravim: pozdravlja te tvoj drug Plastični”

Smeh.

“Hvala. Je li … zadovoljio? Jesi se ti snašla?”

“Mislim da jeste”

“Ispričaćeš mi?”

“Koji deo?”

“Sve!”

“Odnela sam ga u kupatilo… uzela staru četkicu za zube i malo sapuna pa ribaj…”

“Ti nisi normalna” smejao se “A da preskočiš higijenski deo?”

“Rekao si sve… mislim da se on tu već napalio…”

“Bleso!” smejao se iskreno.

“Bilo je I malo alkohola. Za njega čistog. Za opuštanje”

“Kad si ga oribala, napila, napalila, nahranila… I šta je već sve tebi palo na pamet, da li si ga končno pustila da ti zađe među noge?”

“Pa slušaj, to je naš intima… ali pošto ste Plastični I ti dobri drugari, ispričaću ti… Predigru si odradio ti…sa mnom. Sa njim sam ja, kao što već znaš. Stavila sam ga između, položila ga čitavom dužinom po površini mene napaljene njega tako napaljenog… I malo stegla nogama… Da se upoznamo. Prijalo je… Uzela sam ga u ruku I polako pomerala… da malo istraži. Klizilo je… I prijalo. Malo posle sam ga uključila… I krenula redom. Znaš šta? Njegove vibracije na klitorisu su neponovjive! Polako me je izluđivao… toliko da mi je bilo žao da ga sklanjam odatle. A htela sam da ga probam I unutra skroz… To je bio dobar potez. Jer, namestila sam ga na ulaz i lagano zavlčila unutra. Bilo je super! Kad je bio unutra, vibracija nije bil dovoljna pa sam ga pomerala malo napred-nazad… zavlačila I izvlačila… Mmm… bilo je ekstra. Ali ne kao kad vibrira na klitu… pa sam ga vratila tamo. E to je tek bila prava stvar! Bio je vruć… I tako vruć me je izluđivao. Više nisam eksperimentisala već sam ponavljala tu igru menjajući mu mesto. Kraj je bio vrlo eksplozivan. I onda sam te pozvala… a mogla bih još! I on… ima baterije, ni prvu nismo potrošili!”

“Jebote, koji detaljan opis! Sad sam … ljubomoran!”
“Na Plastičnog? Nemoj… Nije mi doneo kapućino!”